Stvari izgledaju ovako – sve što je sjajno na novom albumu REM-a (pod)seća na Automatic For The People, sve što je „OK da bi i dalje bilo objavljeno pod njihovim zaštitnim znakom“ liči na Reveal, a sve što je ležerno-isprazno vraća nas na ekstraprecenjeni New Adventures In Hi-Fi. Politička poruka koju je ovaj album trebalo da iznese, a kako su mediji to najavljivali mesecima pre njegovog objavljivanja, ipak je mnogo jasnija u praktičnoj pro-Carryjevskoj promociji u kojoj REM učestvuju zajedno sa Bruceom Springsteenom, Pearl Jam i drugima, nego u pesmama koje isporučuje Around The Sun. Delimično objašnjenje njegove „političnosti“ Stipe isporučuje u intervjuima, u kojima se novi album predstavlja kao „slika Amerike sada“, poruka naciji da shvati da slobode koje su jednom bile njen ponos danas nestaju pred naletom Bušove politike. Ukoliko se pak upustite u samostalnu istragu te „lokalne“ misije, nećete baš mnogo toga „konkretnog“ naći u specifičnim (pre nego „zakukuljenim i zamumuljenim“) Stipeovim stihovima. U naslovnoj pesmi Around The Sun, koja zatvara album, njegova odjavna poruka je „Around The Sun/ Let my dreams set me free/ Believe, belive/ Now now now now now“. Nešto komunikativniji i jasniji je duet sa reperom Q-Tipom, The Outsiders, gde naličje Bušovih izjava biva eksplicitnije ispitano – „I tried to tell you I am not afraid/ You looked up and saw it all across my face/ So am I with you or am I against/ I don’t think it’s that easy- we’re lost in regret“. Najviše, ipak, zbunjuje Stipeova izjava, u jednom intervjuu, da ga ne interesuje (tačnije, rekao je „Boli me dupe“) da li će ove pesme biti slušane za deset i više godina. Bitno je da one „dejstvuju“ ovde (Amerika) i sada (pred izbore?), a ne da postanu klasici jednog dana. To bi, delom, mogao biti i odgovor na ne tako mali broj loših recenzija koje su kritičari priredili ovoj ploči, zamerajući joj malokrvnost u pogledu ideja i melodija.
Around The Sun nije veliki album kojim REM započinju neko novo razdoblje nakon što su sa prošlogodišnjim best of-om In Time zatvorili jedan period. A mnogi su baš to očekivali. Nakon dvadeset godina više nego uspešne karijere i preko 50 miliona prodatih ploča, Around The Sun je mnogo pristojnije izdanje nego mnoga druga koja su raznorazne rok legende izbacile u datom periodu svoje karijere. S obzirom na kompaktnost melanholične atmosfere koja dominira albumom, i koja je tokom vremena postala prepoznatljiv „zvuk“ benda, moglo bi se pretpostaviti da su „prijatelji iz njihovog izdavača Warnera“ sabrali dva i dva i zamolili za jednu američku ploču, koja, „ako bi moglo“, treba da parira najuspešnijem mejnstrim-koledž izdanju poslednjih godina, a to je – A Rush Of Blood Into The Head, britanske postave Coldplay. Nepretenciozna, svedena svirka, na granici da ozbiljno zaviri u „baladnost“ mejnstrima istina uspešno parira dometima pomenutih Coldplay, ali Stipeovi stihovi (refreni) nisu uspeli da slome hermetičnost koja već dve decenije naizmenično predstavlja vrhunski kvalitet i/ili očiglednu manu benda. Sve deluje kao da je Stipe želeo da napravi album koji bi se bavio „opštim“ mestima ljubavne veze, a ni njemu ni bendu ništa nije išlo naruku da to ostvare. Izvanredne Make It All OK i (verovatno budući singl) Wander Lust to očigledno pokazuju. S druge strane, olako diskvalifikovana kao repriza Radio Song (sa Out Of Time), The Outsiders, urađena sa Stipeovim prijateljem Q-Tipom, ukazuje da je bend, možda, imao potencijala i za daleko direktniju konfrontaciju sa alarmantno opasnom politikom Džordža Buša.
Razloga za razočaranje nema. Around The Sun nema hitova koji će činiti deo nekog narednog best of-a, ali kao celina on predstavlja impresivniji izazov starim i novim fanovima da se još jednom uvere da je REM i dalje bend koji suvereno vlada rok poetikom nesposobnom da povlađuje trendovima, jer im je autentičnost njihovih dometa jedini takmac. A za koliko još bendova to možete da kažete?
(preneseno iz časopisa „Rolling Stone“)
„Kad god neki ljudi počnu da govore da ih je Bog ovlastio da urade nešto, ja mislim da je to prevara, zato što niko nema broj Božijeg pejdžera.“
Chuck D (Public Enemy)
„Ukoliko želite da raspravljate o republikancima ili demokratama, to je jedna stvar. Ali Buš – ne vidim nijedan argument zašto bi ovaj čovek trebalo da bude izabran na još četiri godine. Ne vidim razlog zašto bi on vodio bejzbol tim, a ne bio predsednik.“
Adam Horovitz (Beastie Boys)
„Nema kraja jezivim stvarima koje možete uraditi ako neprekidno verujete da ste u pravu.“
Jeff Tweedy (Wilco)
„Buš je kao nečiji zadrti otac koji jednostavno ne shvata, neko ko niti može da odraste niti da se promeni. Niko od muzičara ne podržava Buša, sem Teda Nugenta.“
Tom DeLonge (Blink 182)
„Ne možeš smanjivati porez i osvajati svet u isto vreme. Niko to nikada nije radio – a on (Buš) to čini jer je glup. Koji deo istorije je on propustio? Imperija se pravi tako što neprekidno namećeš poreze ljudima i cediš ih da bi mogao da imaš i održavaš moćnu armiju.“
Steve Earl
„Ljudima se, izgleda, dopada (Buš), jer im izgleda kao neki snažan tip koga bi voleli da ugoste na roštilju. Ali, zar ne bi trebalo imati ozbiljniji kriterijum za izbor predsednika od toga da bi želeo da ti on dođe na roštilj?!“
Moby
„Koja je jedina moćnija institucija od vlade Sjedinjenih Država? To je američki narod. To su glasači. “
Eddie Vedder (Pearl Jam)
„Želim da moj predsednik bude pametniji od mene. Ne tražim mnogo, ali želim da bude pametniji od mene.“
Mike Mills (REM)
S. V.
