Počnimo sa pohvalama. Redizajnirani sajt Vlade Republike Srbije (na adresi www.srbija.sr.gov.yu) znatno je pregledniji od prethodne verzije, koja je bila u upotrebi oko tri godine. Izbačena je suvišna uvodna strana, navigacija je veoma jednostavna, do bilo kog sadržaja na sajtu moguće je doći u dva poteza. Dodata je mapa sajta, čiji značaj ne dolazi do punog izražaja jer je na sajtu malo sadržaja, ali će svakako biti drugačije kad stranice „otežaju“. Takođe, lako je doći do linkova (i kontakata) sa ministarstvima i drugim pratećim službama Vlade. Naravno, sve informacije su ažurirane, ali o njihovom kvalitetu neka prosuđuju oni koji se bolje razumeju.
Dizajn je sveden, nema nepotrebnih egzibicija, sajt je „otvoren“ što znači da se bez većih problema mogu dodavati novi segmenti a da se konstrukcija sajta ne poremeti. Sudeći po viđenom, ni učitavanje novih informacija ne bi trebalo da je komplikovano, što najbolje znaju oni koji na sajtu svakodnevno rade. Pošto je sajt tek postavljen, ne možemo da sudimo o tome kako će se izboriti sa sopstvenom arhivom, ali sa dosadašnjim nasleđem autori su se izborili lako. Sklonili su ga.
To je zgodan povod da otvorimo priču o problemima novih stranica Vlade. Za državu koja se ovih dana diči dvestogodišnjicom (moderne države, doduše) neshvatljivo je da na zvaničnom sajtu njene administracije nema nikakvog traga o prethodnom postojanju. Osim podsećanja na Zorana Đinđića, koje je ostalo na naslovnoj strani, ali na krajnje neadekvatnom mestu (uostalom, proverite sami). Ovaj presedan, usudiću se da ustvrdim, posledica je potpunog nesnalaženja autora sajta, to jest odsustva svake ideje kako da se s tim izbore. Redizajn sajta bio je zgodan momenat da se i za uspomenu na ubijenog premijera nađe odgovarajući prostor, šteta što je propušten. Na primer, mogao se formirati odeljak za istoriju srpske administracije gde bi se našlo mesta za sve dosadašnje vlade u Srbiji (pa i za sećanje na Zorana Đinđića). Krupan zalogaj za internet odeljenje Vlade, ophrvano svakodnevnim poslom, sem ukoliko se u taj posao kao volonteri uključe, recimo, studenti istorije kojima bi rad na sajtu sigurno bio izazov. Naravno, ako im to neko ponudi.
Drugi problem je suštinsko nerazumevanje čemu internet stranice Vlade zapravo služe, a što je bio slučaj i sa prethodnim izdanjem. I ovaj sajt je podjednako nekomunikativan, odnosno postoji tek da promoviše aktivnosti Vlade. Što i nije neka ekskluziva niti razlog da ga se posećuje, jer takvih informacija ima dovoljno (ponekad i previše) i u medijima.
Sajt Vlade trebalo bi građanima da približi ovu instituciju, da im objasni njen način funkcionisanja i smisao, kao i da ih uputi u to kako da s tom vladom komuniciraju da bi zadovoljili svoje potrebe. Pri tom nikako ne mislim na pisanje mejlova sa pohvalama ili pokudama, što je na sajtu jedino ponuđeno. Vladin sajt, kao i sajtovi ministarstava, smislen je jedino ako otklanja (brojne) nedoumice koje građani imaju pri susretu s administracijom. Na primer, da li je moguće zakazati sastanak s premijerom i da li je premijer pravi sagovornik za problem koji imamo, ili bi se to bolje rešilo na nekom drugom nivou. I dalje, u tom smislu.
