Pojmovnik i imenik azilnog sistema

Izbeglica – lice koje se, zbog opravdanog straha od progona svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog prethodnog stalnog boravka i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu.

Migrant – [lat. migrans, v. migrirati] onaj koji migrira, koji se seli; zajednički naziv za imigrante i emigrante (Šipka-Klajn „Rečnik stranih reči“)

Azil – pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kome je na osnovu odluke nadležnog organa koji je odlučivao o njegovom zahtevu za azil u RS odobreno utočište ili drugi oblik zaštite predviđen Zakonom o azilu. Odluka o azilu se može revidirati, ako se okolnosti u zemlji porekla promene.

Utočište – pravo na boravak i zaštitu koja se daje izbeglici na teritoriji RS za koga nadležni organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u državi porekla osnovano.

Subsidijarna zaštita – oblik zaštite koji RS odobrava strancu, koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasiljem opštih razmera koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutrašnjim oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava. Traje godinu dana nakon čega se revidira.

Privremena zaštita – delimično se poklapa sa supsidijarnom, ali se dodeljuje u slučajevima masovnih egzodusa i to na osnovu odluke Vlade RS i može da važi kolektivno, za sve građane jedne zemlje. Traje dok traje rat u zemlji porekla.

Tražilac azila – lice koje je podnelo zahtev za azil na teritoriji RS o čijem zahtevu nije doneta konačna odluka.

Iregularni migrant – osoba koja bez važećih dokumenata boravi u RS, a nije izrazila nameru o traženju azila.

Centri za azil – mesto gde se, na osnovu odluke Vlade RS, smeštaju lica koja su izrazila nameru za traženje azila. Centrima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije RS i danas ih u Srbiji ima pet:

• Centar u Banji Koviljači je osnovao UNHCR, a 2008. godine je dat na upravljanje Komesarijatu. Smeštajni kapacitet je 95 mesta.

• Privremeni centar u Bogovađi smešten je u odmaralištu Crvenog krsta, koji je Komesarijat zakupio u junu 2011. godine. Smeštajni kapacitet je oko 150 mesta.

• Privremeni centar u Obrenovcu otvoren je krajem novembra 2013. godine i nalazi se u hotelu „Obrenovac“. Za potrebe Centra koristi se nešto više od 100 mesta.

• Privremeni centri u Sjenici i Tutinu otvoreni su u decembru 2013. godine. Centar u Sjenici ima kapacitet oko sto mesta, a u Tutinu oko 80 mesta.

Odsek za azil – organizaciona jedinica Odeljenja za strance policijske uprave Granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije koja sprovodi azilni postupak.

Komesarijat za izbeglice i migracije RS – posebna organizacija u sistemu državne uprave RS koja je osnovana 1992. godine. (www.kirs.gov.rs)

UNHCR (United Nations High Commissioner for Refugees) – kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice. Osnovana je 1950. godine u Ženevi sa ciljem obezbeđivanja međunarodne zaštite i pomoći izbeglicama (www.unhcr.rs).

Beogradski centar za ljudska prava (BGC) – izvršni partner UNHCR-a, pruža pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji (www.bgcentar.org.rs).

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) – pruža pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji i licima koja su dobila zaštitu u Srbiji (www.apc-cza.org).

Grupa 484 – pruža humanitarnu pomoć tražiocima azila i radi redovan monitoring politike azila i migracija u Srbiji (www.grupa484.org.rs).