Scena

Zašto se ne igra Aca Popović

U okviru Memorijala „Raša Plaović“, u Ubu, u organizaciji tamošnjeg Kulturno-informativnog centra, održan je okrugli sto posvećen dramskom piscu Aleksandru Popoviću. Da podsetimo, Aleksandar Popović(1929–1996), 51 dramski tekst, 149 premijera na prostoru bivše Jugoslavije, pet Sterijinih nagrada, po raznim anketama pisac najbolje srpske drame, a to je Razvojni put Bore Šnajdera, jedan od najizvođenijih autora, čijom je pojavom „na scenu stupila dramaturgija otvorene forme i asocijacija“. Inače, Aca Popović je, kao levičar, bio član JUL-a, što je dovelo do nesporazuma, ako se tako može nazvati odsustvo njegovih dela iz srpskih pozorišta koja se ističu ovom prilikom.

Okruglom stolu su prisustvovali Radomir Putnik, Dejan Mijač, Egon Savin, Nebojša Bradić, Dejan Penčić Poljanski, Jovan Ćirilov, Milivoje Mlađenović, Ružica Sokić i Slavenka Milovanović, koji su iz svojih uglova i iskustava sagledali Popovićevo delo. Na skupu se nametnulo pitanje, da li savetovanje o Popovićevom delu i njegove upravo objavljene sabrane drame treba da budu inicijativa da se njegova dela vrate na scenu. Mijač je na to odgovorio stavom da nema potrebe za bilo kakvom inicijativom, Popović je u krugu nedodirljivih i kad god bude bilo potreba da se kaže nešto bitno o nama, on je nezaobilazan. Egon Savin je, u svom izlaganju, direktno upitao šta je marginalizovalo Acu Popovića, našeg najplodnijeg dramskog pisca, i odgovorio da je njegovo neigranje posledica vulgarnih dnevno-političkih razloga. Po njemu, Popović nije u modi jer se u njegovim delima vidi kako fukara dolazi na vlast i kako na njoj opstaje. I još, Aca je bio levičar, a u modi su desničari, Aca je nepristrasan u svom delu, a u modi je pristrasnost. Savin je izneo da je takva gromada, kao što je Popović, zaslužila bar bistu, ulicu, nagradu s njegovim imenom, ali da toga nema, a zašto je tako, po njemu, ima ko zna.

D. T.