Vlada u senci DSS-a, bez velikih personalnih novosti, možda pokušava da dokaže da njegov legalizam nije konzervativizam već reformizam. Hoće li se izlaskom DSS-a iz parlamenta ta vlada u senci naći u izolaciji
Deo liste koja nosi ime predsednika savezne države Vojislava Koštunice sada je čista opozicija Đinđićevoj vladi pošto je DSS u prošli petak (7. juna) objavio sastav vlade u senci. Predsednik te vlade je Dragan Maršićanin (1950), eks-predsednik Skupštine Srbije, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Vračar, ekonomista s radnim iskustvom u privredi i u javnom preduzeću Beogradski vodovod i kanalizacija. Ministar pravde u vladi u senci biće član Predsedništva DSS-a Dušan Budišin (1939), nekadašnji potpredsednik advokatske komore u Novom Sadu za koga se naglašava da je iz stare radikalske porodice iz Kikinde. Za unutrašnje poslove zadužen je Dragan Jočić (1960), predsednik Odbora Skupštine Srbije za bezbednost i potpredsednik Skupštine Beograda.
Resor ekonomije i finansija dobio je Danijel Cvijetićanin, saradnik Ekonomskog instituta, savetnik predsednika SRJ. Ministar privrede i privatizacije je Aleksandar Pravdić, bivši potpredsednik Vlade Srbije, ekonomista koji je radio u Zdravstvenom centru u Gornjem Milanovcu. Rudarstvo i energetiku vodiće Radomir Naumov, predsednik Upravnog odbora EPS-a u ostavci. Resor saobraćaja i komunikacija vodiće potpredsednik DSS-a Zoran Šami (1948), bivši savezni ministar saobraćaja. Potpredsednik vlade u senci i ministar urbanizma i građevina biće predsednik Saveta DSS-a Rade Obradović; za poljoprivredu će biti zadužen Mladen Ranković; za obrazovanje Nenad Lemajić, poslanik DSS-a u republičkoj Skupštini; za zdravlje Olga Ćosić; za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Dejan Keserović; a na čelu Odbora za Kosovo i Metohiju biće Dušan Proroković, zamenik predsednika Izvršnog odbora DSS-a.
Personalni sastav DSS-ove vlade u senci ne donosi nekakve bitne novosti. Nekako je vidljivo izvesno pomeranje akcenta (Cvjetićanin, Proroković), očito radi pariranja liberalnim reformatorskim ekonomistima koji su ostali u DOS-u. Po objavljivanju sastava Đinđić izjavljuje da ta vlada u senci ne može konkurisati njegovoj.
ISKLJUČENJE: Predsedništvo DOS-a potom je na sednici 10. juna u Novom Sadu odlučilo da „prestane mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije 21 poslaniku Demokratske stranke Srbije s obzirom na to da ovi poslanici nisu obrazložili svoje izostanke sa sednica Skupštine“.
Administrativni odbor zasedao je u utorak (11. juna) da bi zamenio 15 poslanika DOS-a i 21 poslanika DSS-a. Jedan poslanik (Petar Petrović, SSJ) napustio je sednicu. Neki (SRS) ne prisustvuju. Usvajaju se ostavke poslanika DOS-a, sem ostavke Dragora Hibera, koji je prošle nedelje izabran u ustavnu komisiju. Osporava se ovlašćenje pravnog zastupnika DOS-a Siniše Nikolića pošto je i DSS-ov čovek s ovlašćenjem nešto ranije eliminisan… Čeda Jovanović (DS) kaže da koalicija ima pravo da isključi neodgovorne poslanike. Dušan Budišin (DSS) kaže da je to diktatura. Administrativni odbor rezultatom 8:4 oduzima mandate DSS-u.
Rekonstruisana Republička izborna komisija bi posle odluka Administrativnog odbora trebalo da imenuje nove poslanike sa izborne liste DOS-a. Dvanaest poslanika DSS-a, koje koalicija mimo volje njihove matične stranke zamenjuje, odbijaju da prihvate mandate. U stabilnim demokratijama svaki poslanik, ili kongresmen ili senator uživa ličnu slobodu kad je u pitanju njegovo učešće u debati, a pogotovo prilikom glasanja.
Članovi evropskih parlamenata ili američkog kongresa ne mogu biti naterani da glasaju na način na koji to partija zahteva. Tako se u američkom kongresu, ali i drugde, često formiraju široke koalicije interesa koje u pojedinim pitanjima prelaze partijske okvire i često presecaju svaku od parlamentarnih partija. To je možda malo suprotno od one odredbe iz DOS-ovog koalicionog sporazuma kojom se vladi daje blanko osiguranje kada se kaže da će članice koalicije propagandno i politički podržavati vladu.
Pitanje je šta će DSS posle ovoga preduzeti. Pored formiranja vlade u senci najavljeno je da poslanici DSS-a neće učestvovati u radu parlamenta i da će preduzeti sve zakonom dopuštene akcije.
Oni zasad u naš javni život unose nov politički instrument, vladu u senci, specijalnost britanskog i nekih skandinavskih sistema preko koga se delimično kompenzira česta slabost opozicije da se suprotstavi vladi i biračima javlja da je nova grupa ministara spremna da čeka.
Opozicione partije su te koje obezbeđuju kanale komunikacije između tih vlada u senci i javnosti.
Ovde trenutno vlada obrnuto pravilo od onoga koje je u programskom uvodniku promovisala „Politika“ iz 1904 – da će se o javnim pitanjima raspravljati slobodno, dajući ipak izvestan popust opoziciji, pošto je kontrola vlade u javnom interesu. Đinđićeva vlada uživa naklonost medija pa će DSS-ova vlada u senci verovatno imati komunikativne probleme. Ta vlada u senci moraće najpre da rehabilituje reč opozicija pošto se pripadnici Demokratske opozicije Srbije (na vlasti) rugaju s rečju opozicija („ladovina“, „pecanje“ itd…) Oni izgiboše, a opozicija planduje. Socijalisti su imali drugi štos, umesto reči režim ili vlast, ili banda crvena lansirali su izraz „pozicija“ (pa su govorili „pozicija i opozicija“).
Poslanici nove „pozicije“ trenutno su poslovnički obezbedili svoj komoditet (nizak kvorum od trećine, ograničeno vreme za raspravu), radikali su izbačeni, SPS u previranju, DSS je u demisiji… Prvog radnog dana oni su završili raspravu o važnom izbornom lokalnom zakonu za trideset minuta i čekaju dan za glasanje. Problem nove vladine većine jeste što se oslanja na izbornu podršku tek između četvrtine i trećine biračkog tela, a stizaće je optužbe za izbornu krađu.
Novosadskom sastanku Predsedništva DOS-a nisu prisustvovali predstavnici Nove Srbije Velimira Ilića, kao ni DSS-a. Ilić je najavio povlačenje svojih poslanika u slučaju da DSS-u budu oduzeti mandati (posle je kritikovao i DSS zbog abdiciranja), a poslanik NS-a Marko Petrović „samo“ izjavljuje da se oni protive oduzimanju mandata i da su odbili da uzmu dva mandata i da tako profitiraju na račun drugoga.
Izvesno je da će se ta stvar zapetljavati u sudskom sporu. DSS je najavio tužbu. Vlada je bar u jednom slučaju ignorisala odluke suda – u slučaju mandata Vuka Obradovića.
Dragan Maršićanin, a i drugi iz DSS-a, ponavljali su da je oduzimanje mandata nezakonit akt, prekrajanje volje birača i političko samoubistvo Zorana Đinđića, a Zoran Šami je ponavljao da je to mini državni udar. Koštunica je na početku te operacije rekao da bi oduzimanje mandata predstavljalo teško ogrešenje o pravo.
SUDSKE VARNICE: U toku propagiranja borbe za efikasnost i disciplinovanja parlamenta premijer Đinđić i ministar pravde Batić zašli su u još jedno minsko polje, onda kada su na konsultativnom sastanku sa sudijama, uz pozivanje na glas naroda koji su čuli na turneji „Srbija na dobrom putu“ i na sondaže javnog mnjenja, kritikovali sudove zbog toga što su rešili mali broj slučajeva koji iritiraju javnost i što se lustracija sudova odvija sporo.
Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda, odgovara da se pred pravosuđe ne mogu postavljati zahtevi te vrste, ukoliko se traži njegova nezavisnost i nepristrasnost. Ona ističe da sudovi moraju da poštuju proceduru bez obzira na želje vlade, da je postavljanje rokova od strane resornog ministarstva neprihvatljivo, a da pri tom nisu obezbeđeni uslovi za rad. Predsednik Okružnog suda Vida Škero takođe odbija pritisak na sudove da rade po diktatu vlade i naglašava da sudovi ne smeju biti politizovani. Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je ostavku Vlade Srbije jer nije održala obećanja i ispoštovala dogovore sa zaposlenima u pravosuđu.
Vlada je srljala ka povredi fundamentalne formule za podelu vlasti (Monteskjeov i Adamsov „checks and balances“) i oslanjajući se na revolucionarnu retoriku i reformski izgovor rešila je da „sređuje“ konkurentske grane vlasti, zakonodavnu i sudsku. Desilo se da su se baš tokom tog „krečenja“ javili i neki ozbiljni razlozi – da se trese vlada. Ubijen je visoki policijski funkcioner.
Dok ministar u senci Jočić, koji najavljuje predlog zakona o policiji i državnoj bezbednosti, obnavlja DSS-ovu kritiku vladine slabe antikriminalne politike iz avgusta 2001, ućutkuju ga rečima da ne „politizuje slučaj“.
Radomir Naumov, međutim, izjavljuje da DSS-ova vlada u senci ipak ne želi da, sada, dok se ne razreši odnos između Srbije i Crne Gore, izazove krizu vlasti u Srbiji. On objašnjava da je formiranje vlade u senci, dakle, zaobilazan način da ipak dođe do izbora.
Đinđić ponavlja da vlada ima većinu te da će izbori biti raspisani u predviđenom roku, dakle 2004, jer je vlada napravila program za četvorogodišnji mandat, a i efekti reforme će uslediti posle dve-tri godine. U Skupštini Srbije uskoro će se naći zakon o javnim nabavkama, a u septembru zakon o sprečavanju konflikta interesa, zakoni o finansiranju stranaka i o obaveznom prijavljivanju imovine funkcionera, zakoni o profesionalnom sportu, igrama na sreću i duvanu….
Na novosadskom sastanku predsedništva DOS-a konstatuje se da ove godine ističe mandat tekućem predsedniku Republike Srbije Milanu Milutinoviću i da bi u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije predsednički izbori trebalo da se raspišu. Pitanje je zašto su to uopšte konstatovali. Po članu 78 Ustava Srbije izbore za Predsednika Republike raspisuje Predsednik Skupštine, a po članu 86 izbor za predsednika Republike mora se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata predsednika Republike. Prvi krug izbora na kojima je izabran Milan Milutinović odigrao se 7. decembra, a drugi 21. decembra 1997. godine.
TRI AKCENTA: U pozicioniranju pred buduće izbore DSS zasad možda samo ima nameru da pokuša da pokaže šta hoće i da suzbije utisak da ta partija uglavnom zna šta neće.
DSS će se koncentrisati na ustavnu materiju čime će naglašavati svoj državotvorni imidž. O tom pitanju između „DOS-a minus“, DSS-a i KZJ-a ne bi trebalo da postoje bitne razlike i taj posao, koji je u utorak počeo konsultacijama o radu Savezne ustavne komisije, možda će biti okončan tokom leta.
Očito je, međutim, da je sadašnja dvotrećinska većina razorena i da se republički ustav u ovom sastavu ne može menjati. DSS će tražiti da republički ustav promeni buduća ustavotvorna skupština.
Profesor Milovan Mitrović, u tekstu postavljenom na sajt DSS-a, opominje da politički konkurenti nastoje da legalizam DSS-a predstave biračima kao konzervativizam kojim se čuvaju institucije prethodnog režima i preporučuje da se legalizam DSS-a predstavi kroz niz konkretnih zakonodavnih i reformskih projekata koji treba da naglase da je legalistički koncept ove stranke reformski.
DSS sebe vidi kao partiju desno od centra, koja baštini evropsku liberalnu i srpsku državotvornu tradiciju.
Mitrović pledira i da se definiše nova socijalno odgovorna politika koja bi liberalnu formulu dopunila pospešivanjem socijalne solidarnosti. On opominje da bi u nedostatku socijalne solidarnosti osiromašeni nekadašnji srednji sloj (masa zaposlenih u zdravstvu, prosveti, administraciji, kulturi), radnici bačeni u očaj, seljaci zakovani za dno i uz masu izbeglica i nasilno raseljenih lica, mogao biti frustriran privilegijama novih ratnih, antiratnih i posleratnih profitera, razmetljivih novih bogataša i njihovih režimskih zaštitnika, što predstavlja svojevrsnu socijalnu bombu koja bi mogla da razbukta i levi i desni ekstremizam, pa i da dovede u pitanje dosadašnje i uspori sve buduće demokratske procese. On preporučuje da se DSS koncentriše na tri osnovna područja, na demokratsku tranziciju, na nacionalni oporavak i na socijalno održiv razvoj.
Premijer Đinđić, čija vlada ispod reformske pozlate prikriva privrednu stagnaciju i spoljnotrgovinski deficit, na sednici Glavnog odbora DS-a u Aranđelovcu kaže da se nada da će privredni rast u Srbiji do kraja ove godine biti između pet i sedam odsto, kao i da očekuje će se ostvariti i rast industrijske proizvodnje…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
