Izlog – april

Žan-Pol Vernan: Vaseljena, bogovi, ljudi
Prevela sa francuskog: Aleksandra Mančić
Izdavač: Gradac, 2002.

Vernanove priče o grčkim bogovima i herojima su takve da svima poznati mitovi izgledaju kao da ih prvi put upoznajete. Vernan je majstor pripovedanja, što je veština kojom je ovladao pričajući priče, sakupljene u ovoj knjizi, poput kakvog modernog rapsod, najpre svom unuku a onda i prijateljima tokom letnjih večeri na jednom grčkom ostrvu. Prvo iskustvo ga je naučilo kako održati pažnju slušaoca, a drugo kako u prastaru priču ubaciti iskustvo vekova koji nas razdvajaju od vremena njenog nastanka. U ovoj čudesnoj knjizi ispričano je nekoliko grčkih mitoloških ciklusa – onaj o nastanku vaseljene, o ratu bogova i titana, o Prometeju, Trojanskom ratu, Odisejevom povratku, najmlađem bogu Dionisu, nesrećnom Edipu i Perseju. „Pokušao sam da pričam kao da tradicija tih mitova još uvek može da se nastavi“, zapisao je Vernan. „Poželeo sam da glas koji je nekada vekovima govorio, a koji je ućutao, današnji čitaoci ponovo čuju, i da na nekim stranicama ove knjige, odjek tog glasa počne ponovo da odzvanja.“ I uspeo je u tome.

Dokumenti za razumevanje ruske avangarde
priredio: Slobodan Mijušković
Preveo s ruskog: Slobodan Ćurić
Izdavač: Geopoetika, 2003.

Interesovanje za rusku avangardu kod nas se ciklično obnavlja, i svaki put otkrije nove razloge aktuelnosti jednog od najuzbudljivijih trenutaka u istoriji umetnosti. Esencijalna pitanja smisla i mesta umetnosti u kontekstu stravičnog ubrzanja istorije, koja je postavljala jedna talentovana i nesrećna generacija, nisu ostala razrešena. Ova knjiga sadrži autorski izbor izvornih programskih i drugih tekstova umetnika ruske avangarde, od Kuljbina, Kandinskog i Maljevića do Tatlina, Stepanove i Matjušina, nastalih u periodu od 1910. do 1930. godine.

„Prostor i Vreme danas su se za nas rodili…“, uzvikuju oni, pre nego što će ih sve prekriti čelična Staljinova senka. Svedočanstva Dokumenata pružaju jedinstveni uvid u jedno vreme i u samu srž umetnosti, a ova knjiga predstavlja svojevrsni dodatak Mijuškovićevoj knjizi Od samodovoljnosti do smrti slikarstva, objavljenoj pre par godina kod istog izdavača.

Lou Reed: Raven
Izdavač: Reprise, 2002.

Bilo bi pogrešno reći da je išta što uradi Lou Reed neočekivano – no, ovaj put je zaista bio blizu. Dvostruki CD koji je formalno posmatrano nastao kao deo šireg projekta preispitivanja i odavanja počasti delu Edgara Alana Poa, velikoj Reedovoj inspiraciji, ipak na kraju zvuči kao odavanje počasti samom sebi. Uz suštinski uticaj velikog kompilatora Hall Wilnera i podršku verne Laurie Anderson, Blind Boys Of Alabama, Ornette Colemana i drugih, Reed isteruje sve moguće demone iz svih trenutaka svoje prevrtljive karijere. Ispostavlja se da se Pou može prići samo na neortodoksan način, podjednako kroz klasične i eksperimentalne muzičke komade, proveravajući sumnje i fascinacije kroz svoje utiske o njegovom delu. Ovo je tačka na kojoj je Lou Reed stigao najbliže projektovanoj ulozi sebe kao književnog klasika, sredstvima muzike, i tamo našao, pre svega, svoj veliki ego – što je i dalje bitan sastojak svake velike umetnosti.

Džej Ti Liroj: Sara
preveo sa engleskog: O. J. Mašić
Izdavač: Rende, Beograd, 2002.

Mladi američki pisac predstavlja se srpskoj publici knjigom koja je pobrala kontroverzne kritike širom sveta. Činjenica da je prevedena na brojne jezike upućuje na zaključak da svojom temom – život dvanaestogodišnjeg transvestita – dobro korespondira sa duhom vremena. Bez imalo patetike i ljigavosti pisac nam predočava emotivnost ljudi za koje nam vladajuća pravila lepog ponašanja govore da bi ih trebalo izbegavati. „Liroj zapanjuje nepoznatim, prljavim pejzažima Zapadne Virdžinije i piše hladnokrvno, ali dubokoumno, o svom izvitoperenom detinjem seksualnom identitetu… „, rečeno je o ovoj „Alisi u zemji čuda na esidu“. Mlađani junak Čeri Vanila uspeva da konstituiše svoj svet u ambijentu potpunog životnog andergraunda. Knjige treba čitati pre nego se pojave na platnima u bioskopu, a oskarovac Gas Van Sant već mota rolne…

Susedi u ratu
Priredili: Džoel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikel
Prevod sa engleskog: Jelena Stakić i Ksenija Vlatković
Izdavač: Samizdat Free B92

Ova knjiga se može čitati kao zbornik tekstova o jugoslovenskom etnicitetu, kulturi i istoriji iz ugla antropologa, ali i kao zbornik tekstova o tome kako ove teme vide ljudi sa strane, pretežno stranci. Eseji prikupljeni u njoj nastali su kao rezultat istraživanja eks-jugoslovenske socijalne istorije i kulture, ali i rada na terenu. Po rečima priređivača, dekonstruisanjem popularne fraze „vekovne mržnje“ uspešno se poriče samopodrazumevajući koncept koji ovom frazom ukazuje na uzroke sukoba, i analizira ga kao ideološko oruđe u samom ratu. Štokavski narodi imaju u velikoj meri zajedničku, ali različito doživljenu istoriju i razumevanje onoga što je razdvojilo „te ljude“, pomoglo bi da se otkrije način na koji oni mogu mirno da koegzistiraju, kažu priređivači. Tumačenja i analize uzroka krvavog raspada SFRJ, baš činjenicom da je reč o „pogledu sa strane“, u svakom slučaju predstavljaju poučno štivo i dobar prilog narasloj literaturi koja se bavi zaostavštinom nestale zajedničke zemlje Južnih Slovena i ostalih.