Proteklog vikenda, TV manijak se našao u Londonu. Sada je vreme božićnog šopinga, što znači da su ulice pune ljudi sa kesama u rukama, pare se troše nemilice, pa atmosfera podseća na Srbiju pred sezonu godišnjih odmora. Nema ništa na čekove, ili na odgođeno plaćanje, odgođeno je samo preračunavanje koje stiže sa početkom nove godine. Kao i uvek u gostima, pratio sam ovdašnji TV program, posebno pet zemaljskih kanala koje dobijate u osnovnom paketu pretplate. Britanija je po mnogima kolevka evropske televizije, a mnogi gledaoci u Srbiji možda veruju da ovde po ceo dan emituju obrazovne i dokumentarne programe i da se Ser Ričard Atemboro ne skida sa ekrana. Stvari ipak stoje malo drugačije.
Lično verujem da je TV program ogledalo nekog društva, njegovih potreba i vrednosti.
Na italijanskoj televiziji stalno gledate šou-program sa muzikom, cicama i nagradnim igrama, dok Britanci izgleda mnogo vole svakodnevni život i kvizove. Mamutske serije poput Eastendersa i danas se emituju i imaju brojnu publiku. Za razliku od naših serija gde se traga za porodičnim blagom, ili srećnom porodicom, ovde nema mnogo komike. Kao da je poenta serije potreba da se obični gledalac suoči sa teškoćama svakodnevnog preživljavanja i dobije utisak da nije najgori jer ima za kiriju ili šoping. Čudan koncept. Na ovu logiku se odlično naslanja najpopularniji žanr, a to su reality programi. Jedan od njih emituje se na kanalu BBC1 i zove se „Upoznaj moju familiju“. Dečko je đuvegija, kome se udvaraju tri dobrovoljke, prolazaći kroz torturu njegovih roditelja. One su kod njega u gostima, ćale i keva ih skeniraju, a stižu i dojave poštom o pikanterijama iz prošlosti devojaka. Pa ko će bolje da zna tračeve iz kraja od poštara – ova pije, ova druga besno vozi, a ta treća je kružila okolo ko uzrečica. Devojke crvene, muljaju, šlihtaju se babi jer znaju da je njena zadnja. Pobednica sa svojim princom iz predgrađa odlazi na egzotično putovanje.
Channel 4 prikazuje britanski odgovor na MTV program „Jackass“, koji se zove „Dirty Sanchez“. Grupa bivasa i batheda se tokom emisije samopovređuje, bije po genitalijama, pali šibicama i benzinom, dokazujući svoju muškost. U pauzama nam govore o svojim emocionalnim vezama, propalim ljubavima i sećanjima na detinjstvo. U stvari, pre mnogih emisija u noćnim terminima, neophodno je upozorenje gledaocima da slede eksplicitni sadržaji, slike genitalija, ili akrobacije koje ne bi trebalo izvoditi kod kuće. Pretpostavljam da bi televizija želela gledaocima da dočara pozadinu asocijalnog ponašanja ovdašnjih dripaca. Ako ne znaš šta ćeš sa njima, daj ih na TV.
Sledeći primer TV kulture, koja je ovde razvijena kod gledalaca, predstavlja izbor koji je Channel 4 napravio na internetu. Gledaoci su glasali za 100 najboljih sex scena u filmovima, 100 najboljih filmskih poljubaca, 100 najstrašnijih scena itd. Posle su snimljene emisije o svakom izboru, a ja sam saznao da je najseksipilnija Ursula Anders, dok izlazi iz mora u filmu Mister No, a Šon Koneri je šmekuje iza palme. Nije loš izbor, nema šta – demokratija na delu.
Velika euforija još prati pobedu engleske reprezentacije na Svetskom kupu u ragbiju, gde su u finalu savladali domaćine – Australijance. Suveniri na sve strane, ragbisti gostuju u emisijama, ok posrećilo im se.
Pitao sam se da li neko ovde prati TV program u potrazi za smislom i otkrio sam emisiju „TV BURP“, iliti „TV podrigivanje„, koje vodi komičar Hari Hill. Čovek koristi delove TV emisija, ko da je manijak, ali u maniru Benija Hila. Većinu materijala uglavnom dobija iz pomenutih britanskih TV sapunica, za koje čoveku trebaju i nervi i želudac, jer sadrže mnogo crnjaka. Il’ neko gubi posao, ili decu, ili oboleva od raka, ni nalik latino serijama gde svi slepi na kraju lepo progledaju, a sirotica se uda za svog biznismena. Laknulo mi je kada sam video da se na sve ovo nekom ipak podriguje.
