Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Posvećenje iluzija
Početkom aprila u prodaji će se naći album izuzetno značajnog belgijskog izdavača Crammed Discsa Suba Tributo na podetiketi namenjenoj savremenoj brazilskoj sceni Ziriguiboom. To je omaž autoru Mitru Subotiću Subi, tragično preminulom novembra 1999. godine. Izdavač se odlučio na ovaj korak zbog toga što je njegov album Sao Paulo Confessions (1999) postigao izuzetan uspeh i zbog njegovog producentskog rada na albumu Tanto Tempo pevačice Bebel Gilberto, na kome su veoma kvalitetno povezane elektronska i brazilska muzika. Ipak, osnovni ton ovog projekta je ono što je i artistički ton samog Sube: uporno sakupljanje avangardnih parčića da bi se uhvatila iluzija jednog inventivnog života koji se odvijao u neprestanom iskoračenju tako da sve počinje od samog kraja.
Požar koji je zahvatio njegovu radnu sobu odneo je u nepovrat, zajedno sa Subom, i originalne snimke sada legendarnog albuma Sao Paulo Confessions, natopljenog tropskim urbanizmom i elegantnom spregom promišljene elektronike, trip-hopa i emotivnih slapova. Od prethodno objavljenih samo na vinilu, na disku su zastupljena četiri remiksa: dve house verzije pesama Voce Gosta (Phil Asher) i Felicidade (Buscemi, The Funky Lowlives i Juryman). Pošto izvornih remiksa više nije moglo da bude, autorima je omogućeno da koriste delove s gotovog proizvoda ili da ponovo odsviraju određene deonice ili snime potpuno novu verziju (kao što su učinili Boyz from Brazil s temom Segredo). Autorskim rekonstrukcijama, Zero dB i Bigga Bush razgranali su kompoziciju Samba do Gringo Paulista, a brazilski producenti Bid, Apollo 9 s vokalistkinjama doradili su nekoliko sa Subotićem započetih numera. Posebnu pažnju na albumu zaslužuju tri živa snimka Sube i perkusioniste Joaoa Parahybaea, improvizacije iz Rija iz 1996. godine, koji pod nazivom Futuro Primitivo predstavljaju sukob tradicionalnih ritmova i divlje elektronike. Uz još nekoliko omaža i, praktično, prepeva, tu je i remiks zavodljive Tantos Desejos Modern Quarteta i pevačice Cibelle. Iza Modern Quarteta stoji autor Vanjus, zapravo Novosađanin Ivan Milinkov, koji projekat Suba Tributo smatra fantastičnim. „Uradio sam četiri remiksa još dok je Suba dolazio u Novi Sad 1999. godine. Zatim mi je urednik Crammed Discsa Marc Hollander javio da mu se pesme sviđaju, a i da bi sam Suba voleo da se objavi moj remiks. To su bili instrumentali, ali su oni želeli da ubacim malo vokala. Cibelle je otpevala sve ponovo u Brazilu, pa su mi to poslali i tako je nastala ova verzija“, kaže Vanjus. U celoj priči je nezaobilazan i strip-autor Zoran Janjetov, više od Subinog vernog druga, ne samo zato što su rođeni istog dana. On je uradio omot – nezaboravni cover sa ženskim poluprofilom.
Svež i sugestivan, u mreži udaraljki, nepretencioznih glasova i digitalnih panorama, Suba Tributo plovi između intimnih karnevala i pitome klupske atmosfere.
Uz očekivano menjanje akcenata u pojedinim segmentima ili premeštanjem melodijskih sedimenata, album poseduje autonomnost koja se vidi i pod bremenom toplog sunca jednog muzičkog genija. Subina muzika ima nešto od poetike ptica (setimo se ambijentalnog prostiranja u Dreambirdu s madagaskarskim pernatim stanovnicima; pesme Ptice), usporene vrućine i kristalnih boja (uvek je tu bio žar – Arabija; jedna od najlepših domaćih pop-pesama Plava jutra koja i dalje nije objavljena kod nas), zaumnih izazova, ali i zauzdane erupcije (Angel’s Breath s Milanom Mladenovićem), dok su arhetipovi i etno motivi takođe bili znani i pre nego što je Brazil postao njen drugi dom (In the Mooncage iz sredine osamdesetih kao prvo ozbiljno sučeljavanje narodne muzike, konkretno uspavanki, i elektronike; susreti sa Satiejem u Thanx mr. Rorschach). Album Suba Tributo je posvećenje njegovom zanosu jer je dobro sklopljen narativni remake s različitim ukusima ushićenja i suza, pri čemu se kontekstualna blizina uzora i autorske umešnosti pretvara u prijateljstvo natopljeno poštovanjem i poverenje poznato onima koji se odista vole.
Marc Hollander se priseća kako mu je Suba jednom priznao da je 1989. godine dolazio do belgijskog izdavača i nudio mu svoje radove vezane za balet i pozorište (opus koji ostaje neistražen), ali da je bio odbijen. Međutim, da nije bilo tog odbacivanja, priča Suba, možda nikada ne bi prihvatio da studira narodnu brazilsku muziku, zbog čega je u Brazilu postao jedan od najznačajnijih producenata i autora. Pošto je kao Rex Ilusivii ostao upamćen osamdesetih kod nas (album Disillusioned, producent EKV-a, Haustora, Heroina…), Suba se vratio u Evropu kao kvazibrazilski umetnik. Čini se da je kralj iluzija u toj igri ukrštanja sudbine i stila opravdao svoje ime, s obzirom na to da je iz svoje večnosti nebivanja proizveo potrebu u našoj stvarnosti da se pristupi ponovnom kreiranju njegovog muzičkog lika. Suba Tributo je, na neki način, i opomena jer je uvek moguće izbeći ovakve kulturološke paradokse: da vrhunska dela autora s naših prostora, koji je ovde nedovoljno i poznat i objavljivan, pokazuju da svetska i domaća baština mogu da se uzajamno isključuju. I time se vraćamo na sam početak: prvi objavljeni demo-snimak Rexa Ilusiviija nosi naziv Zla kob.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve