Kako doskočiti ultradesničarima?

20. decembar 2009. 17:20

Plakat organizacije Naši preuzet sa sajta organizacije

Nakon nastupa Ivana Ivanovića, predsednika desničarskog udruženja „Naši“ iz Aranđelovca, u emisiji „Insajder“ na TV B92, gde je obelodanio da predaje veronauku u više osnovnih škola, Ministarstvo prosvete najavilo je da će ispitati njegov rad. Udruženje „Naši“ poznato je po tome što učestvuje na skupovima koji se završavaju incidentima, a na kojima se između ostalog peva „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“. U septembru su bili među najglasnijim protivnicima gej parade, a najpoznatiji su po tome što su u decembru 2007. nasilno sprečili tribinu emisije „Peščanik“ u Aranđelovcu.

Ministarstvo prosvete za­tražiće dopisom od Srpske pravoslavne crkve, preko Ministarstva vera, da ispita rad Ivanovića i, ukoliko je potrebno, da preduzme odgovarajuće mere. Kako je rečeno dnevniku „Blic“, Ministarstvo prosvete ima sve ingerencije nad odabirom veroučitelja sa liste koju im dostavlja verska zajednica preko Ministarstva vera, od donošenja novog Zakona o obrazovanju, koji je na snazi od 11. septembra ove godine. Pre tog datuma, Ministarstvo prosvete nije imalo nikakve ingerencije nad izborom veroučitelja.

Odluka Ministarstva prosvete da ispita ko je i šta je taj Ivan Ivanović je lep gest sa njihove strane. Ali, sasvim nepotreban. Jer, nije primarni problem to što čovek koji širi potencijalno opasne ideje, istovremeno predaje deci o hrišćanstvu, ljubavi i moralu. Problem je ono prvo: javno širenje opasnih ideja. Da ne ispadne kako oni zaista imaju nekakvu ideologiju: te ideje svode se na to koga će da premlate, preplaše, a kome da zveknu uvredljiv grafit pod prozor.

Ali, to je stara priča, kao što je stara priča da lideri ultradesničarskih organizacija, dok njihovi sledbenici lepe plakate sa otvorenim pretnjama („Krv će se Beogradom liti, gej parade neće biti“ i slično), preko medija šalju iste takve poruke, samo u uvijenoj formi. I tu dolazimo do srži problema. Da li ste ikada čuli Mladena Obradovića iz „Obraza“, Mišu Vacića iz SNP „1389″ ili Ivana Ivanovića iz „Naših“ da otvoreno prete? Naravno da ne. Njihove izjave završavaju se na nivou proročkih parola poput „bliži vam se kraj“ (plakat „Naših“ usmeren na TV B92) ili „čekamo vas“, kako reče Mladen Obradović neposredno pred gej paradu. Kad se suoče sa zahtevom da pojasne šta su hteli da kažu, onimase pozovu na narod, većinu, zdravo tkivo srpskog društva ili neki drugi sličan, prazan pojam, i objasne da je, eto, narod besan što gejevi hoće da paradiraju ili što Brankica Stanković istražuje veze navijača sa politikom i kriminalom. Pa će, eto, doći do krvoprolića, a oni, eto, samo upozoravaju. I žele to da spreče, tako što će rasterati gejeve sa ulice ili pokušati da zastraše Brankicu ne bi li zaćutala. I onda, naravno, kad imamo posla sa ovako demagoški upakovanom pretnjom, tužilaštvo i ostali nadležni mogu samo beskonačno da „ispituju navode“ i nikako ne mogu da utvrde ima li u njima elemenata krivičnog dela. Ali, za razliku od nadležnih, sledbenici i te kako razumeju šta im gospoda lideri ultradesničarskih organizacija poručuju, pa na vreme počnu da oštre letve i pakuju kamenice.

U takvom kontekstu, apsolutno je nevažno čime se bavi Ivan Ivanović. Hajde da zamislimo da je SPC ispitala Ivanovićev rad i da je na osnovu dobijenih informacija Ministarstvo prosvete zaključilo da on nije podoban za veroučitelja. Pa šta? Da li bi to dovelo do neke suštinske promene? Da li bi to nateralo Ivanovića da prestane da širi govor mržnje na svom blogu gde TV B92 poredi sa psihijatrijskom ustanovom, a njene novinare naziva umobolnicima? Da li bi ga zbog toga mrzelo da skokne do mesta gde je zakazana tribina „Peščanika“ ili gej parada, da malo podvikne i rastera one koji koriste svoje pravo na javno okupljanje? Pa, ne bi. Samo bi mu dalo još veći elan i podgrejalo ionako živahne ideje njega i njemu sličnih o tome kako se nad njima vrši politički progon. Ali, ono što rade ne može biti ni politika ni ideologija, već najobičnije kršenje zakona i Ustava zemlje i naroda u koje se kunu.