Sve je izmišljeno

Molim vas da u prvom narednom broju, a u skladu sa Zakonom o informisanju, objavite moj demanti, bez skraćivanja, na članak objavljen dana 9. 9. 2004. godine pod naslovom „Saradnici, advokati i stari drugari“.

Sve ostalo što je neophodno i bitno izneću i dostaviti u krivičnom postupku i u postupku za naknadu štete, koje sam pokrenula pred nadležnim sudskim organom, protiv autora teksta, novinara Miloša Vasića.

Tvrdim da nikada i ni na koji način nisam obavila razgovor sadržine koji je naveden u vašem listu. Znači, ni telefonskim putem, ni neposredno, ni posredno.

Razgovor sa navedenom sadržinom je izmišljen.

Ni sa kim nikada nisam pregovarala niti sam sređivala da Dejan Milenković dobije status svedoka-saradnika.

Znači, ni sa ministrom policije gospodinom Draganom Jočićem, ni sa direktorom BIA gospodinom Radetom Bulatovićem, koji uzgred budi rečeno, za to nisu ni nadležni.

O tome, naravno, nikada nisam razgovarala ni sa specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem, niti sa predsednikom Veća Markom Kljajevićem, niti sa dvoje preostalih članova Veća, sudijama Natom Mesarević i Milomirom Lukićem, koji su, inače, jedini nadležni za predlaganje, odnosno utvrđivanje statusa svedoka-saradnika u konkretnom slučaju.

Naravno, nikada nikome, pa ni Ljubiši Buhi, nisam pripisala izvršenje bilo kojeg krivičnog dela, i uz to, kako je u članku monstruozno konstruisano, podstrekivala branjenika da lažno optuži drugog za tako teško krivično delo kao što je ubistvo, zarad statusa svedoka-saradnika, za koji Dejan Milenković nije nikada pokazao interes, a ja još manje, da ga na tako nešto nagovaram.

Sve je izmišljeno:

– razgovor između branjenika i mene;

– sa direktorom BIA nikada ni o čemu nisam razgovarala, ni službeno, ni privatno, ni telefonom, ni neposredno, ni posredno;

– sa ministrom Draganom Jočićem prvi put sam razgovarala u službenim prostorijama MUP-a u ulici Kneza Miloša 101, dana 28. 7. 2004. godine, kada je razgovoru bio prisutan načelnik UBPOK-a gospodin Spasić, koga sam tada i upoznala.

Naravno, ovom prilikom, niti bilo kada, o statusu svedoka-saradnika za mog branjenika nije bilo govora.

Konkretnije o svemu ovome i o ostalim neistinama i uvredljivim izjavama biće reči na sudu.

Ono što smatram da moram ovom prilikom da pomenem to je netačan navod da sam ja kao branilac: „protivno pred sudom iskazanoj volji svog branjenika uložila žalbu“ i „tražila odlaganje izručenja građanina Milenkovića“, kako to cinično iznosi autor teksta.

Verujem da će se u najskorije vreme Dejan Milenković pojaviti pred sudom i da će u svojstvu okrivljenog dati svoju odbranu, a da će novinar Vasić biti uskraćen svoje pozorničke vidovitosti iznete u zloslutnoj rečenici: „Sva je prilika da će Srbija ostati uskraćena za epohalna otkrića Dejana Milenkovića Bagzija, nespretnog vozača kamiona kod hale Limes, 21. februara 2003. godine.“

Beograd, 5. 11. 2004. godine