Uprkos internim i borbenim "specijalama", uprkos brojnim "putovanjima" preko okeana, uprkos milionskim "pazarima" i gađanju u čaršav, ukratko, uprkos svim naporima, ekipa iz Šilerove ulice u Zemunu našla se najpre u "29-om", a zatim i na klupama beogradskog Specijalnog suda. Pored brojnih mnogo korisnijih stvari, javnost je tako dobila priliku da čuje i kako članovi dotične ekipe zapravo govore
Imajući u vidu njihove živopisne nadimke, čovek bi lako mogao da se prevari i da pomisli kako je i žargon pripadnika zemunskog i ostalih klanova isto tako maštovit. No, očekivanja su ovog puta ipak bila preterana. Po svemu sudeći, Kum, Majmun, Budala, Mutavi i ostali su u svom rečniku imali isto onoliko žargonskih izraza koliko ih imaju i druge, da tako kažemo, esnafske družine: ukratko, stvar se završava s desetak reči i izraza koji bi nekom van njihovog kruga možda bili nerazumljivi. Pored toga, uz retke izuzetke, ove reči i izrazi ne bi se mogli smatrati preterano maštovito koncipiranim. Ukratko, sudeći po prvim svedočenjima pripadnika ovog ili onog klana pred Specijalnim sudom, oni su se i jezikom, i načinom govora, i žargonom sasvim lepo uklapali u željenu sliku „običnih momaka“.
Ipak, glavna karakteristika ovog žargona jeste to što su upućeni u tzv. gangsterski žargon za većinu reči i izraza prvi put čuli upravo posle ubistva Zorana Đinđića i tokom svedočenja u Specijalnom sudu. Čak i Borivoje Gerzić, jedan od autora knjige Rečnik savremenog beogradskog žargona (Istar, 2000), kaže za „Vreme“ da je izuzev reči „štek“, koja se nalazi i u njegovom rečniku, sve ove žargonske izraze prvi put čuo tokom pomenutih svedočenja.
Kako bilo, imajuću u vidu megapopularnost zaštićenih, nezaštićenih i ostalih svedoka s burnom prošlošću, vrlo je verovatno da će se fraze i izrazi iz sudnice brzo „preseliti“ i u svakodnevni govor. Po rečima sagovornika „Vremena“, ovaj fenomen ne bi trebalo da se smatra neobičnim: „Žargonski izrazi iz određenih društvenih grupa, kao što su recimo kriminalci, šire se isto kao i izrazi iz drugih profesija, onoliko koliko se ‘prime’ u svakodnevnom govoru. Ali, sigurno da izraz ‘otputovao u Kanadu’ neće biti tako opšteprihvaćen kao reč ‘kul’. Jednostavno, obični ljudi nemaju mnogo motiva da ga upotrebljavaju“, objašnjava Gerzić.
Teorija kaže da gangsterski žargon nastaje iz potrebe da njihov govor bude nerazumljiv onima koji ne bi trebalo da ga razumeju, iz potrebe govorne bliskosti s pripadnicima iste branše, zbog specifičnih okolnosti, „alata“ i života koji dotični vode, kao i zbog slikovitosti novih izraza i bajatosti starih. Sudeći po onome što smo do sada čuli, pripadnici najpoznatije ovdašnje kriminalne grupe nisu se preterano plašili da će ih razumeti neko „nepoželjan“, a potrebu za međusobnom bliskošću dokazivali su delima. Bezbednosnu kulturu pokazivali su na druge načine (vidi okvire), a možda im je pre nego ostalima bilo jasno da na mestu na kojem živimo reči ionako ne znače mnogo.
Zoljaš
Prema iskazu jednog od svedoka, osoba koja dobro gađa „zoljom“, odnosno osoba koja je prilikom planiranja određenog zadatka dobila ulogu da iz njega puca. Inače, i reč „zolja“ žargonski je izraz koji označava ručni raketni bacač RBR kalibra 64 mm. Ovaj bacač namenjen je za uništavanje oklopnih i drugih vozila na daljinama do 300 metara („predstavlja individualno protivoklopno sredstvo pešadije namenjeno za blisku protivoklopnu borbu“). U nedostatku odgovarajućih školskih meta, pripadnici zemunskog klana gađanje ovim oružjem vežbali su na običnim kućnim čaršavima.
Klupice
Mesto iza hotela „Jugoslavija“ na kojem su se, navodno, obično sastajali Milorad Ulemek i Dušan Spasojević. Jedan od svedoka istakao je da se u blizini tih klupica (odnosno klupa) nalaze teniski tereni. Zanimljivo je, međutim, da neki Zemunci koji žive u blizini hotela „Jugoslavija“ to mesto takođe nazivaju „klupicama“.
Zveknuti
Glagol koji u slengu zemunskog klana (a i šire) znači ubiti nekoga iz vatrenog oružja. Po svemu sudeći, Zvezdan Jovanović zvani Zveki je svoj nadimak dobio upravo zbog veštine u obavljanju takvih akcija.
Sašiti nekoga
Sudeći prema iskazu jednog svedoka, ova formulacija takođe označava posebno efikasno ubijanje vatrenim oružjem.
Pocepati nekome glavu
Izraz koji vrlo lako može da protumači i „običan“ svet, pošto označava upravo ono što i navodi – cepanje nečije glave (sa smrtnim ishodom).
Jedinica
Jedinicu za specijalne operacije pripadnici zemunskog klana označavali su jednostavno kao „jedinicu“. Uobičajene izraze „crvene beretke“ ili „JSO-ovci“ izgleda da nisu koristili toliko često.
29–i, 29–og, 29–om…
Skraćenica za Gradski sekretarijat unutrašnjih poslova grada Beograda koji se nalazi u ulici 29. novembra. Izraz koji često koriste i „obični“ Beograđani.
Štekovi
Iznajmljeni stanovi u kojima su se sakrivali pripadnici zemunskog klana. Prema iskazu jednog od svedoka, beogradskih „štekova“ je obično bilo pet-šest, da bi se nekoliko meseci pre ubistva Zorana Đinđića taj broj popeo na osam, a neposredno pre ubistva na čak petnaest. U „normalnim“ situacijama, pripadnici klana bi nekoliko dana pre obavljanja „posla“ (najčešće ubistava ili otmica) i nekoliko dana posle toga, sakrivali u štekovima, ali je kasnije Dušan Spasojević izgleda naložio da njegovi najbliži saradnici veći deo godine provode upravo u ovim skrovištima. Ukoliko bi neko želeo da ga u „šteku“ posete članovi porodice, za to je morao da dobije dozvolu „s vrha“.
Stanove je obično iznajmljivao Miladin Suvajdžić (poznat kao Đura Mutavi) predstavljajući se lažnim imenima, a pravilo je bilo da se ovi „podstanari“ lepo ponašaju, da budu u dobrim odnosima s komšijama i, uopšte, da ne prave nikakve probleme. U čitavoj priči, neupućenima bi možda mogao čudno da zvuči podatak da stanovi mogu da se tek tako iznajme i da u njima žive stalno drugi ljudi („štekovi“ su se, naime, često međusobno razmenjivali). Oni upućeniji u čudesni svet beogradskih podstanara, međutim, vrlo dobro znaju da je to sasvim realno: prilikom iznajmljivanja stana, retko koji gazda/gazdarica će zatražiti ličnu kartu, a još su ređi oni koji će novog stanara prijaviti kao podstanara. Razlog za to je, naravno, činjenica da se za iznajmljivanje stana plaća porez, što bi automatski značilo i manji prihod vlasniku stana – umesto toga, podstanar se obično obaveštava da bi bilo dobro da se, ako ga to neko uopšte upita, predstavi kao vlasnikov rođak. Pored toga, ukoliko se podstanar „lepo ponaša“, vlasnici stana će retko (skoro nikad) svraćati u stan i proveravati ko tu zapravo živi i šta u stanu zapravo radi. Ukoliko se kirija plati za period od, na primer, godinu dana unapred, verovatnoća da će gazda svraćati u stan i proveravati ga, svedena je na minimum.
Interna specijala
Obični mobilni telefoni koji su naziv „specijale“ dobili u periodu kada ih je „štitila“ Služba državne bezbednosti, odnosno kada nije bilo moguće njihovo prisluškivanje. Kasnije, kada te zaštite više nije bilo, specijale su praktično bili telefoni za jednokratnu upotrebu: nov telefon i nova kartica koja se, baš kao i telefon, baca posle dva ili tri razgovora. U trenucima kada su postojale informacije da policija prati pripadnike klana, specijale su funkcionisale po sledećem principu: osoba koju neko želi da čuje, dobija poruku na pejdžer; osoba zatim izlazi iz stana u kojem se nalazi, odlazi par blokova dalje i tek onda uključuje mobilni i javlja se na njega. Ova procedura je, navodno, sprečavala da se pripadnici lociraju preko signala mobilnog telefona.
Inače, prosta računica pokazuje da su zemunski kriminalci na telefone trošili više nego na stanove. Naime, ako je tačna tvrdnja da su mesečno kupovali i zatim bacali desetine mobilnih telefona, odnosno ako pretpostavimo da su prosečno pazarili 50 telefona i kartica mesečno, to ih je (u skromnijoj varijanti, odnosno s jeftinijim telefonima) svakog meseca koštalo približno 6000 evra. Istovremeno, ako je tačno da su obično iznajmljivali šest stanova mesečno, to je trebalo da ih košta između 1200 i 3000 evra (prosečne cene stanova u Beogradu kreću se, u zavisnosti od lokacije, između 200 i 500 evra).
Borbena specijala
Mobilni telefoni koji su korišćeni samo za vreme akcija i samo na području na kojem su akcije obavljane. Kasniji događaji pokazali su da je policija oduvek, samo da je htela, mogla da uđe u trag i ovim specijalama i onima koji su ih koristili: jednom prilikom, na osnovu pregleda baznih stanica mobilne telefonije, utvrđeno je da je neposredno pre određenog krivičnog dela, u neposrednoj blizini bilo uključeno osam telefona, da su oni imali samo međusobnu komunikaciju i da su posle obavljenog krivičnog dela odmah isključeni.
Borbenom specijalom smatran je i telefon preko kojeg se komuniciralo prilikom kupovine automobila koji će biti korišćeni u nekoj akciji – pre svake bitnije kupovine, bio bi kupovan novi telefon sa novom karticom, a odmah posle toga, telefon bi bio bačen. Za razliku od internih specijala, koje su kupovane „na veliko“ u jednoj prodavnici, borbene su kupovane na različitim mestima. Isto se događalo i sa „borbenim karticama“.
Otići u Kanadu
Onaj ko je „otputovao u Kanadu“ zapravo je ubijen, a onaj ko je predodređen da „ode u Kanadu“ na meti je zemunskog klana. Izraz je, inače, do sada potpuno nepoznat u žargonu beogradskih kriminalaca, a upućeni pretpostavljaju da je umesto Amerike, Indije, Kine ili neke druge zemlje, Kanada odabrana iz praktičnih razloga: suviše je daleko, ali je u nju istovremeno lako otputovati i u njoj se lako sakriti (naša dijaspora tamo je prilično brojna, a ni vize nisu baš nedostižne). Daleko, a jednostavno za odlazak. Baš kao smrt, sudeći po zemunskim tvorcima novih fraza.
Borbeni auto
Uprkos uvreženom mišljenju da su ovdašnji kriminalci vozili i za akcije koristili isključivo luksuzne automobile, neka svedočenja pripadnika zemunskog klana pokazala su da su prednost ipak imali kvalitetni, pouzdani, ali ne previše upadljivi i ne previše skupi automobili. Za neke akcije čak su korišćeni neugledni kamiončići i kombi vozila, dok su najviđeniji pripadnici klana i privatno koristili skromnije automobile.
I borbeni i privatni automobili kupovani su na auto pijacama uz obavezne lažne dokumente, a skrivani u iznajmljivanim garažama. Ponekad, međutim, ovim automobilima su menjane tablice.
Prekrstiti se
Po svemu sudeći, izraz koji spada u domen „ličnog žargona“, pošto ga pominje samo jedan od svedoka i to u značenju „preduzeti nešto“. U prevodu, nadležni su znali šta sve radi zemunski klan, a niko od njih nije smeo da se „prekrsti“.
Pazar
Nedeljni prihod od trgovine drogom u nekim gradovima u unutrašnjosti koji je jednom nedeljno stizao u Šilerovu ulicu u Zemunu. „Pazari“ su obično iznosili oko 30.000 evra, čuvani su u kesama i korišćeni za „tekuće troškove“ (telefone, automobile, štekove, pozajmice…).
Onaj
Osoba koja bi trebalo da bude kidnapovana ili ubijena, odnosno osoba koja je „na meti“ u određenom trenutku.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
