Telekom Srbija dobija konkurenciju

Gotovo pet godina pošto je zakonom regulisani monopol Telekoma Srbija ukinut, 20. novembra 2009. godine raspisan je tender za drugog operatera fiksne telefonije.

Osim u slučaju da se baš niko ne javi na tender, što je malo verovatno, građani Srbije će gotovo izvesno, u februaru 2010. dobiti mogućnost da izaberu čije usluge u oblasti fiksne telefonije žele. Istovremeno, Telekom Srbija dobiće podsticaj da se ponaša takmičarski, baš kao što je to učinila Mobilna telefonija Srbije, što će građanima sasvim sigurno prijati.

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) u javnom oglasu koji je objavila u „Politici“ od 20. novembra, navela je da licenca koja se prodaje važi 10 godina za teritoriju Srbije, uz mogućnost produženja, a da je uslov za učešće neke kompanije da je prihod u 2008. bio veći od 200 miliona evra i da ima više od milon pretplatnika.

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je za B92 da „ovaj trenutak jeste problematičan sa aspekta krize, međutim, kriza je polako počela da popušta, i u EU je kriza zvanično okončana, odnosno recesija, kao i u nekim drugim zemljama. Telekomunikaciona industrija je nešto manje stradala od drugih industrija, a sa druge strane ovo jeste trenutak za pozicioniranje na našem tržištu“.

Uslov za učešće na tenderu je uplata depozita ili dostavljanje bankarske garancije u iznosu od 10 miliona evra, a rok za dostavljanje ponuda je 12. januar 2010. do podneva. Ponude će biti otvorene u prostorijama RATEL-a istog dana u 12.30 časova.

Najpovoljnija ponuda biće izabrana na osnovu iznosa ponuđenog za licencu za fiksnu telefoniju, a ako budu podnete najmanje dve kvalifikovane ponude, održaće se aukcija na kojoj će početna cena biće najviši ponuđeni iznos za licencu.

Pobednik tendera biće izabran do 10. februara, a licenca će biti izdata u roku od osam dana od uplate celokupne naknade u budžet Srbije.

Od kada je poslednjim Zakonom o telekomunikacijama 2005. godine „istekao“ monopol Telekoma Srbija, govorilo se o liberalizaciji tržišta fiksne telefonije. Takođe, mada je još u Strategiji razvoja telekomunikacija do 2010. godine pominjana potreba za liberalizacijom, to nije imalo bilo kakvog uticaja na stvarnost, baš kao što nije imalo uticaja ni to što se u Strategiji kao jedan od ciljeva navodi potpuno ukidanje dvojnika do 2008. godine. Dvojnika, podsetimo, krajem 2009. godine u Beogradu ima oko 40.000.

Osim toga, svaka vlada od 5. oktobra 2000. na ovamo razmatrala je prodaju Telekoma Srbija. Raprave o tome da li je bolje prvo dodatno privatizovati Telekom – koji vredi više kao monopolista – ili prvo liberalizovati tržište fiksne telefonije – što garantuje investicije i razvoj telekomunikacija – kupovale su dodatno vreme tokom kog se baš ništa nije dešavalo.

Zato treba pohvaliti prvi konkretan korak u tom smeru za koji je najzaslužnija ministarka Matić. Iako na njenu odluku i upornost da se raspiše ovaj tender nisu svi blagonaklono gledali, posle nešto manje od godinu i po dana na tom mestu, uspela je ono što njeni prethodnici nisu.

A kandidati za kupovinu licence? Skeptici tvrde da je u Srbiji fiksna telefonija toliko jeftina da zaintereovanih pod ovakvim tržišnim uslovima neće biti. Ministarka Matić pominjala je ovih dana kao moguće kandidate SBB i Telenor, napominjući da Dojče Telekom nije zainteresovan za drugu licencu (jer je za njih to „sitno“), već za kupovinu dela Telekoma (čiju su već, preko grčkog OTE, manjinski vlasnici).

Osim toga, pretpostavlja se da će računicu za kupovinu ove licence imati samo kompanije koje već učestvuju na srpskom tržištu telekomunikacija, i koje bi tim korakom mogle da objedine uslugu.