General Trifunović rehabilitovan

U postupku generala Trifunovića i njegovih saboraca iz Varaždinske kasarne Sretena Raduškog, Berislava Popova, Vladimira Davidovića i Miloša Lukića 1991. nije bilo elemenata krivičnog dela podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje s obzirom na to da su u konkretnoj situaciji oni postupali u krajnjoj nuždi, to je po rečima portparola, Toma Zorića zaključak Republičkog javnog tužilaštva. Time je slučaj generala Trifunovića sudski okončan.

General Trifunović je bio osuđen zbog podrivanja vojne i odbrambene moći SFRJ, zato što je u septembru 1991, posle višednevne opsade i oružanih sukoba sa hrvatskim snagama, u pregovorima sa hrvatskim oficirima sklopio sporazum da 220 vojnika i oficira JNA iz kasarne u Varaždinu sa lakim naoružanjem napuste Varaždin i da im bude garantovana bezbednost.

Vrhovni sud Srbije ukinuo je u januaru presudu generalu, kome je suđeno nekoliko puta. Tim veštaka je na jednom od suđenja sugerisao da je Trifunović, mada za to nije imao naredbu, trebalo da povuče svoje snage iz Varaždina, ali i da angažuje „srpsko ljudstvo partizanske divizije iz Bjelovara“ i iskoristi vatrenu nadmoć. Trifunović je tvrdio da je povlačenje bila jedino moguća odluka. Neki od vojnika čiji su životi odlukom generala Trifunovića spaseni pojavili su se kao svedoci na suđenju i svedočili o bezizlaznosti iz situacije kakava je bila tada u Varaždinu. Na suđenju je mnogo puta ponovljeno da su ti tenkovi bez posada obučenih da njima upravljaju bili najobičnija gvožđurija, a i to da je upravo odlukama Vrhovne komande Varaždinski korpus uoči rata ostao bez dovoljno obučenih vojnika. Bivši sudija Vojnog suda u Beogradu Đorđe Dozet je Trifunovića i njegove saradnike na drugom, ponovljenom suđenju, oslobodio krivice, a istovremeno je napisao prijavu tužiocu protiv tadašnjeg političkog i vojnog vrha SFRJ, ali tužilac nije reagovao. Oslobađajuća presuda je poništena i Trifunović je ipak osuđen na robiju.

Slučaj već dugo pobuđuje javnu pažnju jer je reč o oficirima koji su osuđeni pošto su izvukli svoje vojnike iz bezizlazne situacije, a nisu upotrebili vojnu silu da razore Varaždin. Upotreba vojne sile kakva se faktički zahteva tom presudom je pred haškim sudom sankcionisana kao ratni zločin (na primer u slučaju bombardovanja Dubrovnika i Sarajeva).

Inače, hrvatski sud u Varaždinu je Trifunovića osudio u odsustvu na 15 godina zatvora kao ratnog zločinca, jer se borio protiv hrvatske paravojske. Optužen je i u Murskoj Soboti za učešće u tzv. slovenačkom ratu.

Posle godinu dana provedenih u zatvoru Trifunović je, odlukom tadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića, aboliran, oslobođen izvršenja kazne i pušten iz zatvora, ali je presuda protiv njega ostala na snazi. On ne pristaje na aboliciju i traži da se njegov slučaj razreši sudskim putem. Na predlog Trifunovićevih branilaca, republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti koji je Vrhovni sud Srbije razmotrio, i u jednoj od svojih poslednjih odlika (VSS je 31. decembra prestao da postoji) tu pravosnažnu presudu ukinuo zbog nekorektno utvrđenih činjenica i naložio novo suđenje, koje će biti zakazano pred Vojnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

«Vreme» je više puta pisalo o omom slučaju: o tome kako je general Trifunović teško bolestan, porodica mu je razorena, a gotovo dve decenije, praćen optužbom da je izdajnik, živi u hotelskoj sobi od svega devet kvadrata beogradskog hotela Bristol na železničkoj stanici i nada se da će se sudski proces okončati.

Kada je Vrhovni sud poništio prethodne sudske odluke o generalu Trifiunoviću četiri nevladine organizacije (Građanska inicijativa, Centar za klulturnu dekontaminaciju, Inicijativa mladih i Milenijum iz Niša), pokrenule su početkom marta inicijativu da se general Vlado Trifunović i njegovi saradnici pravno, politički i moralno rehabilituju. Toj inicijativi pridružile su se druge NVO.

„Eto, ja sam dočekao danas posle 19 godina da se ta optužnica obori i povuče i srećan sam zbog toga. Mada, iskreno da kažem, pitam se sada šta se čekalo“, izjavio je Trifunović po objavljivanju odluke Tužilaštva i dodao da država sada mora da završi posao: da ga po skraćenom postupku obešteti, isplati uskraćene penzije i obezbedi stanarsko pravo.

„Znao sam svoj posao i znao sam šta raditi i situacija je bila takva da sam morao uraditi to što sam uradio u Varaždinu. I ne kajem se, i danas bih to uradio isto kada bi takva situacija bila“, kazao je Trifunović.