Kako izbeći sudar na tržištu rada

Reforma srednjih stručnih škola počela je pre skoro sedam godina. Za to vreme, u njih je uloženo više od 20 miliona evra, promenjeni su stari nastavni programi, uvedeni su ogledni profili koji su realizovani u više od 550 odeljenja, a ostvarena su i partnerstva sa srodnim školama u inostranstvu. Takođe, opremljenost škola i obučenost nastavnog kadra su na višem nivou nego ranije.

Promena stručnog obrazovanja, kako stoji u strategiji Ministarstva prosvete, trebalo bi da stvori obučenu radnu snagu koja će nakon izlaska iz školske klupe moći brzo da se uključi u radne tokove. Brzina prilagođavanja stalnim promenama na tržištu i (ne)posedovanje praktičnih znanja bili su slaba tačka stručnog obrazovanja u Srbiji. Iako ni sada nije sve potaman i neke škole ne uspevaju dovoljno brzo da prate zahteve tržišta, a sistem ne može da uposli sve srednjoškolce ma koliko oni bili obučeni, ipak je uočljiv povoljan pomak.

Dosadašnjom reformom obuhvaćeno je oko 150 srednjih škola, dok njihov ukupan broj u Srbiji iznosi blizu 500, što znači da je obavljena jedna trećina posla.

Projekat reforme stručnih škola odvija se u fazama, od kojih su do danas realizovane tri. Trenutno je u toku četvrta, pod nazivom „modernizacija sistema stručnog obrazovanja i obuke“, koja je započeta 2009. godine i trajaće 30 meseci. U ovom, četvrtom delu reforme planirano je da školske 2011/2012. pojedini ogledni profili budu uvedeni u redovan sistem. Tome će prethoditi obuka za nastavnike i nabavka neophodne opreme, za one škole koje do sada nisu bile uključene u program reforme. Važno je napomenuti da škole koje žele da uvedu ogledni program moraju da ga zamene nekim već postojećim jer on ne podrazumeva otvaranje novog odeljenja.

Do sada se ogledni profili realizuju u oko 100 srednjih škola. Jedan od pokazatelja da stvari idu dobrim tokom jeste podatak da se 70 do 80 odsto maturanata poljoprivrednih škola zaposlilo tri meseca nakon što su dobili diplomu.

Princip po kome se radi u ovakvim odeljenjima glasi „više prakse i manje teorije“ (u četvorogodišnjim profilima, 60 odsto vremena „odlazi“ na praktičnu nastavu, a 40 odsto na teorijska predavanja). Insistira se na takozvanim „biroima za učenje“ gde se verno simulira proces poslovanja, a kabineti treba da budu organizovani nalik na poslovni prostor gde će učenici jednog dana raditi.

Na primer, učenici pojedinih profila u ekonomskim školama imaju mogućnost da, osim na praksi, iskustvo stiču i u virtuelnim bankama. Pojedine stručne škole u oblasti ekonomije, prava i administracije učestvovale su u projektu umrežavanja škola u kojima su osnovana virtuelna preduzeća (trenutno u Srbiji ima oko 150 virtuelnih preduzeća). To je zahtevalo niz obuka i za nastavnički kadar tako da je polovina od ukupne pomoći koju Evropska unije daje, kroz CARDS program za reformu srednjih škola, namenjena za treninge profesora i rukovodilaca.

Uz to, teži se povezivanju stručnih škola sa srodnim školama u inostranstvu. U sektoru turizma uspostavljena je saradnja sa školama u Austriji, ekonomske škole su se povezale sa kolegama iz Nemačke. Profesori turističkih škola imaju kontakte sa svojim kolegama u većini država Jugoistočne Evrope, a povezivanjem ekonomskih škola biće omogućeno čitavim razredima iz Srbije da posete i vide kako stvari funkcionišu u srednjim ekonomskim školama u Nemačkoj.

No, jedan od važnijih ciljeva ove reforme jeste usaglašavanje obrazovnih profila sa potrebama tržišta rada. Iako se ide u tom pravcu, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić smatra da se u školama u unutrašnjosti obrazuje kadar za koji se zna da neće moći da se zaposli. U izjavi za medije, on je objasnio da se u gradovima poput Leskovca, Šapca i Sremske Mitrovice, gde su pojedine fabrike zatvorene godinama, učenici obrazuju za isti profil kao i u vreme najveće ekspanzije tih fabrika. „Zato smo došli u situaciju da se na tržištu rada ‘sudaraju’ oni koji su u tim preduzećima ostali bez posla i novi nezaposleni, koji su tek završili školu“, kazao je Ilić pre oko mesec dana.

Četvrta faza reforme završava se za dve i po godine. Do tada će, ako promene u celokupnom školstvu budu išle predviđenim tokom, učenici koji završe četvorogodišnju srednju školu polagati stručnu maturu koja im neće davati direktnu prohodnost na fakultete. Ali, ako sve bude kako je predviđeno, biće dovoljno obučeni da odmah počnu da rade, što do sada i nije bio tako čest slučaj.