Odlazak Huana Antonia Samarana

21. april 2010.

Huan Antonio Samaran, bivši predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) preminuo je u Barseloni u 90. godini.

Samaran je umro u 13,25 časova, rekao je direktor bolnice Rafael Esteban Mur, koji je objasnio da je bivši prvi čovek svetskog sporta bio u kritičnom stanju već više od 24 časa, te da je po prijemu u bolnicu bio priključen na aparate za disanje.

Samaran, koji je na čelu MOK-a bio 21 godinu, od 1980. do 2001. je rođen 17. jula 1920. godine u Barseloni. Odrastao je u porodici bogatog španskog proizvođača tekstila i pristalice generala Franka – i ta okolnost mu je otežavala kasnije život i karijeru, podseća BBC. Sportom se bavio kao dečak, a tokom Španskog građanskog rata, kada je bio osamnaestogodišnjak, pobegao je u Francusku.

Šezdesetih godina gradi karijeru kao sekretar za sport, pa kao predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Španije. Od 1974. do 1978. bio je potpredsednik MOK-a, da bi dve godine kasnije postao i predsednik, a nakon toga proglašen je za počasnog predsednika, što je ostao do smrti.

Bio je i diplomata – ambasador Španije u Sovjetskom Savezu i Mongoliji.

Na mestu predsednika MOK-a nasledio ga je aktuelni predsednik Žak Rog. Na vest o smrti Samarana koji je u bolnicu u Barseloni primljen zbog srčanih tegoba i u veoma teškom stanju, Rog je izjavio: „Ne mogu da pronađem reči da bih opisao gubitak olimpijske porodice. Izgubili smo velikog čoveka, mentora i prijatelja koji je čitav život posvetio olimpijskom pokretu“.

Za zasluge u razvoju olimpizma španski kralj Huan Karlos 1991. godine dodelio mu je počasnu titulu markiza.

Kao jednu od njegovih najvećih zasluga svetski mediji izdvajaju pronalaženje načina za stabilno finansiranje MOK-a, koji se u vreme njegovoj dolaska na funkciju nalazio pred bankrotom. Naime, sedamdesetih godina, u vreme kada je Samaran počeo da napreduje u MOK-u, kriza je zahvatila ovu organizaciju. Montreal koji je 1976. godine bio domaćin Igara, godinama je vraćao dugove napravljene zbog velikih troškova organizacije, a potencijalni gradovi-domaćini nisu se previše radovali mogućnosti sličnog izlaganja velikim troškovima.

Samaran je napravio veliku promenu: MOK je počeo da se finansira novcem iz veoma unosnih sponzorskih i televizijskih ugovora koje je sklapao. Četiri godine nakon što je došao na čelo MOK-a, domaćin je postao Los Anđeles, a te godine profit od organizovanja Igara bio je veći od 200 miliona dolara, i zapravo, posle pola veka one su prvi put postale profitabilne.

U vreme Samaranovog predsedavanja otkriveno je da je Solt Lejk Siti dobio organizaciju zimskih Olimpijskih igara zahvaljujući podmićivanju. Šest članova MOK-a isključeno je iz te organizacije jer je utvrđeno da su primali novac i poklone od američkih zvaničnika, ali Samaran nije preuzeo odgovornost na sebe.

Na prošlogodišnjem glasanju za domaćina Olimpijskih igara 2016. od članova MOK-a zatražio je da izaberu Madrid. Tokom prezentacije Madrida kao potencijalnog domaćina, Samaran je tražeći „poslednju uslugu“ rekao: „Znam da sam na samom kraju svog veka. Kao što znate, imam 89 godina. Molim vas da razmotrite mogućnost da odobrite mojoj zemlji čast i takođe obavezu da organizuje Igre 2016. godine. Hvala vam.“

Ipak je izabran Rio de Žaneiro.

Pročitajte intervju koji je Samaran dao za „Vreme“ 2003. godine u kome govori o srpskim sportistima, olimpijadi u Sarajevu, budućnosti olimpizma, penzionerskim danima…

Više o „kupovini“ Olimpijskih igara, Žaku Rogu, kao i održanim i budućim Igrama, čitajte u „povezanim tekstovima“.