Retrospektiva Ljube Popovića
Proteklog vikenda, u subotu 11. oktobra, u subotičkoj galeriji „Likovni susret“ otvorena je retrospektivna izložba Ljube Popovića, slikara koji od 1963. živi i, kaže se, stvara u Parizu. Šta je ovde zanimljivo – da je Subotica ovom izložbom preduhitrila Beograd, pošto već duže traju, malo li je reći, nesporazumi oko pristupne izložbe akademika Popovića u Galeriji SANU. Za ovakav ishod najzaslužniji je arhitekta Zoltan Vida, koji je sve platio da jedan od, kako se mnogi slažu, većih i značajnijih kulturnih događaja bude upriličen u njegovoj Subotici. Takvi su putevi umetnosti.
Inače, otvaranje Popovićeve izložbe, na kojoj je stotinak slika (1953–2003), bilo je događaj, pa i što se posete tiče pun pogodak. Sve je bilo na nivou. Prvo su pozdravljeni predstavnici republičke vlade, od koje bio prisutan pomoćnik ministra trgovine i turizma Slobodan Đukić, pa lokalne vlasti, koja se ovom prigodom i rekla, i to dvojezično. Ministar kulture, kao ni, očekivani, prvi policajac Dušan Mihajlović nisu viđeni, al’ je zato primećena uniformisana policija koja je pred Galerijom sve regulisala, kao i brojni svet uobičajen na velikim izložbama, da se imenuju bivši fudbaleri Dule Savić i Ivan Ćurković.
Dva dana kasnije u Valjevu je promovisana monografija o Ljubi, Sarana Aleksandrijana, koju je izdala francuska kuća Cercle d’art. Za predstavljeno izdanje na srpskom pobrinula se Agencija „Valjevac“. I ovaj nesvakidašnji događaj obezbeđivala je i regulisala, pa ispred Gimnazije, uniformisana policija. I ovde je bila gužva, i ovde bilo ljudi. O slikaru se rekli Milenko Radović i Novica Milić. Rek’o se i Ljuba, prevod na srpski bolji od originala. Objavio je i kako je došlo do monografije kod čuvenog izdavača: izdavač, uobičajeno, finansira pola projekta, gde naći pare, setio se, naslikao 16 malih slika, ciklus nazvao „Lutanje izmorenog duha“, ljudi kupili slike i postali učesnici projekta. Da završimo sa inače – od predstavnika republičke vlade opet bio onaj pomoćnik ministra, koji je, treba pogoditi, Valjevac, bio Zoltan Vida sa suprugom i bilo još ljudi, iz malih partija, iz većih partija, i bilo svojevoljnih.
D. Todorović
Hereticus
Grupa intelektualaca i Centar za unapređivanje pravnih studija u Beogradu pokrenuli su časopis „Hereticus“, koji će objavljivati rezultate istraživanja, analize i dokumentaciju vezane za autoritarnu prošlost Srbije, kao i mogućnost njenog pravnog savladavanja. U uvodniku glavnog i odgovornog urednika časopisa Jovice Trkulje iskazano je uverenje uredništva da je kategorički imperativ našeg doba da se kritički promisli prošlost i da se obavi novo vrednovanje kulturne prošlosti kako se ona ne bi ponovila. U tom poslu uredništvo najavljuje bespoštednu kritiku kulturnog pogona. Utoliko pre jer su, po njihovom uverenju, „na ključnim mestima na kojima se obavljaju takva vrednovanja ostali isti ljudi ili njihovi učenici i sledbenici. Otuda će ‘Hereticus’ pokušati da objasni zašto se ništa nije izmenilo u poluvekovnoj dominaciji ratničkih pohoda na autonomne autore i institucije kulture u Srbiji. Istovremeno beskrupulozno skidaće maske sa lica brojnih vrlih ratnika na idejnom frontu koji su se isticali u gušenju autonomije stvaralaštva, a koji danas važe kao ljudi demokratske orijentacije i borci za ljudska prava“. Posebna pažnja biće posvećena cenzuri koja je dolazila iz redova intelektualnog sloja koji je prihvatao ulogu vazala, ketmana tužioca i likvidatora autonomnih i kritičkih intelektualaca.
D. Grujić
Alternativni kantri
Oktobarski mini salon žanra nesrećno naslovljenog kao alternativni kantri započeo je koncertom Stevea Wynna u Pogonu Doma omladine, a nastavlja se u istom prostoru 20. oktobra nastupom The Walkaboutsa, i devet dana kasnije (29. oktobra) norveškom ALTrakcijom St Thomas. Rečnikom popularne kulture, The Walkabouts su Dolly Parton alternativnog kantrija – decenijska karijera, minimalne inovacije, ogroman fanbase, velika koncertna aktivnost uz zavidan respekt kolega iz svih branši. Trenutno na turneji promovišu svoj prvi best of – Shimmers. St Thomas je poslednja u nizu autentičnih pojava skandinavske scene (uz Sigur Ros, Magnet, Royksopp, The Hives). Njegova fascinacija Neilom Youngom više govori o hladnoj bestragiji matične Norveške nego o autorskoj anemičnosti. Dva albuma za kuću City Slang koja vam je pružila Calexico i solo radove J Mascisa/Dinosaur Jr. dovoljna su garancija da je St Thomas izvođač koji gradi ozbiljnu karijeru.
S. Vujanović
