TV nedelja je počela vašarima na Gospojinu. RTS je imao pune ruke posla jer je Srbijica slavila panađure i seoske slave. U emisiji RTS-a „Nedeljom odmori“ još nema Žike voditelja – otego mu se odmor, a panađur u Jazovik Izvoru kod Knjaževca sve pršti od gajdi–zagledam da vidim ima li Žike uz ladno pivo. Bilo takmičenje u ispijanju, svaki učesnik gajbu preda se, pa udri. Nadmetala se i neka baba – nikad ne bi rek’o čovek da ima onoliki cug.
Veseli se prost narod, a i vreme mu je. Jesen je doba za slavlja i zimnicu.
Međutim, uvek u ovo vreme u Srbiji počinje ono što socijalni demagozi nazivaju „vruća politička jesen„. Umesto vruć upotrebio bih neki drugi pridev, koji opisuje duhovnu demenciju. OK, najvažnije je da konačno postoji Prigovor savesti. Istini za volju, neko će preko štele da šljaka u Generalštabu kao ćata, ili softveraš kako kaže ministar Tadić, ali važno je da vlast u Srbiji zvanično priznaje glas savesti. U anketi RTS-a (pred kraj Dnevnika) neki dečaci još vojsku vide kao priliku za igranjac sa utokama. Vole deca da opaljuju, šta ćeš.
Savest se nekako razvukla kroz medije i povodom sukoba, da ne kažem afere Dinkić kontra bračnog para Vukosavljević, devojačko Rašeta. Negde kod istorijske Bataje, Premijer je pozvao pravosuđe da po kratkom postupku ispita stvar, a pored njega stoji Ministarka i klima glavom. Nemam pojma koliku kiriju plaćaju Vukosavljevići, ali suprug zarađuje 5000 (nečega), nema poetsku žicu (Kadinjača), a Ministarkin tast je verovatno najstariji srpski DJ (DJ Vidoje u Bajinoj Bašti). On je rezident DJ u klubu Fratelli. U ovakvim situacijama – kada se u medijima pobrka Javno i Privatno, čovek jedino može da pomisli da su svi lopovi. To, naravno, nije istina, ali nužno pomisliš da si totalni papak, kad u životu nisi uspeo da stekneš ni hiljaditi deo novobogataške crkavice, sve na kredit rano moja ljuta. Što se Bajine Bašte tiče (a i didžeisanja), pada mi na pamet istorijska replika neke devojčice u emisiji „Impuls“ koja svakog sagovornika pita isto pitanje – „Koju muziku slušaš privatno?“ Imam utisak da neki ministri ne znaju šta je u njihovom životu javno, a šta privatno.
Na TV Politici u emisiji „Kafa posle ručka“ gostovao je Đorđe David sa članovima svog benda koji se zove Gang. Pošto Đole živi zdravo, Unicef mu pomogo da napravi koncert pred Opštinom Zemun – i kako on kaže „defloriše taj prostor za rokenrol„. Svoje muzičare je opisao kao opasne mafijaše, to jest majstore na njihovim instrumentima. Grupa Gang se obraća mladim ljudima koji su ostali ovde i vezali svoju sudbinu za Srbiju. Tako se valjda može opisati i nova generacija prvačića koja je pošla u tzv. „Novu školu“. Ovo je – sudeći po najavama, pored civilne askare, druga lepa vest. U istoj emisiji pojavile su se i Modelsice u ko zna kojoj postavi. Sada im više ne znam imena, a jedna od njih je upotrebila odličan izraz – ČLANICA. „Od kad sam Članica„, što mu dođe kao pretplatnica, korisnica, potrošačica, ali sa posebnim statusom. Umesto istrošenog termina „sponzoruša“ pojavio se svež i sveobuhvatan – „Članica“.
Na kraju – TV nedelju je svakako obeležio i incident na Trgu republike, odnosno sukob Nataše Kandić i članova porodica otetih i nestalih na Kosovu. Do danas su članovi ove organizacije redovno opstruirali javne manifestacije u organizaciji Fonda za humanitarno pravo. Da li je gospođa Kandić odlučila da se revanšira, ili su svi toliko tanki sa nervima, tek ispade spektakl sa šamaranjem dostojan Skupštine, a Pink je usporeni snimak tuče i komešanja mezetio celog dana. Najiskrenije ne razumem. Nije mi bilo zabavno, nisam se kikotao, nisam ni pomislio – eto im, ili eto joj, nego stvarno – ne razumem! Jedino suvislo objašnjenje koje sebi mogu da ponudim vezuje se za savest, razum i strpljenje koje smo izgubili. Opet nema granice između javnog i privatnog – što stvara savršen materijal za televiziju, jer samo je nesreća i javna i privatna. Nesreća je, kao što znamo najzahvalnija televizijska tema.
