Haški rekorder

U samo dva dana glavna haška tužiteljica Karla del Ponte i njen zamenik Grejem Bluit oglašavali su se u sarajevskom „Dnevnom avazu“ na istu temu – govorili su o „hapšenju Radovana Karadžića“. Prvo je Bluit prilično rezignirano ustanovio da Zapad nije zainteresovan za hapšenje Karadžića i izrazio bojazan da bi bivši predsednik RS mogao da ostane slobodan do kraja života, baš kao i u prethodnih devet godina od kada je optužen.

Odmah sutradan Karla del Ponte je u istom listu izjavila da će SFOR ove godine pronaći i uhapsiti Karadžića. „Uverena sam da postoji volja međunarodne zajednice da se uhapse svi begunci za kojima traga Tribunal, uključujući i Radovana Karadžića. Posle osam godina nije lako uhapsiti dobro organizovanog begunca“, rekla je gospođa Del Ponte, pokazujući da se sa svojim zamenikom ne slaže izgleda čak ni oko broja godina trajanja navodne potere za Karadžićem. Glavna haška tužiteljica je ujedno objasnila kako je Bluitovo viđenje „zainteresovanosti“ Zapada za bivšeg predsednika RS samo njegovo privatno mišljenje koje nema nikakve veze sa zvaničnim stavovima Tribunala. U septembru prošle godine Del Ponteova je, inače, prognozirala de će Karadžić u Hag sasvim sigurno stići do kraja 2003.

Ovakve „hladno-vruće“ reakcije i različita oglašavanja na neku temu nisu baš uobičajena praksa u Haškom tribunalu čiji se službenici obično trude da u svojim javnim nastupima deluju i zvuče krajnje uigrano. Bluit je ovoga puta požurio da se oglasi, izgleda, bez konsultacija sa svojom šeficom. Učinio je to na potpuno isti način kao i britanski novinar (i višestruki haški svedok) Ed Vulijami, koji je prošle nedelje takođe zaključio da Zapad nije zainteresovan za Karadžića i koji se, takođe, kao i Bluit, pozvao na političku volju koja je očigledno postojala u slučaju Sadama Huseina.

Čak i ako se predviđanje gospođe Del Ponte o hapšenju najpoznatijeg balkanskog hajduka ponovo ne ispuni tako brzo, ime Radovana Karadžića, kao i njegov lik i delo, ipak će se naći u jednoj od haških sudnica već početkom iduće nedelje. U utorak 3. februara trebalo bi da najzad započne suđenje bivšem predsedniku Skupštine RS i najbližem Karadžićevom saradniku, Momčilu Krajišniku, čoveku koji je nosilac nekoliko ševeningenskih rekorda – na početak suđenja čeka bezmalo pune četiri godine (uhapšen je 3. aprila 2000. u svojoj kući na Palama); na pripremu njegovog suđenja u Hagu do sada je potrošeno više od milion dolara (plaćanje advokata i prevođenje i priprema stotina hiljada stranica dokaznog materijala); suđenje još nije počelo a optuženi Krajišnik koga terete za genocid i ratne zločine počinjene u BiH morao je da promeni prvobitni tim advokata.

Momčilo Krajišnik je u početku bio na istoj optužnici sa bivšom predsednicom RS Biljanom Plavšić koja je u međuvremenu priznala krivicu i time izbegla da sa čovekom koga očigledno ne podnosi (i obrnuto) deli optuženičku klupu. Dvoje nekadašnjih političkih istomišljenika, a zatim ljutih političkih protivnika, srešće se ipak bar zakratko u haškoj sudnici – Biljana Plavšić mogla bi da bude svakako najozbiljniji svedok protiv Krajišnika. U tekstu nagodbe o njenom priznanju krivice stoji da je Krajišnik, zajedno sa Miloševićem, Karadžićem i Mladićem smislio plan etničkog razgraničavanja stanovništva u BiH milom ili silom, uglavnom silom, i da je zajedno sa njima odgovoran za zločine koji su potom sledili.

To što je Plavšićeva pred kraj 2002. priznala krivicu i tako izašla iz ovog slučaja, kao i činjenica da se u Hagu već godinama čeka da tamo jednom stigne Radovan Karadžić, nisu jedini razlozi da Krajišnik potuče sve rekorde u sedenju u zatvoru bez suđenja. Njegov bivši advokat Dejan Brašić iz SAD kažnjen je prošle godine od Advokatske komore u svojoj zemlji zabranom obavljanja posla i izbrisan sa liste advokata koji mogu da rade u Tribunalu, pa je Krajišnik morao da potraži novi advokatski tim. A njima je, naravno, potrebno prilično vremena da „uđu u slučaj“ (u Hagu se može nezvanično čuti da im prethodnici nisu ostavili gotovo ništa što bi moglo da bude od koristi) i iščitaju na stotine hiljada stranica materijala.

U tim papirima može se naleteti na svakojake Krajišnikove izjave iz vremena kada je važio za „nacionalnog romantičara“ i (uz Plavšićevu), maksimalistu u timu sa Pala. Na primer, onu s kraja 1997. godine u kojoj je na pitanje o optužbama za ratne zločine u BiH u jednom intervjuu odgovorio: „Što se tiče optužbi za ratne zločine, mi smo vrlo jasni da je tako moralo da bude.“ Krajišnika bi u Hagu kada počne suđenje mogla u priličnoj meri da muči i matematika – Srbi su u jednom trenutku držali 72 odsto teritorije BiH, on je tvrdio da im je po zemljišnim knjigama pripadalo 64 odsto i da će sve što prelazi taj procenat biti vraćeno, a na kraju je bio i u Dejtonu gde je knjiga zaklopljena na 49 odsto. Za tu razliku u brojevima poginulo je mnogo ljudi na sve tri zaraćene strane i mnoga pitanja iz tužilaštva mogla bi da idu na tu stranu.

Krajišnikovi novi advokati (englesko-australijski tim) kažu da, iako nisu zadovoljni činjenicom što im klijent sedi u pritvoru već četiri godine bez suđenja, to neće biti prioritet u njihovom budućem poslu. Bivši predsednik paljanske skupštine ionako već ima slično iskustvo – krajem osamdesetih proveo je u zatvoru devet meseci zajedno sa Radovanom Karadžićem zbog optužbi za neku proneveru. Kasnije mu je izrečena oslobađajuća presuda i, mada je imao pravo da traži nadoknadu zbog provedenih devet meseci u zatvoru, Krajišnik to nije uradio. U njegovoj romansiranoj biografiji iz knjige Ko je ko u Republici Srpskoj piše da se tada „vratio svom biću – Zabrđu gde je živeo sve do izbijanja rata“. Ovoga puta teško da će se dogoditi „povratak biću“ i Zabrđu – sa optužbama koje se Krajišniku stavljaju na dušu u Hagu još niko nije prošao sa oslobađajućom presudom. Oni koji su takvu presudu dobili ionako nisu od UN-a mogli da naplate ništa za sedenje u zatvoru jer tako nešto nije predviđeno.

Upućeni tvrde da će suđenje Krajišniku početi samo simbolično kako bi oko Tribunala prestala priča da je nečuveno držati nekoga u zatvoru četiri godine bez sudskog procesa. Odmah posle početka ovog suđenja najverovatnije sledi duga pauza u kojoj će se njegovi advokati baviti pripremom strategije odbrane i čitanjem. Naići će svakako i na lirske opise svog klijenta, koji je RS u jednoj prilici opisivao kao lepu, prkosnu i očešljanu devojku od 16 godina kojoj još „samo malo treba da se uda u Savez srpskih država, pa da sva familija bude na okupu“. U toj prilici niko nije predviđao da će se familija jednog dana okupljati u Hagu. I da će se neki, poput Plavšićeve i Babića, danas stideti familije.