Kako građani Srbije ocenjuju nivo korumpiranosti društva i države i da li se u tome razlikuju od građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Crne Gore
Kako nazvati društvo u kome se misli da je podmićeno, potkupljeno ili podmazano 79 odsto carinika, 70 odsto lekara, 67 odsto policajaca, 62 odsto advokata 59 odsto političara, 58 odsto biznismena? Ovo pitanje predstavlja poentu najnovijeg istraživanja javnog mnjenja o korupciji koje je Centar za proučavanje alternativa (CPA) u januaru i početkom februara obavio u Srbiji (na uzorku od 1509 ispitanika) i u Crnoj Gori (563). To je istraživanje deo kompleksa istraživanja u zemljama jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbija i Crna Gora) u kojima je anketirano oko 8000 ljudi. Korupcija je i dalje viđena kao „uspešan metod“, nešto što „osuđuju ali primenjuju“ građani na Balkanu (uzaludno se beži od tog slavnog i romanesknog geografskog pojma u nejasno ime Jugoistočna Evropa).
Lista sumnji
Raširenost korupcije među javnim službenicima (ocene od 1 do 10)
2001. 2002.
Albanija 6,8 7
BiH 6,2 6
Bugarska 6,4 6,5
Makedonija 5,8 6,8
Rumunija 7,3 6,9
Hrvatska 5,8 5,3
Srbija 6,6 6
Crna Gora 5,8 6
Relativno visoke negativne ocene pokazuju da su građani skloni da ocene da se korupcija povećava u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Crnoj Gori. Najveći pesimizam i sumnja da se korupcija može suzbiti iskazani su u Makedoniji, Rumuniji i Srbiji.
Tri petine građana Srbije (60 odsto) tvrdi da su gotovo svi službenici u javnom sektoru korumpirani ili da je korumpirana većina njih. Oni tvrde da za tu pojavu znaju iz sopstvenog iskustva (22 odsto), zato što o tome pišu novine (23), ili zato što su im tako pričali rođaci i prijatelji, a istraživači uočavaju da u tim opštim predstavama ipak dominiraju stereotipi i glasine. Kada se generalna ocena o korupciji (60 odsto) koriguje pomoću odgovora baziranih na navodnom neposrednom iskustvu ispitanika, dobije se duplo niži procenat raširenosti korupcije. Međutim, i taj nalaz istraživača možda zahteva dodatna objašnjenja i korekcije. Oko 22 odsto ispitanika, na primer, tvrdi da ima sopstveno iskustvo u „podmazivanju“, „diškreciji“, ali i kada se taj podatak raščlani, ispada da je među onima koji su imali takvo iskustvo 51 odsto podmićivao carinike, 45 odsto policajce, 40 odsto lekare, 26 odsto univerzitetske profesore ili univerzitetske službenike. E sad, kad se ukrste ti procenti (22 odsto od 6 miliona punoletnih stanovnika Srbije, pa među njima 26 odsto), ispada da je više od 350.000 ljudi potkupljivalo univerzitetske profesore! Ali, tu nešto očigledno ne štima – studenata imao oko 120.000, a univerzitetskih profesora može biti oko 12.000, pa ispada da je svaki student podmazao troje profesora i da je svaki profesor u toku prošle godine u proseku primio 30 „narukvica“.
Očigledno je da ljudi „projektuju“ svoje nezadovoljstvo u dokazivanje da je elita korumpiranija nego što objektivno može biti. To očigledno preterivanje predstavlja, međutim, dodatni indikator široko raširene svesti da je društvo bolesno, da su njegovi temelji crvotočni, da su najvažnije društvene funkcije i čitava elita pod veoma velikom sumnjom, a da nastavlja rat građana s državom uz neku vrstu samoopravdavanja.
Emocije
Kako se oseća onaj ko je službeniku dao novac? (procenat odgovora)
Zadovoljan 29
Ljut 21
Uvređen 15
Posramljen 17
Ne zna 18
Korupciju među tri najvažnija društvena problema (uz siromaštvo i kriminal) uvršćuje 29 odsto ispitanika sa osnovnom školom, 40 odsto ispitanika sa srednjom i 43 odsto ispitanika sa visokom školom. Istovremeno, obrazovaniji u većem procentu od drugih izjavljuju da su prošle godine korumpirali policajce, univerzitetske profesore, biznismene, poreske službenike, istražne organe…
Najizloženiji
Ako vam je neko tokom proteklih godinu dana tražio nešto (uslugu, novac, poklon) da bi vam za uzvrat rešio neki vaš problem, da li je to bio (uzeti su u obzir samo oni koji su imali kontakt – u procentima)
1. Carinik 51
2. Policajac 45
3. Lekar 40
4. Biznismen 32
5. Univerzitetski profesor ili službenik 26
6. Opštinski službenik 25
7. Poreski službenik 23
8. Sudija 22
9-10. Nastavnik u školi 21
9-10. Istražni organ 21
11 Javni tužilac 18
12. Službenik u ministarstvu 16
13. Opštinski odbornik 13
14. Bankar 14
15. Poslanik u skupštini 8
Rast korumpiranosti u toku prošle godine građani primećuju kod lekara (61 na 70 odsto), kod školskih nastavnika (25 na 34 odsto), univerzitetskih nastavnika (sa 34 na 42 odsto), opštinskih službenika (sa 46 na 51 odsto). Opadanje korumpiranosti građani primećuju kod službenika u ministarstvima (sa 56 na 45) sudija (sa 64 na 57), istražnih organa (sa 57 na 49), poslanika u skupštini (sa 57 na 45), ministara (sa 55 na 46 odsto).
Sredstva
Šta bi podstaklo na uključivanje u borbu protiv korupcije? (procenat odgovora)
Odlučna državna politika 61
Veće uključivanje građana 57
Broj sudskih presuda 55
Zaštita građana koji prijave korupciju 55
Porast broja krivičnih prijava 54
Poverenje u antikorupcijske organizacije 53
Osnivanje antikorupcijske organizacije 53
Kampanja protiv korupcije u medijima 48
Postojanje nagrada za prijavu korupcije 33
Uočljivo je da antikorupcijske medijske kampanje kojima se sada pribegava nisko kotiraju, a da je uvođenje nagrade za cinkarenje od strane dve trećine ispitanika odbačeno kao neprihvatljivo.
Kritika Vlade
Da li Vlada Srbije ulaže napore da otkloni korupciju među…
da; ne; ne zna
Biznismenima 18 57 27
Vladinim službenicima 19 54 27
Nižim službenicima 24 49 27
Tri najvažnija faktora koja utiču na korupciju, po oceni građana: težnja ljudi na vlasti da se obogate (45 odsto), male plate službenika (43 odsto), neodgovarajuće zakonodavstvo (37)…
Korupcije će uvek biti, ali se ona može zaustaviti, smatra 38 odsto ispitanika; može se iskoreniti, misli 15 odsto, ne može se zaustaviti, miri se 9 odsto.
Postoji, dakle, protivrečna svest o tome da bi nešto svakako moglo i moralo hitno da se učini na konsolidaciji ugleda najvažnijih društvenih institucija. Anketirani građani smatraju da je najefikasniji način za suzbijanje korupcije zatvorska kazna (28 odsto), zabrana bavljenja profesijom, (23 odsto), visoke novčane kazne (21 odsto), gubitak posla (21 odsto). Devetnaest puta je veći procenat onih koji smatraju da treba kazniti korumpiranog od procenta onih koji bi kaznili „koruptora“ (38:2).
Tako građani govore kad ih pitaju o tzv. maloj korupciji, takozvanoj narukvici. Od odgovora o takozvanoj velikoj korupciji tipa „ne pitaj me za prvi milion, ostalo je čisto“ goreo bi papir.
Mnjenje o raširenosti korupcije i izborna orijentacija (zbir odgovora „gotovo svi su korumpirani“ i „većina je korumpirana“).
Profesija DOS (bez DSS–a) DSS Opozicija Apstinenti Ukupno
Carinici 85 79 86 74 79
Lekari 74 67 77 67 70
Policajci 73 68 72 63 67
Advokati 63 61 70 61 62
Lideri stranaka 59 61 74 56 59
Biznismeni 56 53 72 57 58
Lokalni lideri 62 60 73 53 58
Sudije 57 61 67 52 57
Poreski službenici 62 59 62 51 56
Opštinski službenici 57 53 60 43 51
Javni tužioci 49 54 57 46 50
Istražni organi 50 52 47 45 49
Ministri 41 49 66 43 46
Poslanici u skupštini 42 45 64 42 45
Službenici u sudu 48 46 47 39 44
Službenici u ministarstvima 45 44 56 40 43
Opštinski odbornici 42 43 58 39 43
Bankari 42 46 46 42 43
Univerzitetski profesori ili službenici 44 43 54 37 42
Školski nastavnici 35 34 44 31 34
Novinari 29 32 43 29 31
Predstavnici NVO-a 25 29 40 25 28
Pristalice opozicionih stranaka češće smatraju da su javni službenici korumpirani. Oni koji podržavaju vlast i apstinenti blaži su u ocenama. Generalno, i pored tenzija oko ocene oko toga da li vlada dovoljno čini protiv korupcije nema velike razlike između pristalica „DOS-a minus“ i DSS-a, ali simpatizeri DSS-a strože ocenjuju javne tužioce, sudije, ministre, lidere stranaka, bankare, predstavnike NVO-a i novinare…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
