„Nadnica za strah“

Pozivajući se na moralno stanovište, dr Vojislav Koštunica u svojim intervjuima bar već drugi put pominje da su se „veliki aktivisti i aktivistkinje borbe za demokratiju… odmah zaputili širom sveta i preko okeana, smatrajući da postoji neka vrsta stečenog prava na mesto ambasadora…“. To što govori o aktivistima i aktivistkinjama možda je izraz političke korektnosti, ali, s druge strane, dr Vesna Pešić je među našim ambasadorima jedina žena velika aktivistkinja borbe za demokratiju, pa je prilično očigledno da se njegovo prigovaranje odnosi upravo na nju.

I sad je meni, takođe s moralnog stanovišta, potpuno nejasno zašto lider DSS-a dr Vojislav Koštunica smatra da je mesto ambasadora u Meksiku baš toliko važna sinekura i naplaćivanje borbe za demokratiju. Vesna Pešić se borila mnogo hrabrije od nekih drugih političkih lidera, trošila se i rizikovala iz ubeđenja, i zaslužila bi prema svojim sposobnostima daleko istaknutije mesto u postmiloševićevskoj Srbiji. Ali bojim se da bi tek u tom slučaju Vojislav Koštunica imao sijaset primedaba na nju zbog političkih stavova koje bi nesumnjivo zastupala i koji mu nikada nisu bili po volji. I, kad već želi da svakome pogleda u oči, bilo bi poštenije da to otvoreno kaže, umesto što svoju netrpeljivost prema političkim stavovima Vesne Pešić prikriva moralisanjem o tobožnjem stečenom pravu na ambasadorsko mesto.