„Ovo je političko remek-delo Vojislava Koštunice koji je izveo revoluciju, od smene vlasti do hapšenja diktatora, bez prolivanja krvi „, opšti je zaključak italijanskih komentatora. Italijanski komentatori nisu propustili priliku da se povodom vesti o hapšenju Slobodana Miloševića podsete na način na koji su se svojevremeno Italijani razračunali sa svojim diktatorom – vešanjem za noge i iživljavanjem nad beživotnim telom Benita Musolinija.
Opis drame i opsade Miloševićeve rezidencije zauzeo je prvih deset strana svih italijanskih novina, među njima i izveštaji Biljane Srbljanović u dnevnom listu „La Republika“.
Gledaoci su se bili navikli već na umorna i srećna lica televizijskih izveštača koji su nedeljama iščekivali rasplet u Beogradu (ali još uvek mešaju Koštunicu s Kusturicom). Istovremeno neke milanske marketinške agencije, koje rade za poznate italijanske proizvođače kafe, uveliko mozgaju kako da najbolje iskoriste Miloševićevu bizarnu izjavu da se „dobro oseća i da pije kafu s prijateljima“. Te prijatelje – Vučinića, Ivkovića i Sentu Milenkovića – novinari su inače prozvali „Prljav, loš, zao“, po istoimenom filmu majstora špageti vesterna Serđa Leonea.
Slobodan Milošević nigde nije uživao podršku kao među nekim italijanskim ekstremnim levičarima, ako se naravno izuzmu belosvetski politički izrodi.
Italija nije vršila pritisak da se uhapsi bivši predsednik, a jedinu zvaničnu izjavu dao je ministar inostranih poslova Lamberto Dini, dugogodišnji Miloševićev sagovornik: „Pozdravljamo hapšenje Slobodana Miloševića koje predstavlja važan i hrabar korak srpske demokratske vlasti u susret zahtevima međunarodne zajednice. Novo rukovodstvo mora biti podržano u potpunoj integraciji Srbije u Evropu, i to bez požurivanja i dodatnih spoljnih pritisaka kad je u pitanju suđenje bivšem predsedniku.“ Inače, nedavni skandal oko ulaganja Telekom Italija u srpsku ratnu privredu, kao i višemilionska provizija, pali su potpuno u zaborav šire javnosti.
U svojstvu evropskog komesara vrlo euforičnu izjavu dao je i Romano Prodi, najveći zagovornik novog Maršalovog plana za Balkan: „Sad je Beograd u Evropi. Jeste američki novac tj. ultimatum deblokirao situaciju, ali Jugoslavija je virtualni član Evropske unije i na nama je obaveza da je ne ostavimo samu.“
Mnogi u Italiji ipak se pitaju da li bi srpska vlada uhapsila Miloševića da joj nije bila potrebna finansijska pomoć iz Amerike jer Srbi još nisu objasnili sebi zašto je uživao toliku podršku naroda tokom krvavih jugoslovenskih ratova. „Ako Miloševiću u Beogradu budu sudili samo zbog korupcije i krađe a ne i zbog ratnih zločina, onda će samo suđenje biti autooslobađanje od krivice srpskog naroda koji je strasno želeo da bude prevaren“, tvrdi jedan od najcenjenijih posmatrača Serđo Romano, bivši ambasador u Rusiji.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
