Novi ustav Srbije

Naziv osnovnog državnog dokumenta u skoro svim evropskim jezicima izveden je iz latinske imenice constituo (onis), koja označava unutrašnji sastav, organizaciju, uređenje, i glagola constitutio (is, ere, tui, tutum), što prevedeno na srpski jezik znači postaviti, staviti, namestiti. Na srpskom jeziku je, pak, naziv ovog dokumenta izveden iz imenice ustava ili glagola (za)ustaviti. Latinski izraz ukazuje na podelu vlasti u društvu, srpski na puko ograničenje vladarske samovolje.

U novijoj istoriji, tokom bezmalo dva veka, Srbija je izbrojala jedva nešto manje ustava nego decenija. Prvi je proglašen na Sretenje 1835. godine i, tako je bilo, nikad nije primenjen. Poslednji u ovom nizu biće usvojen, ako sve bude kao što se nadamo, do kraja ove godine.

„Srbija ima dugu ustavnu tradiciju, ali, da je imala dobre ustave, bilo bi manje tradicije. Izgleda, i mi moramo svoj doprinos tome da damo“, primetio je Miroljub Labus, predsednik stranke G17 plus.

Promena Ustava Srbije najavljivana je kao predizborno obećanje antimiloševićevske koalicije pred izbore pre dve godine. Tom poslu se, međutim, nije pristupilo sve dok prinudno nije stigao na dnevni red, posle usvajanja Ustavne povelje novoformirane zajednice. U organizaciji Instituta G17 i podršku GTC centra i Fondacije „Konrad Adenauer“ 22. februara održano je savetovanje na kome su prezentirana različita viđenja budućeg temeljnog zakonskog dokumenta Srbije.

„Potrebe promene Ustava su u važnoj stručnoj i političkoj javnosti pokrenule niz otvorenih pitanja i mi očekujemo da u ustavnoj istoriji Srbije ova, 2003. godina bude zapisana kao godina raskida sa prošlošću i postavljanja temelja za novo društveno i ekonomsko uređenje i ustrojstvo Srbije“, rekla je na početku savetovanja moderator prof. dr Aleksandra Jovanović, direktor Odeljenja za institucionalne i pravne reforme Instituta G17. „Danas govorimo o novom ustavu Srbije koji treba da bude uporište za nove fundamentalne, institucionalne i socijalno-ekonomske promene u našoj zemlji, o tranziciji, temama i problemima koji izviru iz pravnih i ekonomskih reformi u Srbiji i naravno temama u vezi sa ustavnim okvirom za zajedničku državu Srbije i Crne Gore koji su nas motivisali da pokrenemo stručnu raspravu o otvorenim pitanjima i mogućim rešenjima u jednom novom i demokratskom ustavu Srbije.“

Na savetovanju su predstavljene sličnosti i razlike četiri postojeća nacrta novog ustava: Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju Beogradskog centra za ljudska prava, Osnovna načela za novi ustav Republike Srbije Demokratske stranke Srbije, Ustav Kraljevine Srbije dr Pavla Nikolića i Projekt Ustava Republike Srbije Radne grupe Forum iuris.