Bez osećanja pristojnosti

Polemika vredna praćenja. Ako ništa drugo, možda će poslužiti (malo verovatno) da se u neko buduće vreme, valjda kraće od decenije, i kod nas povede rasprava o slobodi govora i pravu novina da pokrivajući se njome objavljuju tekstove i pisma puna uvreda i besramnih reči.

Nije bitno ko je u priči sa otkupom u pravu (ali kažu da se najviše češu oni koje najviše svrbi), bitno je da je „Vreme“ bez ikakvih skrupula objavilo prvo, a sada i drugo pismo Gojka Tešića bez razmišljanja o tome da li su reči „lažov, nitkov, hulja“ (da pomenem samo neke, uvodne i „zagrevajuće“, epitete) pitanje slobode govora i mišljenja ili direktne uvrede – koje se u svakoj zemlji u kojoj postoji princip javne odgovornosti i delujućih sudova kao zaštite pojedinca kažnjavaju sudskom presudom. Presudom kako onome koji ih je izrekao tako, i to mnogo strožom, onome koji je uvrede objavio. Radi se o elementarnim pitanjima dostojanstva ličnosti koja je, kao i privatna svojina, bezrezervno zaštićena zakonom – pošto se, a dokazano kod nas nebrojeno puta, ne može ostaviti na zaštitu samo elementarnom principu i osećanju pristojnosti.

To što je Filip David pristao na takvu diskusiju pa i on potegao neke od sličnih reči, ni njemu ne služi na čast, pa se, bez obzira na to šta je mimo toga u svom odgovoru napisao, uvaljao u mulj, rame uz rame sa Gojkom Tešićem i „Vremenom“, koje je sve to objavilo na opštu radost i veselje svih onih gladnih i željnih skandala i javne pljuvačine. Nadam se da je „Vreme“ za svoj postupak barem videlo povećanje tiraža. To je i inače glavni razlog zbog koga svukud u svetu novine ipak pristanu da objave takve bedastoće – ali samo ako proračunaju da će time ostvarena zarada biti manja od kazne koju će morati da plate zbog svog akta. Kako kod nas i dalje ne postoji istinska pravna zaštita (i) po ovome pitanju, očigledno nema potrebe za takvim računicama, što umnogome olakšava „proračun“ – objaviti ili ne.