Sporazum za nesporazum

Dopade i meni da budem „poštovani gospodin Dragoljub Žarković“ a da ni Žarković ni ja nismo učestvovali u toj ambicioznoj pretumbaciji. Sve jer neko, ili će pre biti niko, nije uspeo da nađe potpis ispod crtice „Časno“, objavljene u Međuvremenu. Nesporazuma ne bi trebalo da bude, ako neko, da dozvolimo i niko, nije primetio, tekstovi u toj rubrici se ne potpisuju, jerbo se u njima obrađuju, nikako odrađuju, uz podrazumevajuće izuzetke, među kojima je i crtica „Časno“, teme koje su već zabeležene u medijima.

Ako je objašnjen nesporazum, da pređem na sporazum. Da podsetim, u tekstu koji je imao za temu pojavu novog nedeljnika u Valjevu, piše: „Niko ne spori pravo na ulazak u utakmicu s (postojećim) novinama koje to i zaslužuju“. Spori se način na koji se to čini, iza visokih ciljeva „Reči nedelje“, sažetih u moto „Realno Ekskluzivno Časno“, stoji legalna i časna zgrada SPS-a, kao i legalna i časna i SPS-ova tehnička baza redakcije. Stoje i novinari koji su se toliko isticali u RTS-u da im ta kuća posle oktobarskih promena ne dozvoljava da rade svoj posao. U prozvanom tekstu piše i da je „časno što novine potpisuje čovek s ličnom kartom na ime Mujbegović“. Odgovarajući na sve to (i na celoj i drugoj strani „Reči nedelje“), gospodin Zoran Mujbegović, akademski slikar, glavni i odgovorni urednik valjevskog nedeljnika „Reč nedelje“, piše „da najmanje pola od svega treba pripisati navijačkim strastima, a onu drugu polovinu pripisati i uputiti na neke druge adrese“, a da ga brine, i to onako građanski, samo jedna rečenica, koju mu je teško i da prepiše, da je časno što novine potpisuje čovek koji ima ličnu kartu na ime Mujbegović. Eto ti ga sad, od svega ispadoše sporni bratstvo i jedinstvo, zenica oka, Tarabić, zona sumraka…

Poštovani gospodine Mujbegoviću, niko vama ne spori da se ispred novina, koje, naravno, uređujete, potpisujete i kao množina, kao ni da sutra glavni urednik nekih novina bude čovek s ličnom kartom na ime Komrakov, beše li Milorad. Ako niste pročitali, svaka čast na visokim ciljevima, na nezavisnosti i građanskoj opredeljenosti. Ali da se vratim na sporazum, opet ako niste pročitali, nije između redova, previše je, da se pozovem na vas, „nekih drugih adresa“, u novini kojom vas potpisuju, ako želite, koju potpisujete. Da budem novoplastičan, to bi bilo kao kad bi iza visoko nezavisnog angažmana časnog Milorada, beše li Komrakova, smeštenog na vr’ novog CK, upisanog na Bjelicu koji zamenjuje Predsednika, stao lično čovek s ličnom kartom na ime Krošnja. Možda, s pravom, mislite, množina, da je takvo vreme, ali kao častan čovek, ljudi, pa jošte ispred nezavisnog glasila, ne možete drugima osporiti da se o takvoj koncepciji i prozbori koja. Dozvolićete mi mišljenje da u ovom novinarskom poslu sitne trgovine i podmetanja, pa ma i u ime visokih ciljeva, ne bi trebalo da bude. Ne znam da li bi ovo potpisao poštovani gospodin Žarković, ja se usudih. Što se mene tiče, neće se nastaviti.