Vesna Vukelić Vendi,
pevačica i odnedavno glumica, o kravi iz Beogradskog zoološkog vrta koja je dobila ime po njoj: „Čula sam da su još neke krave dobile imena pevačica. Naša estrada je prepuna životinja, na njoj ima i rasnijih krava od mene.“
Vendi o koleginici Vesni Rivas koja se okušava u voditeljskom poslu: „Pretpostavljam da je u njenoj glavi, na kojoj do izražaja dolaze nekakve viseće palme, smešten konglomerat nekoliko vrsta šizofrenije koje u jednom disharmoničnom položaju atakuju na sve sfere njene ličnosti, počev od moralno degenerisanog stava, pa do kvazivoditeljskog posla, koji je totalni sunovrat u odnosu na pevačku karijeru.“ („U fokusu“)
Đorđe David,
rok pevač, o koleginicama iz narodnjačke branše: „Većina pevačica narodne muzike izgleda kao porno diva C produkcije nemačkih pornića osamdesetih. Nekoliko njih izgleda kao porno diva američke produkcije primereno XXI veku. Tim devojkama bih savetovao da se ostave pevanja i krenu u realnu pornografiju.“
O kolegama rokerima: „Rokenrol nije kvarni zubi, veliki stomaci, masna kosa, odvratan smrad ispod pazuha. Nigde u svetu nije tako.“ („U fokusu“)
Čeda Čvorak,
frontmen dens dueta Luna, o nevoljama srpske estrade: „Hteo sam da uradim sajt grupe Luna, pa mi je prijatelj dao broj telefona čoveka kome je trebalo da se obratim za pomoć. Pozvao sam ga i rekao mu šta želim, a on me je pitao za koji model hoću. Objasnio sam mu da želim sajt na internetu i da bih voleo da vidim kako on to radi. Opet me je pitao kakav sajt i kada sam ponovio: ‘Za Lunu’, malo se zbunio, ali odmah i pribrao. Odlučno mi je odgovorio: ‘Nema problema, radim ja sve, pa iako nisam čuo za taj model, nema veze, smislićemo nešto. Snaći ću se, pravim sve po meri!’. Tada sam shvatio da mi je prijatelj dao broj automehaničara koji radi sajtne.“ („Ekskluziv“)
Jelena Karleuša,
zvezda, o tretmanu koji ima u Grčkoj: „U Grčkoj sam se osećala kao Guliver među Liliputancima. Za kratko vreme postala sam prava atrakcija. Pevači u Grčkoj imaju specijalni status, tretiraju ih kao polubožanstva. Bila sam za njih čista egzotika, visoka, mršava i, što je najvažnije, plavuša. Išli su do te mere da su me ubacili u prilog u nacionalnom dnevniku… U jednom trenutku ličila sam sebi na mečku koju vodaju Cigani čergari, a koju narod gleda a ushićenjem.“ („Ekskluziv“)
Šabanoti,
kontroverzni muzičar, najavljuje: „Pošto već desetak godina pokušavam da nađem dobru i pametnu devojku, a to mi ne polazi za rukom, rešio sam da se oženim samim sobom. Zaključio sam – nema bolje cupi u gradu od mene.“ („Ekskluziv“)
Hasan Dudić,
folk pevač, otkriva svoja (do sada nepoznata) profesionalna opredeljenja: „Poznajem mnoge imućne ljude kojima je želja da spavaju s pevačicama, a moje je bilo da ih spojim. Pa, ako pristane, pristane… Pokazalo se da je skoro ceo vrh estrade u tom poslu.“ („Ekskluziv“)
Jasna Paroški,
„jedini srpski vulkanizer u mini suknji“, o svom poslu: „Nikada neću zaboraviti gospodina koji je pokušavao da flertuje sa mnom dok sam mu opravljala gume, obučena u garavo radno odelo i s kačketom na glavi. Isto veče sam videla tog čoveka u restoranu u koji obično odlazim i najpristojnije mu se javila. On me je začuđeno pogledao i rekao da se ne poznajemo. Kada sam ga podsetila da je tog prepodneva opravljao gume u mojoj radionici, sav zbunjen uspeo je da promuca: ‘A, kako si oprala ruke?’“ („Ljubav“)
„Ljubav„,
„časopis za zaljubljene, nežne i strastvene“, u decembarskom broju piše o najtraženijim artiklima iz ponude domaćih seksi šopova: „Za one kojima je seks samo dobra zabava, tu su i gaće koje će pre izmamiti smeh nego erotske misli. Recimo, muške gaće s imitacijom zeca ili praseće glave i produžetkom od neverovatnih pola metra koji slobodno visi… Naročito su popularne uniforme sobarica, bolničarki, čednih nevesti, policajki, a na ceni su i kaluđerice, kao i junakinje iz dečijih bajki – Pepeljuga ili Crvenkapa.“
Elena Mijatović,
„najfatalnija Srpkinja“, o kuhinji i muškarcima: „Takođe, mislim da put do muškog srca ne vodi preko tanjira. Više sam za varijantu mozga… Ali, ako kuvam, onda sam veliki esteta. Volim da to budu jela koja su vizuelno lepa. Jer, zamislite – sataraš, kakva je to invencija praviti sataraš?! Katastrofa, nekakav bućkuriš, ružan mi je na pogled.“ („Ljubav“)
Slavko Beleslin,
novinar BK televizije, o svojim koleginicama: „To je nezaobilazna i najdosadnija tema na ovom svetu. Javno tvrdim da ću se spaliti na Trgu republike ako me još neko bude pitao: ‘Kako izgleda ta i ta u prirodi? Da li ima dečka? Imaš li njen broj telefona? Dnevno upoznam 15 ljudi i u tim razgovorima nikome nisam bitan ja, već moje koleginice s televizije.“
Ipak, nekome je bitan i Slavko: „Da, da… Devojke koje su 1978. godište i starije sede u uglu i čekaju da ih neko pozove. Ali, mlađe, pa to je agresija koja raste i raste, do neslućenih razmera!“ („Ljubav“)
Momo Kapor,
pisac, slikar i patriota, o svom kućnom ljubimcu (sibirskom haskiju), svojoj supruzi i sebi: „Jedne godine sedeli smo u bistrou u Parizu i pokraj nas sedeo je čovek s haskijem. U Parizu, naime, nije zabranjeno uvoditi pse u bistroe kao kod nas. Imao je neverovatno plave oči i moja žena je rekla da, ako ikada bude imala psa, želi baš takvog. To je isto rekla i kada je prvi put videla mene, i dobila me je.“ („Ljubav“)
Jelena Mačić,
stilistkinja i make up artist, govori o ženama u politici:
„Ja sam sklona glamuru i kod nas se nikada nije pojavila osoba slična Jovanki Broz. Ona je apsolutno broj jedan.Volela bih da supruge današnjih političara budu malo glamuroznije, sređenije… Vidim da žene koje su u politici prate neke trendove koji priliče dobrostojećim tinejdžerkama. Generalno kubure s frizerom, s jutarnjom šminkom i nije mi jasno zašto ne potraže stručnu pomoć. Mislim da gospođa Mićić može dobro da se sredi.“
O muškarcima u istom poslu kaže:
„Primetila sam da su se mnogi ugojili do neprepoznatljivosti i to je veoma ružno. Izgleda da su stalno na ručkovima i večerama i da ne rade ništa. Uniformisanost Demokratske stranke me već pomalo sluđuje, kapiram da neko može da bude lider, ali kad počnu da kopiraju taj model, uključujući gestikulaciju, metafore, specifičnu dikciju onda to postaje dosadno.“ („Reporter“)
Lav Geršman,
„magistar bele magije“, svojim mnogobrojnim poštovaocima poručuje šta ih čeka u 2003. godini:
„Vidim renoviranje slave i popularnosti jugoslovenskih festivala, rođenje novih časopisa visokog kvaliteta i sadržaja. Vidim mogućnost rođenja nekog literaturnog egzotičnog časopisa kao projekat saradnje s isto takvim časopisima iz celog sveta. Vidim stvaranje udruženja parapsihologa i alternativnih lekara koje će funkcionisati kao filijala međunarodne organizacije istog tipa, koje će štititi svoje članove na nivou međunarodne arbitraže. Naravno, njegovi članovi će živeti. Raditi i odgovarati po zakonima svoje zemlje, plaćaće porez i druge doprinose, ali njihov građanski status biće tvrdo opredeljen i pravno zaštićen.“
Lav Geršman „vidi“ i nešto što zanima i šire slojeve stanovništva:
„Za žitelje Beograda ja vidim opasnost od bolesti čiji je uzrok voda iz vodovoda. U vezi s ovom epidemijom neko će sesti u zatvor, ali to neće ništa promeniti dok ne bude sprovedena temeljna rekonstrukcija celog vodovoda.“ („Čudo“)
Anđela Ražnatović,
„koja je u žižu interesovanja dospela nakon veridbe s Kristijanom Golubovićem“:
„Moj pokojni otac Arkan je veoma cenio Kristijana, a i ovaj njega. To poštovanje smo i mi preneli u našoj vezi i ja sam tada bila toliko zaljubljena da sam napravila nekoliko pogrešnih životnih poteza. Jedan od njih je bio i moje tetoviranje njegovog imena na potkolenici. Tu sam tetovažu jedva uklonila kada smo raskinuli vezu. U stvari, Kristijanu je tada bila odbijena žalba za uslovno puštanje tako da je on bio ubeđen da će u zatvoru ostati svih sedam godina.“ („Identitet“)
Goga Sekulić,
folk pevačica, pokazuje veliki stepen „političke korektnosti“:
„Slađa je na ulici srela crnca s kojim je htela da uradi duet, pošto ona voli rep muziku. Kasnije sam čula da je Slađa postavila matricu, a nije mi se javila. To da ćemo ona, crnac i ja da uradimo trio bila je samo priča. Ne ljutim se ako ona misli da treba da uradimi pesmu u svom fazonu sa crncem.“ („Identitet“)
Zoran Ćirjaković
novinar, jedan deo putopisa s Kube posvetio je „kubanskom dupetu“:
„Jedina stvar na Kubi otpornija od Kastrove revolucije je veselo žensko dupe. Dok kubanski socijalizam polako gubi bitku s američkim vrednostima i ideologijom, nestašno kubansko dupe se ne da. Nema ‘ženskih studija’, nema tih puritanaca ili emancipatora koji će Kubanke odučiti od poigravanja svojim najdražim bogatstvom.
(… )
Nikada ne znate kada će se blago zanjihano, lenjo dupe rešiti da isprati ritam salse i natera vas da posumnjate u zakone motorike. Mada se novopridošlom muškarcu može učiniti da je ovo najleša agresija kojoj će ikada biti izložen, zavođenje često nije motiv. Mnoge Kubanke jednostavno žele da njihov ponos bude primećen i pohvaljen. Za to je dovoljan osmeh.“ („Reporter“)
