Meridijani

Los Anđeles: Preminuo Regan

Bivši američki predsednik Ronald Regan (93) preminuo je prošle subote uveče u svojoj kući u Los Anđelesu od Alchajmerove bolesti. Regan je poslednje trenutke dočekao u svom domu na losanđeleskom Bel Eru okružen porodicom: suprugom Nensi, ćerkom Peti i sinom Ronom. Izvori bliski Reganovoj porodici javili su još u petak da se zdravstveno stanje bivšeg američkog predsednika poslednjih nekoliko dana veoma pogoršalo. Regan je 5. novembra 1994. godine obavestio javnost da boluje od Alchajmerove bolesti koja postepeno uništava neurone, nakon čega se povukao iz javnog života. Regan je bio 40. predsednik SAD, a na toj funkciji je proveo dva mandata od 1981. do 1989. Prethodno je bio sportski novinar, glumac i guverner Kalifornije. On je bio najdugovečniji američki predsednik, a bio je i najstariji predsednik SAD, kada je došao na tu funkciju 1981. godine, na kojoj je ostao dva mandata, do 1989. Regan je svojom ultraliberalnom politikom duboko obeležio američku ekonomiju i društvo osamdesetih godina. I pored antipatija prema sovjetskom režimu, on je, međutim, bio veliki prijatelj Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR. Regan je rođen 6. februara 1911. godine u Tampiku, u državi Ilinois. Odrastao je pored oca, alkoholičara Džeka, katoličkog Irca, i majke Nele, protestantkinje. Nakon kratkog braka sa glumicom Džejn Vajman, Regan se 1952. ženi sa Nensi Dejvis koja je sve vreme ostala pored njega, a zapamćena je kao sveprisutna i veoma uticajna „prva dama“. Američki predsednik Džordž Buš izjavio je, reagujući na vest o Reganovoj smrti, da je smrt bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana „tužan dan za Ameriku“, javile su agencije. Ronald Regan bio je simbol Republikanske partije, kojoj pripada i Buš. Džordž Buš stariji bio je Reganov potpredsednik tokom oba mandata, pre nego što je i sam postao šef države 1989. godine. Jedini od državnih lidera koji je reagovao sa tugom zbog smrti Ronalda Regana, ali iz sasvim drugačijih motiva jeste libijski lider Moamer el Gadafi, koji je izjavio da žali što je bivši američki predsednik Ronald Regan preminuo pre nego što mu se sudilo za vazdušne napade na Libiju 1986. godine, u kojima je poginulo nekoliko desetina dece. „Izražavam duboko žaljenje zbog toga što je Regan umro pre nego što se pojavio pred licem pravde da bi odgovarao za svoje užasne zločine iz 1986. godine nad libijskom decom“, rekao je Gadafi. Regan je 15. aprila 1986. godine naredio vazdušne udare na Libiju kao odgovor za eksploziju bombe u jednoj diskoteci u Berlinu, u kojoj su tri lica izgubila život, među kojima i dva američka vojnika. SAD su optužile libijske vlasti da stoje iza toga. Libija je saopštila da je u američkim vazdušnim udarima na Tripoli i Bengazi poginulo više od 40 lica. Američka avijacija pogodila je tada i Gadafijev dom, i tom prilikom poginula je njegova 15-mesečna usvojena kćerka.

Peking: Sećanje na Tjenanmen

Na centralnom pekinškom trgu Tjenanmenu prošlog petka pojačane su mere bezbednosti na 15-godišnjicu studentskih demonstracija koje su ugušene u krvi. Kineska policija je postavila kombije i vozila na ulaze na Tjenanmen i proverava isprave posetilaca. Više hiljada turista se okupilo na tom trgu u okviru obilaska turističkih atrakcija u kineskoj prestonici. Do sada još nije zvanično objavljeno koliko je studenata poginulo u noći između 3. i 4. juna na trgu, pre petnaest godina. Vlasti negiraju da je bilo poginulih na samom trgu, ali navode da je tokom studentskih protesta bilo više stotina mrtvih među vojnicima, građanima i studentima na ulicama Pekinga i drugih gradova gde su studenti takođe demonstrirali. Prodemokratski izvori pominju više stotina, a možda i hiljada poginulih osoba na Tjeananmenu, gde je kineska vojska, uz podršku tenkova, pucala na građane i studente koji su blokirali glavni bulevar Čangan i zatim preuzela kontrolu nad Tjenanmenom potiskujući studente demonstrante na trgu. Tokom studentskih protesta, koji su trajali više nedelja, postavljeni su zahtevi za liberalniji politički sistem, ukidanje monopola Komuniustičke partije i energičniju borbu protiv korupcije u vrhovima države. Događaji na Tjenanmenu doveli su do političkog obračuna među strujama u Komunističkoj partiji Kine, a posle višemesečne stagnacije Kina je krenula u reforme bržim tempom. Kineski disidenti u inostranstvu i drugi aktivisti obeležili su 15-godišnjicu događaja na Tjenanmenu u Vašingtonu i Tajpeju, kao i u Hong Kongu, nekadašnoj britanskoj teritoriji. Britanija je taj grad vratila Kini 1997. godine. Kineska štampa nije zabeležila godišnjicu događaja na Tjenanmenu pišući radije o podvigu pripadnice kineske policije i davljenju mladog vojnika. Posebna pažnja je posvećena i 60-godišnjici iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu.

Teheran: Utamanjeni dileri

Iranska policija ubila je u poslednja dva meseca najmanje 58 švercera narkoticima i zaplenila više od 50 tona droge. General Mahdi Abuei, zadužen za borbu protiv narkotika, precizirao je u izjavi za radio da je sve to rezultat 116 operacija, izvedenih tokom aprila i maja u istočnom delu Irana. U tim akcijama poginulo je, međutim, i sedam policajaca, kazao je general i ocenio da velika količina zaplenjene droge samo pokazuje da je u susednom Avganistanu povećana proizvodnja različitih vrsta narkotika. Radio takođe javlja da je policija od aprila privela 20.000 dilera, kao i 41.000 zavisnika. Iran se nalazi na glavnom putu narkotika iz Avganistana prema Zalivu i Evropi.