Drugarice iz odeljenja

Madonna je poljubila Britney. Velika stvar… Potreba da se uznemiri WASP-ovska omladina, a naročito njihovi roditelji, jedan je od poslednjih aduta kojima bele rnb zvezde pokušavaju da pronađu kompromis između standarda koje su postavili njihova starija braća, majke ili tetke, i novih, sveže uvezenih standarda iz getoiziranih sredina u kojima raste i, još češće, gine crna omladina. Hip-hop i njegova mlađa sestrica – rnb, uneli su u svet MTV kulture brutalno iskrene obrasce, u kojima se odnosi među ljudima, među muškarcima i ženama, tretiraju kroz nepregledno more materijalnih dobara, kao i kroz jedan provokativan odnos prema seksu, unutar koga žena nastupa kao hermafroditni dinamit – muškim stavom i ženskim oblinama. Ne, ne govorimo ovde o otrgnutim tatinim devojčicama poput Alicije Keys ili Beyonce Knowels niti o gandijevskom feminizmu Erykahe Badu ili Indije Arie, ili o konfuznim pojavama poput Macy Gray, niti o suprugama bez razloga kakve su Whitney Houston ili Mary J. Blige. Da je kojim slučajem nekadašnji pevač Sex Pistols Sid Vicious bio crn, žensko i želeo da prodaje milione ploča, njegovo ime bilo bi Missy Eliott, a njegova mlađa drugarica iz odeljenja zvala bi se Kelis.

Možda vam ovakvo poređenje deluje preterano. Ono to i jeste. Ali, ono što Missy Eliott i Kelis čine (umesto da rade za) crno-beloj zajednici jednako je pljuvanju, povraćanju i stihovima napisanim u tom stanju, kojima su Sid i ekipa prkosili društvu krajem sedamdesetih. I dok je ove na to nagonilo socijalno i ekonomsko beznađe, naše dve ljupke dive na socijalne prestupe nagoni isključivo lični izbor, što je za potpisnika ovog teksta uvek bio znak iskrenijeg panka.

Missy Eliott je štićenica same sebe i svog drugara Timbalanda, sa kojim nešto više od pola decenije, svakim svojim novim izdanjem renovira pravila rnb igre. Sa zavidnim viškom kilograma, Missy je otelotvorenje predstave o moćnoj i naprasitoj crnkinji, kakva se obično susreće u filmovima belih reditelja. Ali, i sve suprotno od toga – ona je neverovatno emotivna, neviđeno talentovana i zapanjujuće lucidna. Kelis je, s druge strane, štićenica drugog vladajućeg producentskog klana, The Neptunes. Sa tri albuma i tek osvojenim punoletstvom (?!) iza sebe, ona je jedan od retkih primera visoke produkcije koji sa istom deli samo visoke potpetice. U prilog tezi govori i podatak da njen drugi album Wonderland nikada nije oficijelno objavljen u Americi, jer su odgovorni procenili da bi isti bio komercijalni debakl. A sve se to dešava nakon što je njen debi Kaleidoscope dve godine ranije razvalio kritiku i publiku, a njen glas uveličao neke od najmarkantnijih hip-hop/rnb pesama toliko upečatljivo da je Kelis nastupala kao predgrupa na američkoj turneji grupe U2!

This Is Not A Test i Tasty dva su albuma o seksu i o domaćinstvu unutar koga se isti upražnjava. Missy prvi put u karijeri uspeva da bez većih iskoraka zaokruži svoj muzički eksperiment kao kompaktnu celinu. Miljama ispred tekuće rnb ponude Test stoji rame uz rame sa muškim britanskim takmacima poput Roots Manuvae ili Tyja, koje njihova kritika, pak, predstavlja kao mlade futuriste. Opsednuta punoplućnim hedonizmom, Missy na momente, ipak, ne uspeva da sakrije da je njen izgled sabotira u ostvarenju svih seksualnih želja („You know/Down South chicks got big asses/ and we a little heavy sometime/ but when you’re from the South/ we don’t call that ‘fat’/ We call that ‘big-boned’ iz Pump It Up“). Međutim, šarm kojim je to podvučeno, karta je kojom ona pobeđuje u partiji sa mačistima, ali i sa feministkinjama.

Kelis, sveže verena za lošeg momka crnog rep asfalta Nasa, pokušava da napravi kompromis između izazovne produkcije, drskosti jedne balavice, tekstova koji obiluju smelim slikama zavođenja i seksa (poslušajte samo In Public, duet sa momkom joj, pored koga legendarni hit Gainsbourga i Birkinove izgleda kao Crvenkapicino gubljenje nevinosti), kao i podmuklom namerom da se teen naraštaju tim koktelom predstavi kao nova Madonna. Namesto Britney, hoće reći.

Ono što nikako ne sme ostati po strani je muzika. Oba albuma su impresivni obrasci koji pokazuju kako se od izvornog soula i fanka pokoravanjem belih mašina tvori elektrifikovana matrica koja ničije kukove ni na jednom podijumu neće ostaviti ravnodušnim. Dok Tasty samouvereno razbija ispraznost sintetičkog zvuka koji odvajkada vlada top listama, This Is Not A Test generacijama koje odrastaju uz njega pruža izazov kakav su, recimo, Kraftwerk kreirali u svoje vreme.

A kakve sve to veze ima sa pankom? Pa, to će vam biti jasno kad shvatite da ove dve žene ne znaju šta je to vagina, ali znaju šta je to p***a.