"Crna Gora na razglednicama", Branislav Strugar; Studio Strugar, 2001
Najpriličnije predstavljanje knjige Crna Gora na razglednicama Studija Strugar bilo bi bez reči, samo fotografijama, zato što je knjiga i nastala zbog njih. Evo, ipak, najosnovnijih podataka.
Reč je o jedinstvenom projektu u našoj fotografskoj i izdavačkoj praksi, zbirci fotografija Branislava Strugara objavljenih u formi razglednica, po opštoj oceni, najlepših koje je Crna Gora ikada imala. Pre ove zbirke, kako i koliko je lepa Crna Gora na fotografijama Branislava Strugara videlo se 1996. godine u monografiji njegovog Studija Crna Gora ekološka država. Autor kaže da je za razliku od prvog projekta, koji je inicirala crnogorska vlada, ovaj najnoviji njihova inicijativa realizovana uz pomoć Vlade – otkupili su deo tiraža u nameri da knjigu koriste u reprezentativne svrhe, pa je zato dvojezična. „Namerno ne naglašavamo formu monografije u nazivu knjige, iako je očigledna, zato što bi nas to obavezivalo na drugi kriterijum u selekciji razglednica. U zbirku bismo morali da uvrstimo, na primer, sve gradove, a ovako, jedino smo vodili računa o lepoti razglednica“, kaže Branislav Strugar. Zato su tu oblaci, zraka sunca, belina snega, rosa na listu, oštrina planinskog vrha, vetar u travi, pena talasa, beskrajan vidik, zvonik u ogledalu mora, daljina u magli, konture ostrva – priroda kako je doživljava Branislav Strugar.
Sve je odštampano, kako se to kaže, na svetskom nivou. „Prvu knjigu smo štampali u Španiji, a ovu u Beogradu i neuporedivo smo zadovoljniji“, kaže autor. Priču fotografija prate tekstovi (da li su, uz toliku i takvu širinu rečitosti slike baš bili potrebni?) profesora Dragoljuba Tošića i profesora Ranka Radovića, i objašnjenja slika dr Rajka Vujičića. Grafički ih je oblikovala Radmila Ludošan.
Namera Studija Strugar je da ova knjiga bude prva u seriji zbirki razglednica. Očekuje se da će sledeća biti Beograd. Poslednja monografija o Beogradu je iz 1989. godine, dakle potreba za takvim projektom postoji. Već smo pregovarali sa Skupštinom grada o tome, nema razloga da se naša ideja ne ostvari.“
Crna Gora na razglednicama objavljena je početkom jula, što je odlično izabrano vreme za ovakav projekat.
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
