Dečiji dodatak je kod nas značajna stavka u finansijama mnogih porodica. Sam iznos nije bogznašta i budžetsku rupu ne može zatrpati, ali je svakako smanjuje. Pravo na korišćenje sredstava izdvojenih za te svrhe regulisano je zakonom koji, kako je to neko rekao, nije sveto pismo i promenljiv je u skladu sa opštim standardom ali i sa stanjem državnih finansija koje i nije baš najbolje.
Svi dosadašnji korisnici dečijeg dodatka koji su ovog meseca, kao i svakog marta prethodnih godina, hteli da i dalje ostvaruju ovo pravo, vratili su se kući neobavljena posla: do donošenja novog zakona stari se neće obnavljati. Ko od plate živi i porodicu izdržava, poučen lošim tranzicionim iskustvom da je svaka promena zakona koja se novca tiče negativna po novčanik pojedinca, ovome se nije obradovao.
„Predloženi zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom ima dva neposredna cilja: socijalni i populacioni“, kaže za „Vreme“ Ljiljana Lučić, zamenica ministarke za socijalna pitanja. „Socijalni jer je ekonomska situacija takva kakva jeste, a populacioni jer se u Srbiji već godinama beleži negativna stopa prirodnog priraštaja. U tom smislu je i pravo na dečiji dodatak drugačije koncipirano.“ Važnost starog zakona produžena je do juna ove godine.
Pravo na dečiji dodatak do sada su ostvarivale porodice koje po članu domaćinstva nisu imale prihod veći od nekog iznosa koji se određivao u odnosu na prosečan dohodak u opštini stanovanja i izračunavao se različito po redosledu rađanja. Za treće dete dodatak je sledovao po automatizmu bez obzira na materijalni status porodice kao posebna populaciona mera, a za četvrto samo u slučaju negativnog nataliteta u toj opštini. Peto i svako sledeće nije imalo prava na potporu. Postojao je materinski dodatak za nezaposlene porodilje u visini polovine prosečnog ličnog dohotka u opštini. Više nego skromnu opremu novorođenčeta, neretko svedenu na svega nekoliko pelena, dobijala je svaka porodilja.
META, ODSTOJANJE: Po predlogu su kriterijumi za ostvarivanje ovog prava bitno drugačiji, mada se za većinu korisnika ništa značajno neće promeniti. Cenzus će, tako, biti jednak za sve u celoj Republici, za jun iznosi 2750 dinara, deca se izjednačuju prema redosledu rađanja, ukida se svaki automatizam. Doduše, na ovu potporu mogu računati samo porodice sa četvoro dece, odnosno svako sledeće će ostati bez dodatka. Novina je da se kao osnovica za određivanje prava više neće uzimati prosek prihoda iz poslednjeg kvartala prethodne godine, već tromesečni prosek neposredno pred podnošenje zahteva, u ovom slučaju prosek drugog tromesečja ove godine. „Živimo u burna ekonomska vremena pa se mnogima materijalni status dramatično menja. Po pravilu ne nabolje, nažalost.“
Pronatalitetni ciljevi ostvarivaće se se po Zakonu na potpuno nov način, roditeljskim dodatkom koji bi se dobijao prilikom rođenja drugog, trećeg i četvrtog deteta, pedeset, devedeset i sto dvadeset hiljada dinara. „Za ovakvo rešenje opredelili smo se i na osnovu istraživanja i upoređivanja efekata različitih zakonodavstava u zemljama poput naše, onima u tranziciji“, kaže Ljiljana Lučić. Iz ovoga su isključeni samo oni koji poseduju imovinu u vrednosti većoj od dvanaest miliona dinara u šta ne spada stan u kome porodica živi.
KOLIKO NOVCA: U Ministarstvu ne očekuju da će budžet primenom novog zakona biti opterećeniji nego do sada. Ipak, uvećan je za dvadeset odsto i iznosi osam milijardi dinara. Prostim deljenjem ovog iznosa sa dvanaest meseci i devetsto dinara po detetu dolazi se do skoro 750.000 socijalno ugrožene dece. Trenutno je davanjima obuhvaćeno više od 600.000 dece.
Sva redovna davanja su, kažu, dosad isplaćivana iz budžeta i tako će, nadaju se, ostati. Do sada su u dva navrata isplaćivana dodatna sredstva za početak školske godine svim korisnicima a o Novoj godini samohranim roditeljima u visini mesečnog iznosa, sve iz donacija. Ako donacija bude još, biće i dodatnog dodatka.
Optimizma ne manjka. „Urednost isplata koju smo ostvarili u prethodnoj godini uverila je građane da ono što država garantuje i Zakon omogućava mogu i da realizuju. Važna je svest da je društvo solidarno i da država stoji kao podrška onim porodicama kojima je pomoć potrebna. Na ovom planu je vraćeno poverenje u državu“, zaključuje Ljiljana Lučić.
Predlog zakona naći će se pred poslanicima u sredu 27. marta ako prihvate usvajanje po kratkom postupku. Razloga za konstruktivnost poslanika ima podosta, naročito u delu kojim se cenzus određuje: nedoumice oko graničnih slučajeva (videti okvir) i način preračunavanja otpremnina u mesečni prihod, na primer.
Petočlana porodica A s ukupnim prihodom od 13.749 dinara uz dodatak od 900 dinara po detetu ostvaruje po članu 3289 dinara i 80 para mesečno. S druge strane, petočlana porodica B s ukupnim prihodom od 13.751 dinar biće diskvalifikovana i imaće po članu domaćinstva svega 2750 dinara i 20 para. Porodica A s dva dinara zaostatka od porodice B imaće u krajnjem iznosu 19,62 odsto veći iznos.
Po članu 35. Zakona novčanom kaznom od 20 do 100.000 dinara kazniće se poslodavac sa svojstvom pravnog lica i drugo pravno lice ako izda neistinitu potvrdu o ostvarenim prihodima podnosioca zahteva, privatni preduzetnik za isti prekršaj platiće upola manje a odgovorno lice od sedam do deset hiljada dinara.
„To ti je sirotinjski usud“, filozofira otac koji ima više dece, u podrumu gde je nestalo ogreva još krajem januara, suočen s naglim martovskim zahlađenjem. Polazeći od narodne poslovice da „dece, drva i para nikad dosta“ kao premise, opisuje uzročno-posledičnu vezu svake od ovih stavki kroz njihovu direktnu i obrnutu proporcionalnost: „Što je više dece, to je manje para. Što je manje para, manje je i drva. Grešna duša, okreni obrni, grejati se nekako mora pa tako izađe, nemoj da se kliberiš, što je manje drva, to je više dece. I tako ukrug.“