Nemačka
Da li je Grinč ukrao Božić u Nemačkoj?
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
I pored usvajanja novog ustava, u Makedoniji malo ko veruje da će se apetiti Albanaca time zadovoljiti i da će oružje konačno zaćutati
„Svima je jasno da je novi ustav Makedonije izglasan pod ogromnim vojnim i ekonomskim pritiskom. Pisci krvavog scenarija koji se poslednjih deset meseci odvijao u Makedoniji su previše moćni da bismo im se suprotstavili. To sigurno nisu Albanci iz Makedonije već neko mnogo moćniji.“
Ovim je rečima makedonski premijer Ljupčo Georgijevski komentarisao najnovije ustavne promene koje su igrom slučaja stupile na snagu 18. novembra, istog dana kada je u Sobranju Makedonije proslavljana desetogodišnjica prvog makedonskog ustava. Samo dva dana pre tog svečanog čina poslanici makedonskog parlamenta su sa 94 glasa „za“ i 13 „protiv“ usvojili 15 amandmana novog ustava. Od 23 albanska poslanika glasalo je 21. Nisu glasali samo poslanici novoformirane ultranacionalističke Nacionaldemokratske partije Kastriot Hadžiredža i Fadil Bajrami.
Najveća borba u Sobranju se vodila oko teksta preambule ustava. Druga po veličini partija Albanaca u Makedoniji Partija demokratskog prosperiteta (PDP) protivila se formulaciji koju je podržao i eurokomesar Havijer Solana, ali je na kraju pod pritiskom Zapada PDP ipak popustio. Za uzvrat su zapadne diplomate ovoj partiji obećale da će podržati njene zahteve u vezi sa zakonom o amnestiji pripadnika ONA-e i u vezi sa visokim obrazovanjem Albanaca.
Nova preambula Ustava sada glasi: „Građani Republike Makedonije, makedonski narod i građani koji žive u okvirima njenih granica koji su deo albanskog naroda, turskog naroda, vlaškog naroda, srpskog naroda, romskog naroda, bošnjačkog naroda i ostali…“
PRIDOŠLICE: Novajlije u predlogu-preambuli su Srbi i Bošnjaci koji su dosad pripadali „ostalima“. Neki makedonski zvaničnici su dosadašnje odsustvo Srba u preambuli pravdali time da je Ustav Makedonije bio izglasan u vreme raspada SFR Jugoslavije, kada je „nebeskom narodu“ bilo nemoguće nametnuti status nacionalne manjine. Nakon toga su Srbi desetak godina jednostavno bili zaboravljeni. Što se tiče Bošnjaka, oni su ušli u preambulu takoreći u poslednjem trenutku, nakon oštrih reakcija predsednika Stranke demokratske akcije za Makedoniju Avdije Pepiča.
Promena ustavne preambule bio je zahtev na kome su najviše insistirali predstavnici albanskih političkih partija u Makedoniji. Albanci su tražili da Makedonija bude definisana kao država makedonskog i albanskog naroda, ali su očigledno bili zadovoljni i „neutralnom“ formulacijom o „zajednicama“ koje žive u Makedoniji. Ova formulacija, međutim, nije mogla proći u makedonskom političkom bloku. Ovakvu bezličnu formulaciju o „zajednicama“ koja je bila utvrđena Ohridskim sporazumom napao je i bivši predsednik Makedonije Kiro Gligorov.
Makedonskom političkom bloku je preambula Ustava koja sadrži formulaciju „makedonski narod“ možda važnija više za spoljnu nego za unutrašnju upotrebu. Negiranje postojanja makedonskog naroda koje dolazi iz zvanične Atine i Sofije, Makedonci doživljavaju kao ozbiljan razlog da se u preambuli Ustava napravi jasna razlika između većinskog makedonskog naroda i ostalih entiteta koji žive na etnički mešovitom prostoru koji igrom slučaja nosi isti naziv kao i mešana voćna salata koju Italijani nazivaju MAĆEDONIA.
Nepostojanje formulacije „Makedonski narod“ je, po mišljenju političkih zvaničnika u Skoplju, mogla da poveća apetite „negatora“ i oslabi pozicije Makedonije u pregovorima oko imena države sa Grčkom. Na sličan način je razmišljao i makedonski crkveni vrh koji je insistirao da u članu 19 Ustava ostane formulacija „Makedonska pravoslavna crkva“, čime bi se, po mišljenju crkvenih poglavara, učvrstila pozicija MPC-a u pregovorima o autokefalnosti.
ALBANSKI–ZVANIČNO: Novim ustavom je predviđeno da uz makedonski zvanični jezici budu i jezici zajednica koje čine najmanje 20 odsto stanovništva. Ovim se članom praktično ozvaničuje i albanski jezik, a na lokalnom nivou postaju službeni i ostali jezici „delova naroda“ koji žive u Makedoniji. Pitanje je jedino u kojim će opštinama koji jezici biti u službenoj upotrebi, jer donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi koje je predviđeno Ohridskim sporazumom tek predstoji.
Iako su zapadni posrednici pregovorima verbalno odbijali zahteve Albanaca za konsenzualnu demokratiju, može se reći da novi ustav ipak sadrži odredbe koje se mogu kvalifikovati kao „konsenzualne“. Ustavni amandmani, zakon o lokalnoj samoupravi, zakoni iz oblasti kulture, jezika, obrazovanja, ličnih dokumenata, zakon o upotrebi simbola i o lokalnim izborima neće moći biti doneti ukoliko za njih ne bude glasalo pored potrebne većine u parlamentu i najmanje 51 odsto poslanika koji pripadaju manjinskim zajednicama.
Probleme će svakako doneti i odredba o proporcionalnoj zastupljenosti manjinskih zajednica u državnoj administraciji. To praktično znači da će sledećih nekoliko godina, kada zbog reformi javnu administraciju treba da napusti 20.000 činovnika, u istu administraciju biti zapošljavano na hiljade Albanaca. Kakve će biti reakcije onih koji če ostati bez posla može se pretpostaviti, a može se pretpostaviti i ko će u očima prosečnog Makedonca biti glavni krivac za veliku nezaposlenost, koja se doduše već sada kreće između 40 i 50 odsto.
„Pozitivna diskriminacija“ u korist Albanaca postojaće i prilikom upisa na državne univerzitete. Tako će, često, slabiji đaci albanske nacionalnosti imati veće šanse za upis u odnosu na bolje Makedonce. Reakcije se opet mogu pretpostaviti. Osim toga, ovih dana treba da počne da radi i Univerzitet u Tetovu poznatiji kao „Štulov univerzitet“ u kome će više od 90 odsto studenata biti albanske nacionalnosti. PDP-u je izgleda i to malo, pa ova partija traži i legalizaciju univerziteta u Maloj Rečici kraj Tetova.
„Grad od osamdesetak hiljada ljudi, a dva univerziteta… ma kakav Kembridž, kakav Oksford, ovo je Tetovo, pardon TETOVA“, kaže ljutito 35-godišnji Skopljanac Andon, koji zajedno sa svojim drugovima već nekoliko dana protestuje pred Sobranjem Makedonije zbog usvajanja ustavnih amandmana.
NEVERICA: I pored usvajanja novog ustava, u Makedoniji malo ko veruje da će se apetiti Albanaca time zadovoljiti i da će oružje konačno zaćutati. „Razoružana i rasformirana“ ONA, koja se sada zove ANA, i dalje nastavlja sa provokacijama, ili preciznije i dalje drži pod okupacijom dvadesetak kumanovskih i tetovskih sela. Trojica policijskih specijalaca su pre nekoliko dana životom platili opasno približavanje pozicijama ANA-e u blizini tetovskog sela Treboš. Trebalo je da specijalci obezbeđuju lokaciju za koju se pretpostavlja da predstavlja masovnu grobnicu desetak otetih Makedonaca. Konačna odluka o ekshumaciji treba biti doneta nakon susreta makedonskog političkog vrha sa Karlom del Ponte koja ovih dana dolazi u Skoplje. Budući da su momci iz ONA-e već amnestirani izjavom predsednika Trajkovskog, Del Ponteova će verovatno imati težak posao u odabiru onih momaka koje će eventualno optužiti.
I na kraju nekoliko reči o „šargarepi“ kojom je Zapad praktično i uspeo da izdejstvuje promenu makedonskog ustava. Evropska unija je obećala pomoć Makedoniji u visini od 70 miliona eura, a predviđeno je i održavanje donatorske konferencije gde se očekuje dodatnih 100 miliona eura nepovratne pomoći a služili bi za popunjavanje budžetske rupe koja nadmašuje 350 miliona eura.
Međutim, održavanje donatorske konferencije uslovljeno je postizanjem dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. „Sve dok se takav dogovor ne postigne, niko neće hteti da dâ makrofinansijsku pomoć, a mi hoćemo da doprinos za Makedoniju bude maksimalan“, izjavio je samo nekoliko dana nakon izglasavanja amandmana komesar za evropske poslove Kris Paten.
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
Ruski napad krstarećim raketama i dronovima, jedan od najžešćih od početka rata, bio je usmeren na ukrajinske trafostanice i gasnu infrastrukturu
Rudarenje litijuma u Nemačkoj zavisi od mnogobrojnih odobrenja. Koliko je Saksonija daleko od prvog rudnika litijuma o kom su razgovarali Šolc i Vučić? Šta je potrebno za dobijanje dozvole za rad? I koliko će to uticati na životnu sredinu? Dojče vele donosi odgovore
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve