27. septembar, SKC Beograd
Ovog puta su kandidati/stranke estradu za svoju kampanju koristili znatno manje nego ranije, ali i to je dovoljno da se za vezu politike i pop muzike u ovoj zemlji postavi ključno pitanje: želite li predsednika kojeg podržava Bora Đorđević?
S druge strane, predizborni vikend, tj. ćutanje, makar nehotično pokušali su da iskoriste razni izvođači, možda računajući na povećanu pažnju za svoje koncerte. Jedan od onih slabo smislenih poduhvata – gde netom oboženi rokeri iz sopstvene besparice pokušavaju da namaknu novac za neku svrhu pravoslavne crkve – otkazan je zbog nezanimanja publike i lošeg vremena, a ironični Jarboli u Barutani ponovo su pokušali da naprave reprezentativni koncert u svom gradu, no očito i to mora još ozbiljnije.
Samo je Prljavi inspektor Blaža uleteo klizećim i svoju malu duhovitu kampanju završio koncertom naslovljenim „Birajte pravog“ u SKC-u (tradicionalni Studentski kulturni centar). Cena ulaznice od 200 dinara doprinela je da se u veliku salu nakrca neutralna publika sa simptomima produženog studiranja i još duže nezaposlenosti, koja je u Inspektorovom slučaju odavno prerasla klubove da bi mu verno skandirala „Puši ga, Blažo!“ Sve zasluženo, jer krakati klipan (u pudingu?) Igor Blažević već 20-ak godina veselo nosi svest da eng. party znači i žurka, zabava: od legendarne/neozbiljne predgrupice Fiskulturno lane u doba novog talasa, posla za računarom u SIV-u, kolumni u „Našoj krmači“ i časopisu „Bre!“, radijskog voditeljstva na Pingvinu pobede u Đukelićevom TV-kvizu „Prvih 100 godina filma“ do Prljavog Inspektora s kljunovima od ’94. Blaža je punokrvni zabavljač čijem razjapljenom osmehu gotovo sve možete oprostiti (pa i podršku konzervativnom Koštunici).
Od ‘sopstvenog pirata’ do najnovijeg Pare ne vraćamo (2002, ITMM) objavljujući albume svake parne godine, Inspektoru, međutim, ni novo izdanje ni poznati gosti nisu neophodni da napravi i rasproda koncert kao pučku zabavu/narodno veselje. U sunovratu velikih autora domaće scene i vakuumu autorskih prava u ovoj zemlji, nema bisera ni otpatka iz zajedničkog jugoslovenskog podruma koji Blaži neće dobro doći za obradu, prepev, plagijat, parodiju… Pesmicu može da sklepa za svaku priliku, omiljene teme su mu timski sportovi s loptom, pivo, reklame, sam rokenrol; odlično oseća gde je granica dobrog ukusa i nikad ne zalazi iza nje. Ukratko, Blaža je postmodernista po definiciji, makar to ni sam ne zna. Sve može…
Od benda koji je s lakoćom krao predstavu velikim imenima, Kljunovi su avanzovali do još manje disciplinovane svirke i još bezveznijih citata. U tome prirodno slede svog vođu koji više ni sopstvene pesme ne poštuje, a pevanje mu je poslednja rupa na svirali; ionako to publika horski prihvata i spremna je da podnosi satima. Ovom prilikom, osim obaveznog svlačenja te ispucavanja svog smehotresnog (a tako stvarnosnog) polit. programa sa sve predstavljanjem ‘ministara’, Inspektor je demonstrirao i gutanje kora od banana. Naravno, spadalo Blaža & kljunovi imaju i svojih jakih trenutaka kao ‘vozić’ od dečijih do četničkih pesmica, ili programski Da bog da crk’o rokenrol (kad ga svako svira) Elvisa J. Kurtovića, dokaz da ex-YU ne mora nužno kukati kao H. M. Hari.
Inspektor Blaža, kao u onom vicu: taki veliki? Ma jok, taki prljavi!
