Raspevanom Srbijicom krstare predsednički kandidati. Na RTS-u nekako najlepše ispada gospodin Mićunović, koji je poželeo da se rukuje sa što većim brojem birača. Mene uvek zbunjuju one posete uspešnim firmama, među koje je (potpuno zasluženo) dospelo JKP Gradska čistoća. Mićuna je dočeko postrojen špalir u narandžastim uniformama sa metlama na gotovs. Bio je tamo i sada već proslavljeni gospodin Tarzan, kojeg je Kandidat priupitao o plivačkoj formi. U Srbiji je ipak, Tarzan Tarzan, a Džoni Vajsmiler nešto drugo. Toma Nikolić sa uobičajenom kamenom facom govori svojim pristalicama, dok mi je najveća enigma kampanja Marjana Rističevića, koji je imao zavidan start na traktoru, ali se kasnije nekako izgubio. Ova jesen je prohladna, nije prigodna za velike i duge govorancije, pa su mitinzi kratki i jezgroviti.
Medijima je zato mnogo zanimljivija polemika između Dinkića i Mihajlovića. Dinkić je pokazao izvesne estradne sposobnosti, pa je šoumenski poentirao otkrivajući tablu sa spiskom Mihajlovićevih kompanija. Trenutak napetosti, pa mađioničarski pokret rukom – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, bože me sačuvaj ko Big Lale. Iz kompanije Majke (Lutre) porodile su se firme – ćerke, pa čovek logično pomisli – Srbin napravio tolike ćerke, tera do muškog, jer sin je sin. U ovaj tradicionalni patrijarhalni kontekst potpuno mi se uklapa izjava jednog od direktora Lutrinih kćeri. On je Mihajlovićev prijatelj i ispisnik, iste su brke godinama gajili, samo se ovaj obrijao kad smo se okrenuli Evropi, a Dušan istrajava brkat.
Kad smo već kod uspešnih kompanija, skrećem vam pažnju na promotivni film o Krmivo produktu iz Surčina koji se emituje na televiziji Stankom. Vidi se gazda, vide se inkubatori, pilići i nosilje, sve moderno i čisto, ko apoteka. Bez obzira na zlobnike, čovek može da dobije utisak o ispunjenju sna jednog preduzetnika. Nije bilo priče o politici, ali mi je upalo u oči da su svi pilićarnici Krmivo produkta žuti i plavi, ko C market, ili jedna politička partija. Voleo bih, recimo da vidim te bikove što ih tovi gospodin Mihajlović širom Srbije. Oni su na stanu i hrani kod naših seljaka, pa da oni kažu kakvi su ministrovi bikovi i kako se slažu sa ostatkom stočnog fonda.
Za mene je ipak televizijski događaj nedelje bila poseta ruskog generala Kalašnjikova, konstruktora najpopularnije automatske puške na svetu. Čovek je bio u Zastavi, a primio ga je i ministar Tadić. Sve bi se završilo na kurtoaziji da na „Telefaktu“ BK televizije nisam video oduševljenje ovog vremešnog Rusa, kada su mu u kafani na uvce odsvirali pesmu Kalašnjikov. Pogodili čoveku živac, obradovali ga i kandidovali se za mesto u njegovom muzeju. Nema boljeg mesta od Srbije (naravno uz Crnu Goru) za pesme o svijetlom oružju. Opevani su hajdučki deferdani, britke sablje, bajoneti, mitraljezi, bombe, a volela se i kaćuša – u originalu. Poslednjih godina, kada je oružja bilo koliko nećeš, inspiracija se nekako istanjila i gotovo presahla. Ostadoše neopevani tetejci, škorpioni, kašikare (bila je doduše pesma o kašici, što će doći glave dečku sa holesterolom), uziji i sve ostale utoke. Oni su postali deo scenografije za spotove, ali nisu dospeli do refrena. Opet je Brega jedini osetio duh naroda i napravio Kalašnjikov.
Na Pinku je protekle nedelje od poznatih pevao jedino ministar Vlahović, onako bećarski, uz tamburaše. Izabrao je pesmu koja se ređe izvodi, što govori o iskustvu izvođača, a ležeran pokret ruke u vazduhu odaje autentičnog šoumena i boema. Vidi se da čovek ume da se zabavi i provede. Još jednom se potvrdilo da jedino Pink može čoveka da razotkrije i bez skrivene kamere. Tamo se valjda mnogi iz vlasti opuste, osete prijateljsku atmosferu, pa ih vidimo u privatnom izdanju.
Što se opuštanja tiče, u jutarnjem programu Pinka dežurni psihijatar ispevao je najlepšu odu bensedinu koju sam ikada čuo u Srbiji. Nazvao ga je blagorodnim lekom, na koji je praktično nemoguće navući se, osim ako godinu dana ne čvokate po pet tableta dnevno. Podsetio me na srpskog Timotija Lirija, samo što umesto širenja percepcije, ovde težimo tom nebesko-bensedinskom miru domaćeg tv gledaoca.
