Kameron novi britanski premijer

Smena vlasti u Britaniji posle izbora je trajala nepun sat, a pregovori o koaliciji između dve partije koje dele velike razlike, samo četiri dana. Dosadašnji premijer laburista Gordon Braun izašao je sa suprugom iz Dauning strita broj 10. i saopštio da podnosi ostavku. Pripadnici stafa u Dauning stritu su izašli i pozdravili ga aplauzom. Odvezao se do Bakingemske palate i Kraljici Elizabeti II podneo ostavku i preporučio joj da pozove Dejvida Kamerona, odvezao se do sedišta svoje stranke, svima se zahvalio i iste večeri otišao kući u Škotsku.

Odmah posle Braunove audijencije kraljica je pozvala lidera konzervativaca Dejvida Kamerona i pitala ga da li je spreman da bude novi premijer Velike Britanije, on je po protokolu odgovorio potvrdno, što je dvorska kancelarija odmah saopštila u dve rečenice. Dvorski fotograf je zabeležio trenutak kada se Kameron rukovao s kraljicom Elizabetom II dok su se komentatori u TV studijima pitali da li je po nepisanim običajima poljubio Kraljičinu ruku i koliko je trajala audijencija.

Biografija Dejvida Kamerona

Dejvid Kameron ima 43 godine i nekoliko meseci je mlađi nego što je bio Toni Bler kad je na tu funkciju izabran 1997. godine, a kažu da je najmlađi britanski premijer od 1812.

Školovao se na Itonu i Oksfordu, studirao je političke nauke, filozofiju i ekonomiju. U parlament je ušao 2001., a na čelo Konzervativne partije izabran je decembra 2005. godine.

Otac je dvoje dece a treće dete očekuju u septembru. Najstariji sin Ajvan mu je preminuo prošle godine u šestoj godini.

U kratkom obraćanju novinarima ispred sedišta vlade u Dauning stitu 10, Kameron je rekao da namerava da formira „pravilnu i punu koaliciju“ sa liberalima, što bi omogućilo da se obezbedi „jaka i stabilna vlada“ i ušao u Daunig strit 10. sa suprugom Samantom, aristokratkinjom koju je britanska štampa dala nadimak „Sam Kam“. Pripadnici stafa u Dauning stritu 10 su ga, kao i odlazećeg Brauna, pozdravili aplauzom, izražavajući lojalnost novom premijeru, koji je odmah preuzeo dužnost.

Kao glavne zadatke nove vlade Kameron je pomenuo budžetski deficit, socijalne probleme i reformu političkog sistema. Konzervativci su, pet dana posle održavanja parlamentarnih izbora, sa treće plasiranom Liberalno demokratskom strankom postigli sporazum o formiranju koalicione vlade, prve u Britaniji od Drugog svetskog rata. Glavni ustupak koji su konzervativci učinili liberalima je to što su pristali da se raspiše referendum o promeni izbornog sistema u Britaniji u kojoj se poslanici biraju po većinskom jednokružnom sistemu u kome prvi nosi sve. Lider liberala Nik Kleg će biti zamenik premijera. Bio je pod jakim pritiskom svog članstva da u pregovorima o koaliciji insistira na promeni izbornog sistema. Konzervativci su protiv takve promene i moguće je da su izračunali da je njihov pristanak na referendum o tom pitanju možda samo formalni ustupak liberalima, pošto računaju da promena sistema na referendumu neće proći. To je prva koaliciona vlada u Britaniji u poslednjih 70 godina, a prva koalicija liberalnih demokrata i konzervativaca u Vestminsterskoj istoriji. Zbog toga je formiranje koalicione vlade za britanske medije bilo izuzetan kuriozitet.

Liberali su formalno pregovarali i sa laburistima o koaliciji, ali nije došlo do sporazuma, mada su liberali nudili promenu izbornog sistema bez referenduma. Glavni nesporazum u pregovorima između laburista i liberala ticao se toga da li mere za smanjenje deficita treba preduzeti već ove godine. Da su se liberali i laburisti sporazumeli, ne bi imali većinu u parlamentu i morali bi da traže podršku škotskih nacionalista, zelenih i drugih manjih grupa. Konzervativci su u ambijentu britanske političke tradicije imali dve psihološke prednosti, ostvarili su najbolji izborni rezultat, mada nedovoljan za formiranje samostalne vlade, a i za kandidata su imali «izabranog premijera», što je postala njihova prednost onog trenutka kada je Gordon Braun podneo ostavku na mesto predsednika Laburističke partije. On je to učinio da bi olakšao eventualno pravljenje koalicije s liberalima koji su u izbornoj kampanji „tražili njegovu glavu“. Gordon Braun je ne samo podneo ostavku na funkciju lidera Laburističke stranke, već je u govoru članovima svoje stranke odgovornost za izborni poraz primio na sebe, i izjavio da se neće kandidovati i neće podržavati ni jednog kandidata.