Trebalo je da prođe više od jedne decenije da se i naša zemlja uključi u evropsku manifestaciju ustanovljenu 1991. godine: Dani evropske baštine su pokrenuti na inicijativu Saveta Evrope i uz pomoć Evropske zajednice da bi se razvila svest o očuvanju zajedničkog nasleđa, da bi se svim građanima svih generacija i kulturnih slojeva na svim evropskim, pa i svetskim meridijanima, skrenula pažnja na vrednosti koje postoje i koje treba štititi, a koje su često skrivene i nepristupačne. Cilj je da se preko kulturne baštine uspostavi bolje razumevanje i postigne dublje poznavanje svih različitosti koje postoje na našem kontinentu, da se afirmiše kulturni identitet i da se na taj način uspostavi (još jedan) front borbe protiv rasizma, netolerancije, ksenofobije, da se na taj način izgradi svest o evropskom identitetu kao kompleksnoj i raznorodnoj celini i u kulturnom i u ekonomskom, političkom i društvenom pogledu. Zbog toga se Dani evropske baštine od pre tri godine odvijaju pod parolom: Evropa – zajedničko nasleđe.
MASOVNI KARAKTER: U 40 evropskih zemalja ova manifestacija dobila je masovni karakter: uvek se odvija septembra meseca, najčešće tokom vikenda kada se otvaraju inače zatvorena zdanja, organizuju atraktivni i neobični događaji u njima, nude besplatni ulazi, pripremaju posebni programi za mlade, decu i osobe s posebnim potrebama.
Nakon skromnih pokušaja, počev od 1997. godine, da se i mi uključimo u proslavu evropske baštine, tek je ove sezone, 14. i 15. septembra, organizacija bila mnogo kompleksnija i uspešnija i odvijala se u više gradova – u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Valjevu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Subotici i drugim mestima, s autonomnom organizacijom, različitim programima, ali sinhronizovano u osnovnim idejama. Dogovoreno je da iduće godine zajednička tema bude posvećena mladima i baštini.
Nevladine organizacije i profesionalna udruženja turizmologa Beograda, konzervatora Srbije, muzejskih radnika, Serbia Nostra kao deo panevropske organizacije Europa Nostra, Jugoslovenski nacionalni komitet ICOM-a, Kulturna mapa i Udruženje za zaštitu ambijentalne celine Savamale dobili su logističku i materijalnu podršku od brojnih republičkih i gradskih institucija – Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva trgovine, turizma i usluga, Skupštine grada i Turističke organizacije Beograda, Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Evropskog pokreta u Srbiji, Narodne biblioteke, Gradskog saobraćajnog preduzeća… Beotelnet je pomogao da se postavi veb-sajt manifestacije, a Volonterski centar da se organizuju vođenja i čuvanja spomenika. Ovi, i još mnogi drugi saradnici na zajedničkom poslu bili su dokaz velike spremnosti da se pronađu novi putevi masovnijeg upoznavanja s kulturnim, istorijskim i umetničkim vrednostima, da se pokrenu kreativni potencijali mladih i da se steknu nova znanja, u želji da se izgradi svest da čuvanjem baštine ne treba da se bave isključivo specijalizovani stručnjaci, već da je to odgovornost svakog civilizovanog građanina. S druge strane, zahvaljujući ovoj inicijativi, Savet Evrope će Srbiju i Jugoslaviju uvrstiti u kalendar evropskih događaja vezanih za zaštitu spomeničkog nasleđa. Najzad, ovogodišnji cilj je bio i jednodnevni obilazak pod geslom „Despotovim putem“ u organizaciji Kulturne mape preko Pavlovca, Mladenovca, Koporina, Manasije, kako bi se podstakla pažnja na vredan spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, tzv. Stub Đurđa Zubrovića i izvršila njegova neophodna sanacija.
AMBIJENTALNE CELINE: Projektni tim je predvodio Jovo Anđić iz Udruženja turizmologa Beograda. On je, razume se, sam podneo najveći organizacioni teret, a zaslužan je i za dvojezični informativni letak i malu brošuru s podacima o svim znamenitim građevinama i ambijentima koji su bili uključeni u ovogodišnji obilazak Beograda. Posebnost ovogodišnjih poseta predstavljala je mogućnost da se prvi put uđe u dosad „zabranjeni grad “ – Kraljevske dvorove na Dedinju, koji su – iz razumljivih razloga – predstavljali izuzetnu atrakciju i koje je tokom dva dana posetilo nekoliko stotina ljudi. To se odnosi i na Saveznu skupštinu, uglavnom u celini rekonstruisanu posle požara i haranja 5. oktobra 2000. godine, zatim na jedno od najznamenitijih beogradskih zdanja – Ambasadu Republike Francuske ili najmisteriozniju, uvek zatvorenu Narodnu banku Srbije u Ulici kralja Petra. Bila je to prilika da se nauči nešto o Starom dvoru u koji je smeštena Skupština grada Beograda, o zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti, o Kapetan-Mišinom zdanju, Beogradskoj zadruzi u Karađorđevoj ulici, Botaničkoj bašti „Jevremovac“, Patrijaršiji, mnogim ambijentalnim celinama – Savamali, Knez-Mihailovoj ulici, modernoj arhitekturi, muzejima i drugim znamenitostima kojih u Beogradu ima preko tri stotine. Bilans: mnogo zainteresovanih, srećnih, zahvalnih posetilaca i još više onih koji nisu bili na vreme obavešteni, ili koji su zakasnili da se prijave i dobiju retku privilegiju da posete mesta od posebnog značaja. To samo govori da za prave ideje ne treba čekati naročito priliku, već se dobro organizovati i rezultat neće izostati.
