Mostarska petlja

Tek što je halabuka oko hapšenja Slobodana Miloševića počela da se smiruje, senzacionalno je odjeknula vest da je bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić rešio da prekine petogodišnji zavet ćutanja. Karadžić, koji se nakon Dejtonskog sporazuma povukao iz državnog i stranačkog vrha, nije razgovarao sa novinarima od maja 1996, ali je iznenada, navodno, rešio da otvori dušu opskurnom mostarskom nedeljniku „BiH Danas“, i preko tog lista ne samo potvrdi svoju rešenost da se živ ne preda mrskim agresorima već i da izrekne niz teških optužbi na račun bivših i sadašnjih beogradskih vlasti.

U opširnom intervjuu, za koji novinar „BiH Danasa“ tvrdi da ga je dobio nakon komplikovanih pregovora i duge vožnje po hercegovačkom kršu sa povezom preko očiju, Karadžić kaže da je Milošević izdao Krajinu i Republiku Srpsku, a da su posle njega na vlast došli „ljudi bez karaktera“. Karadžić, doduše, priznaje da je predsednik Vojislav Koštunica „velik i pošten Srbin“, ali dodaje da je predsednik SRJ „ucenjen“ od strane mrskih stranaca i domaćih izdajnika, pa mu ne preostaje drugo nego da se povinuje njihovom diktatu. Najbizarnije deluje Karadžićeva navodna tvrdnja da u svojoj „sjajnoj izolaciji“ dovršava autobiografiju „Radovan i Srbija“ za koju mu je neimenovani strani izdavač već isplatio mastan predujam, te da se nada da će po objavljivanju ovog kapitalnog dela dobiti Nobelovu nagradu.

SUMNJE: Karadžićev intervju bi bez sumnje odjeknuo još senzacionalnije da nije objavljen u listu sa malim tiražom koji izvan matičnog područja zapadne Hercegovine gotovo niko ne čita. U stvari, možda ne bi bio ni primećen da ga, sa zakašnjenjem od gotovo dve nedelje, nije u izvodima preneo jedan engleski tabloid nakon čega je, posredstvom novinskih agencija, dospeo i u ozbiljnije listove, pa i u beogradsku štampu. Međutim, ljudi koji nešto znaju o trenutnoj Karadžićevoj situaciji od početka tvrde da je intervju listu jednostavno izmišljen. „Karadžić je do sada uporno odbijao niz zahteva za intervju od najmoćnijih svetskih kuća, koje su uz te zahteve često nudile veliki novac za ekskluzivu“, kaže za „Vreme“ jedan Karadžićev bliski prijatelj, koji je sve vreme u kontaktu sa bivšim predsednikom. „Stoga je smešna i sama pomisao da bi sad dao intervju nekim ustašama.“ Naš izvor dodaje da je Karadžić sasvim svestan da mu nikakav publicitet u ovom trenutku ne odgovara jer povećava šanse za njegovo hapšenje. U poslednje vreme, naime, Karadžić je bio primoran da više nego prepolovi broj svojih telohranitelja jer mu ponestaje novca, a razdvojenost od porodice i neprestano seljakanje iz jedne sigurne kuće u drugu sve mu teže pada. „On spava danju, a noć provodi u pisanju i čitanju“, kaže naš sagovornik, uz objašnjenje da nije reč o biografiji u nastajanju nego o pismima „privatne i političke prirode“. Naime, u strahu od Amerikanaca i njihovih prislušnih uređaja, bivši predsednik ne usuđuje se da koristi telefon i ostala elektronska sredstva za vezu, pa sa prijateljima i političkim saveznicima saobraća gotovo isključivo pismima.

Ako se ovaj navodni intervju sagleda u sklopu najnovijih političkih događaja u zapadnoj Hercegovini, afera postaje manje čudna. U toku je, naime, opšta pobuna hercegovačkih Hrvata koji su, ostavši bez podrške iz Zagreba, u očajničkom potezu plebiscitarno odlučili da ponište Dejtonski sporazum i uspostave sopstveni entitet. Suočen sa tim izazovom, visoki međunarodni predstavnik za Bosnu Volfgang Petrič naredio je raciju međunarodne policije na hercegovačku banku koja je trebalo da finansira taj poduhvat. Tako su hercegovački Hrvati ostali bez nekih 60 miliona maraka za plate i troškove „državnih čimbenika“, što je ozbiljno ugrozilo njihov poduhvat. U situaciji u kojoj su se našli dobro bi im došao svaki saveznik, pa makar i izmišljeni. Sa Karadžićem su, uostalom, i za vreme rata poslovno sarađivali u smislu čerupanja Bosne i prometa strateških materijala, od nafte do haubica. List „BiH Danas“ važi za glasilo najtvrđe linije bosanskog HDZ-a, pa je stoga razumljivo što je ova „patka“ plasirana baš preko njega.

ŽAL ZA RADOVANOM: Tako se, najverovatnije protiv svoje volje, Karadžić našao u centru pažnje koja bi mogla ozbiljno da mu naškodi. Otkad je Slobodan Milošević dopao zatvora, a pitanje njegove selidbe u Hag postalo stvar pregovora između Beograda i Tribunala, prirodno se otvara pitanje preostala dva „krunska dragulja“ koje bi Karla del Ponte volela da vidi iza rešetaka pre nego što joj istekne mandat: Karadžića i Mladića. Zbog niza političkih i praktičnih razloga, koji zaslužuju da budu tema posebnog teksta, Ratko Mladić za sada ne mora ozbiljno da se plaši hapšenja. Karadžićeva situacija se, međutim, postepeno pogoršava još otkad je prešao u ilegalu: jedan po jedan, njegovi prijatelji nestaju sa scene ili mu okreću leđa, a pojavljuju se i znaci da prećutni dogovor koji mu je u zamenu za povlačenje iz javnosti nudio relativnu bezbednost prestaje da važi. Jasan znak u tom smislu stigao je ovih dana od glavnog aktera tog dogovora, bivšeg izaslanika za Balkan i nesuđenog državnog sekretara Ričarda Holbruka. U kolumni za „Njujork tajms“ prošle nedelje, Holbruk je oštro kritikovao sadašnju Bušovu administraciju zbog signala da bi Amerika mogla da okonča prisustvo svojih mirovnih trupa sa Balkana. Glavna poenta Holbrukove kritike, međutim, jeste nespremnost Pentagona da se angažuje na hapšenju Karadžića. „Ironično je što američki vojni lideri, koji bi mnogo toga dobili hapšenjem g. Karadžića jer bi to ubrzalo povlačenje američkih vojnika – pružaju najviše otpora hapšenju“, kaže Holbruk i navodi da je taj otpor „jedna od stvari koje su ga najviše ražalostile u politici Zapada nakon Dejtona“.

Tako je Karadžić, osim što je doživeo da ga svojataju Hrvati, dočekao da postane moneta za potkusurivanje bivše i sadašnje američke administracije. Sve to povećava šanse da se do kraja godine nađe u društvu svojih nekadašnjih prijatelja Biljane Plavšić i Momčila Krajišnika, za koje se očekuje da će na predstojećem suđenju u Hagu teško opteretiti i Karadžića i Miloševića. Šteta za Nobelov komitet, koji će izgleda morati da bira između manje zanimljivih kandidata.