Seješ žito, pečeš lebac

Savet za borbu protiv korupcije dostavio je, kome treba, izveštaj svoje analize sprovedene privatizacije u Srbiji. Među sumnjivim privatizacijama našla se i ona sprovedena u valjevskom mlinsko-pekarskom preduzeću „15 septembar“. Kako su preneli mediji, Savet za borbu protiv korupcije našao je da preduzeće nisu kupili radnici, kako se predstavljalo u javnosti, već direktor Miloš Filipović sa još sedam osoba, od kojih jedna nikada nije bila zaposlena u preduzeću, već je pomoćnik ministra za trgovinu i turizam. Kupljeno je po bagatelnoj ceni od 227.000 evra, iako je procenjeno na nešto više od milion evra. Predsednik Upravnog odbora je funkcioner Ministarstva za trgovinu i turizam Slobodan Đukić. Konzorcijum koji je kupio preduzeće nije ispunio obavezu investiranja, akcionari sumnjaju da je prijavljen samo deo imovine…

Mada ova, po Savetu, sporna privatizacija, nije reprezentativna, ni po vrednosti imovine ni po drugim sadržajima, ‘ajde da vidimo šta kaže materijal. Društveno mlinsko-pekarsko preduzeće „15 septembar“ jeste bilo društveno, ali, poznavaoci kažu, jedino uspešno u rangu društvenih. Što će reći, stabilna firma, redovne plate, ulaganje u nove tehnologije, proširenje asortimana proizvoda. Zato, opet po poznavaocima, nije bilo iznenađenje što je tipovano za privatizaciju. Objavljeno je da su preduzeće, na prvoj aukciji, po početnoj ceni, u novembru 2002. kupili zaposleni. Međutim, odmah po kupovini, u javnosti su se pojavili glasovi da iza svega stoji tadašnja Nova demokratija, odnosno jedan od njenih čelnika, Slobodan Đukić. A gospodin Đukić bio, kao što je još, na funkciji pomoćnika ministra trgovine i turizma, zadužen za turizam. Kad su ga, po postavljenju, eto ti, kaže li se, male digresije, pitali otkud on ministar turizma, odgovorio da je uvek pokazivao interesovanje za turizam. Pored toga, javili se glasovi da je u sve, pa preko ministra, umešan i Gjus Rubrik, holandski vajar iz Sitarda, koji je interesovanje za valjevski lebac pokazao na osnovu prijateljstva s ministrom, koje datira još od onda kad je Dušan Mihajlović predsednikovao Valjevom, i kada je uspostavljena saradnja između Sitarda i Valjeva. Izraz saradnje su i dve Gjusove skulpture u centru Valjeva. Posle se, po privatizaciji, kad je primećeno da u silosu nema 150 vagona pšenice, pojavili glasovi, ili će biti činjenice, da je u sve, i to kao član konzorcijuma koji kontroliše firmu, umešan i Milovan Stanojević, koji je interesantan jer je pašenog biznismena Stanka Subotića, poznatijeg kao Cane. Ali, da obustavimo glasove i pređemo na sadašnje vreme.

NIŠTA NIJE TAČNO: Po javljanju Saveta za borbu protiv korupcije, javio se i direktor Valjevske pekare Miloš Filipović, zakaz’o konfereciju za novinare. ‘Ajde u pekaru, silosi na mestu, proizvodnja u toku, direktor ima saopštenje. Nije tačno ništa što Savet protiv korupcije tvrdi, jer je zaključke izveo iz prijava ASNS sindikata, koji nije reprezentativan i predvodi ga čovek po imenu Dragan Kuzmanović, koji je proglašen tehnološkim viškom. Šta se još saopštava, u privatizaciju, preko oglasnih tabli, pozivano svih 200 radnika, javio se 81, plus jedan sa strane, u toku i dokapitalizacija, nije se javio niko van konzorcijuma koji je kupio firmu.

Sva imovina, pred privatizaciju, prijavljena, privatizacija izvršena po proceni kapitala iz ’97, koja je usklađena 2002, za dubioze i novonastale vrednosti, sve prihvaćeno od Agencije za privatizaciju. Izvršene sve obaveze prema državi, tačno da, sa zaposlenima, u konzorcijumu učestvuje i ministar Đukić, koji time nijeničim zloupotrebio funkcije niti je prekršio bilo kakav zakon, čak je poznanstvo gospodina Đukića i gospodina Gjusa Rubrika omogućilo saradnju pekare i Gjusove firme KSR Sitard, koja je kod holandske vlade konkurisala za njeno ulaganje u prehrambrenu industriju zemalja Istočne Evrope. To je usvojeno, i u pekaru u vidu opreme, treba da stigne 560.000 evra. Tu se direktor Filipović, u saopštenju, pita da li to predstavlja sukob interesa gospodina Đukića, koji je bio spona za realizaciju ovog programa i opstanka ovog preduzeća, koje je, piše inače, poslednjih godina poslovalo s gibitkom…

Onda je direktor Filipović dozvolio pitanja, i počeo iz početka. Javnost je obmanuta, iza svih napada stoji otpušteni šef protivpožarne zaštite Kuzmanović, koji se bavi šikaniranjem i nanošenjem štete preduzeću. On je u pekaru, za direktora, došao u septembru 2001. i odmah video da to kao društvena svojina ne može da funkcioniše, strateških partnera nije bilo, presabrali se, videli koliko to može da vredi, oko 200.000 evra, pozvali sve zaposlene, javio se 81, plus jedan sa strane, i 13. novembra 2002. kupili firmu za 20 odsto korigovane knjigovodstvene vrednosti, za 227.000 evra. Uknjižili se u martu 2003, u toku dokapitalizacija, opet sve pozvali, javilo se samo 65 ljudi koji već imaju akcije, ko koliko akcija ima znaće se posle skupštine akcionara koja sledi. Vlasnici su svi, 30 odsto podeljeno je besplatno svim radnicima, 70 odsto kupila su 82 akcionara, jeste da njih sedam od 82 imaju 51 odsto vlasništva, da Đukić ima 35 odsto. Tačno je da gospodin Đukić učestvuje sa strane, tačno je da je ministar, ali 2002. niko nije pričao o sukobu interesa niti da je zloupotrebio funkciju, pa je aukcija bila javna. Zar Đukić nije omogućio donaciju holandske vlade, sad se strani partner Gjus brine da ne dođe do stopiranja, ali se i nada da se to neće dogoditi. Jeste, najviše akcija ima Đukić, jeste, zaposlio je sina koji je sad u vojsci, njima treba menadžer, ovde ima puno zaposlenih sinova i ćerki, ne vidi šta je tu problematično.

Ma sve objekte prijavili, krug pekare, mlin, silos od 10.000 tona, drugi od 5000, kompletnu pekaru, sa dve linije, za hleb i pecivo, 20-ak vozila, 13 prodajnih objekata, upravnu zgradu, magacin u Lajkovcu, kuću na Divčibarama… I sve kupili za 13 miliona dinara, sve, aukcija bila javna, niko se nije javio. Pa ima i problema, u martu prošle godine otkrili manjak od 150 vagona pšenice, skoro 80 šlepera po 20 tona, kompozicija. Ranije nije otkriveno jer je, kao direktor, verovao knjigovodstvenom stanju. Za manjak optuženi magacioner Milovan Bošković i rukovodilac mu Milovan Stanojević, koji je jeste paša Cana Subotića. Ljudi su bili u istrazi i sud će reći da li su krivi. Obojica optuženih članovi konzorcijuma, paša ima oko tri odsto vlasništva. Dodajemo da ima i novu dvospratnu kuću u blizini pekare, džip pred njom…

MIRNA SAVEST PLUS JEDAN: Direktor odgovara na svako pitanje, po dva puta, svi radnici pozvani da učestvuju u privatizaciji, ne zna da li je Đukić dobio kredit od „naše“ Delta banke ni kako, da bi uplatio akcije, zna da Gjus Rubrik nema nikakvo vlasništvo u firmi, on učestvuje u donacijama, on je strani partner, on, ovaj, verovatno ima nekakav odnos sa Đukićem, on je, ovaj, saradnik Đukića, jeste, ovaj, često u Valjevu…

Po konferenciji, na lokalnim medijima, pitan, izjavio se i akcionar van pekare, onaj plus jedan, još ministar Đukić, rek’o da su to sve gluposti, da mu je savest mirna, te da je samo iskoristio svoje građansko pravo.

Mi uzeli da vidimo šta ima da izjavi Dragan Kuzmanović, referent zaštite na radu i službe obezbeđenja, koji je jedini, kaže zbog nepodobnosti, postao tehnološki višak, nije hteo da bude paravan nezakonitim radnjama. Član ASNS-a, predsednik Okružnog odbora, tačno je da ih u pekari ima samo deset, ali to je zbog pritisaka. Ima informaciju da se to nastavlja, ima informaciju da je, dok je direktor Filipović držao konferenciju za novinare, na članove ASNS-a, Borisava Savića i Slavoljuba Gavrilovića, po direktorovoj naredbi, vršen pritisak da se ograde od prijava koje je ASNS uputio Savetu za borbu protiv korupcije. Kao sindikat slali prijave Agenciji za privatizaciju, vladi, premijeru, ni od koga odgovora. Uverava nas da je pekara i pre privatizacije dobro radila, da je to zlatna koka koju je uzela mala grupa ljudi pod plaštom radničkog akcionarstva, kaže da konkurs za akcije nije bio javni nego interni, pita otkud onda tu ministar Đukić, te kako je kao član vlade mogao da učestvuje u privatizaciji. Nije mu jasna ni uloga Holanđanina Gjusa, koji nema akcije, a član je Upravnog odbora. Po njemu, imovina firme data je zbirno, linija za proizvodnju hleba, u dve reči, ima novih delova opreme, jedna od peći je montirana ’89, nova je komora za fermentaciju, međutim vrednost je procenjivana po najstarijem delu opreme i to je obezvredilo firmu, sve je otišlo u bescenje, i u Đukićeve ruke, a samo plac od tri hektara, na kom je pekara, vredi više od cene koja je postignuta za celu firmu… Kakve su perspektive, pa da će oni, raznim dokapitalizacijama i investicijama na papiru, uvećavati svoj deo, a da će radnici, pa i oni koji su učestvovali u privatizaciji, ostati na nuli.

Za kraj jedna, da kažemo, scena iz novodemokratskog, ili će biti liberalnog, miljea. Za policijsku slavu, za prošlogodišnje Trojice, u ministru policije Dušanu Mihajloviću omiljenoj Brankovini, među prisutnima se desio i pominjani holandski vajar Gjus Rubrik. Tom prilikom je zapaženo da je Mihajlović pozdravio Gjusa liberalnim pozdravom: „Seješ žito, pečeš lebac“. Pošto g. Gjus, zvanično, nije akcionar pekare, a naši pouzdani, i još relevantni izvori kažu da je on stvarni vlasnik 35 odsto akcija ministra Đukića, onda se postavlja pitanje kome ide donacija holandske vlade za razvoj prehrambene industrije, od 560.000 evra, kojom se hvali direktor Filipović, pekari koju su kupili radnici ili holandskom državljaninu.