KNU, Beograd, 1. maj 2002.
Uspeh u World/Etno-muzici može izgledati i sasvim jednostavan: recimo, kad svi odavno poistovećuju mađarsku muziku s čardašem, a glavni pop izvoz iz te zemlje postanu Lokomotiv GT i Omega, počneš da se baviš muzejskim vrstama zvuka Panonije, izdržiš tako otprilike četvrt veka, Szerelem Szerelem uvrste u film koji je dobio „oskara“ Engleski pacijent, sempluju te (neovlašćeno) Deep Forrest, i gotovo da si tu! Albume objavljuješ naizmenično po svetu i kod kuće, proleća 2001. prvi put gostuješ u Beogradu, godinu kasnije to je već prava turnejica, prestonica plus pet vojvođanskih gradova, i eto. Bar kad su u pitanju Marta Sebestjen i Muzikaš.
U organizaciji B92 koji ove koncertne sezone nemilosrdno diktira tempo, formalni gudački kvartet i zapravo gostujuća pevačica stali su pred uvaženu salu Kolarčevog narodnog univerziteta punu urođene publike i onih novih, istraživački raspoloženih koji su platili ulaznicu 400 dinara. Iz jednog od naroda koji violinu zovu muzika (mađ. mozsika), a terca mu nije baš uobičajeni interval za pratnju, ćemanisti su svim mogućim brzinama održavali treperava sazvučja, koja neretko drhtavo podsećaju na irski folk. Ispod tih dvoglasa i starinske viole, sa širokom istorijskom ulogom gde gotovo da i nema udaraljki, raskrečeni kontrabasista svojski gudalom testeriše „mečku“. Danijel Hamar deluje i kao vođa, njegove najave su prijatne i edukativne, nenametljivo ukazujući kako kulturni prostor može biti velik bar koliko jezik i muzika, a tradicija svakako šira od granica.
Dok su se prošlog puta više bavili Bartokom, na tragu izdanja Bartok Album (’99, HNCD) sa A. Balaneskuom, Muzikaši – s brkovima kao modnim detaljima – sada kao da od Kodalijevih i Bartokovih prerada folklora idu unazad i uzvodno, mađarskom strujom ka izvorima. U tom natkriljuju svoje sunarodnike i u Transilvaniji, do Karpata. Neka pouka za srpstvo? Sličnosti ima i u preovlađujuće tužnim pesmama raznih vrsta tempa, nesrećnim stihovima otpevanim u raznim raspoloženjima – puno više od (sporih i brzih) čardaša i es-tam ritma, i bez naročite veze s ciganskim.
Davno nadrasli KUD-pristup, naoko nepravilni već od držanja svojih oruđa, Muzikaši i Marta nisu zarobljeni u arhiv ili u komunizam & Renesans, nego žive sa svim tim običajima spakovanim u(z) pesme i igre. Vitka Marta jednako je elegantna kao i njen grleni glas, povremeno zasvira blok-flautu i sl., a učini i nekoliko okreta čardaš nogama tek da izmami plesni par u kome je igračica gotovo njena dvojnica. Zoltan Farkaš, stariji čovek mojih godina, i bez čizama s visokom sarom briljira furioznim muškim koreografijama čiji se zvuk upliće u svirku! Izmamljuje aplauz bar koliko svi ostali na bini, a zatim im se pridružuje i svirajući gardon, nalik violončelu no podložan i slobodnoručnom udaranju. Članovi kvarteta često menjaju konfiguraciju postave/aranžmana baratajući i tamburama/lutnjama i sličnim, u zavodljivoj akustici očas prolazi sat i po pa su neizbežne ovacije, bisevi.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
