Politička misao Žaka Deride
U Narodnoj biblioteci Srbije održan je skup s temom: „Dekonstrukcija i politika“ – Politička misao Žaka Deride. Na tribini su učestvovali Novica Milić, Milorad Belančić, Branko Romčević, Mile Savić, Ivan Milenković, Nenad Daković, Vladimir Milisavljević, Miško Šuvaković, a organizovali su je Treći program Radio Beograda i Narodna biblioteka Srbije. Derida je jedan od najuticajnijih i najkontroverznijih filozofa današnjice. S jedne strane, obožavan do neukusa, s druge, osporavan do gluposti, obrazovan u fenomenološkoj školi strogog mišljenja, uporni čitač Ničea i Hajdegera, Derida svojom dekonstrukcijom logocentrizma i etnocentrizma nastoji da tradicionalne načine mišljenja izmesti iz njihovih metafizičkih okvira i prenese na teren neopterećen shemama koje su ih ograničavala i uslovljavala. Deridina dekonstrukcija postala je nekom vrstom zaštitnog znaka svakog oblika otpora okoštalim i nasilnim strukturama moći, bilo da je reč o teoriji, politici, umetnosti ili filozofiji. Mislilac razlike, Derida pokušava da uspostavi ničim uslovljenu Drugost, kao uslov mogućnosti političkog sapripadanja koje se neće temeljiti na pukim odnosima moći, nasilju ili nepostovanju drugog, već pre svega na jednoj koncepciji Pravde shvaćene kao Pravo.
Ako je Deridin uticaj u Evropi, a naročito u zemljama jake filozofske tradicije – Nemačkoj i Francuskoj – unekoliko sporan, Deridina slava i njegov uticaj, pre svega, u Sjedinjenim Državama, Japanu ili Kini, kao i u nekim istočnoevropskim zemljama, neosporni su. Deridin „pohod“ na Jugoslaviju, a naročito Beograd, gde je krajem devedestih godina bio izuzetno čitan i cenjen autor, zaustavljen je, kako realno tako i na simboličkoj ravni, s prevagom etnocentrizma, pratećim ratovima i raspadom Jugoslavije. Najnovija „poplava“ prevoda Deridinih dela znak je da se ovaj veliki filozof na velika vrata vraća na ove prostore.
Srpska strana rata u Hrvatskoj
Učesnici okruglog stola nedavno održanog u Zagrebu povodom drugog izdanja knjige Srpska strana rata složili su se da postoji potreba za ozbiljnim razgovorima o uzrocima ratnih događanja na području bivše Jugoslavije i o perspektivama međusobnih odnosa država nastalih raspadom SFRJ. Srpska strana rata je zbornik radova koje su nezavisni srpski intelektualci, sociolozi, politikolozi i drugi objavljivali u vreme režima Slobodana Miloševića. Knjiga je prvi put objavljena 1996. u izdanju mesečnika „Republika“, a drugi put u izdanju Radija B92. Skup u Novinarskom domu u Zagrebu treći je u nizu okruglih stolova koje je o toj temi organizovala Zaklada Hajnriha Bela. Autorka nekoliko tekstova u knjizi Latinka Perović istaknula je da je Srpska strana rata svedočanstvo vremena i da je sama više postavljala pitanja nego što se usudila da na njih ponudi konačne odgovore. „Početi projekat još je živ jer su živa pitanja o kojima se u knjizi raspravljalo“, rekla je ona dodavši da autori žele da prošire raspravu o toj otvorenoj temi i na druge države nastale raspadom SFRJ. Potrebna je kakva-takva normalizacija odnosa, koja bi stvorila temelje za dalje razgovore, jer su još prisutne mnoge protivrečnosti iz predratnog vremena, što nosi opasnost od novih sukoba, zaključila je Latinka Perović.
Istoričar Ivo Banac upozorio je na niz pitanja na koja se knjiga nije osvrnula. Tako je ostao netaknut problem političkog sastava bivše države i suštinska analiza koja bi pokazala u kojoj je meri karakter tog režima određivao i njegov kraj.
Pozdravljajući drugo izdanje Srpske strane rata, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski upozorio je da Hrvatskoj nedostaju slične analize ratnih zbivanja.
Skice iz zelene sveske
U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda u petak je otvorena izložba skulptura napravljenih od digitalnih fotografija Skice iz zelene sveske autora Vukana Ćirića. „To su fotografije koje pokušavaju da izađu u prostor, da postanu predmeti. Da budu objektivne“, kaže Vukan Ćirić. „Nastale su u mojoj glavi, prvo sam ih nacrtao da bih video kako bi mogle da izgledaju, a onda sam sakupio njihove delove fotoaparatom i sastavio sve delove u kompjuteru, onako kako sam ih pre toga sastavio u glavi. One predstavljaju unutrašnju realnost. Realnost ideja. Nešto što se ne bi moglo fotografisati da nije nastalo u glavi. Budući da su one objava nekih unutrašnjih događaja, koji su opšta mesta za sve ljude, koristio sam se sredstvima za oglašavanje, tehnikom i metodama koji su mi bliski jer se njima svakodnevno bavim radeći u advertajzing agenciji kao kreativni direktor.“ Olja Bećković je u katalogu izložbe, govoreći o naročitoj vrsti emocija koje Ćirićevi eksponati izazivaju kod posetioca, zapisala: „Ko oceni ovu izložbu duhovitom, otkriće koliko je tužan. Ko je oceni kao tužnu, pročitan je da je duhovit“.
P.D.
