Promocija „kukavičijeg jajeta“

Gospođa dr Ivana Dulić-Marković i njeni glasnogovornici iz jednopartijskog agrarnog tima (u daljem tekstu – JAT) skoro mesec dana (od svečane promocije 3. XI u kompaniji Delta do 26. XI t.g. kada sam javno raskrinkao njihovu farsoidnu promociju na Veterinarskom fakultetu u Beogradu) putovali su na teret nedavnim rebalansom smanjenog republičkog budžeta promovišući „kukavičije jaje“ pod naslovom (predlog) STRATEGIJA POljOPRIVREDE SRBIJE, koja je navodno za proteklih šest meseci urađena navodnim mukotrpnim radom njenog JAT-a.

Od lažnog obećanja g. Živkova („Novi klinci“; „Vreme“ br. 712: „E pa, i na ovoj Strategiji će s ponosom da piše da su je pisali neki novi klinci i da su im pri tom pomagali neki super stranci.“), na prvoj stranici objavljenog navodno njihovog predloga Strategije nažalost nema IMENA NIJEDNOG AUTORA.

Najzad (3. XI t.g.), i bi prva svečana promocija „kukavičijeg jajeta“ pod naslovom (predlog) STRATEGIJA POljOPRIVREDE SRBIJE. Ali ne u nekoj od „propalih zemljoradničkih zadruga ili poljoprivrednih kombinata“ čijim „nesposobnim rukovodiocima“ JAT-ovci dr Ivane Dulić-Marković ovim dokumentom treba da otvore vidike srpskog agrarnog eldorada i merama agrarne politike stvore uslove da izađu iz „50-godišnje krize“ i postanu konkurentni proizvođačima u EU-u. Čak nijedna od dosadašnjih promocija nije održana ni na jednom od „porodičnih poljoprivrednih komercijalnih gazdinstava“ – kao gromoglasno promovisanoj novokomponovanoj jezičkoj kovanici u predlogu ovog „kukavičijeg jajeta„, kojom je u našoj agrarnoj terminologiji (da podsetim nove jezikoklepce!) zamenjen odavno prisutni takođe rogobatni pojam „individualno robno poljoprivredno gazdinstvo„.

Redakcija renomiranog nedeljnika „Vreme“, svakako dobronamerno i kako je to i uobičajeno u svetu, ustupi prostor i angažovanje cenjenog novinara Zorana Majdina da i ministar dr Ivana Dulić-Marković kao vođa JAT-a izloži svoje (kvazi)stručno obrazloženje tog „kukavičijeg jajeta“ (vidi: „Poljoprivredna tranzicija: Najmanje deset godina„; br. 724), u kojem iznese niz:

elementarnih faktografskih netačnosti – vidi osvrt: Dr Srboljub Ivanović, „Mnogo velika stopa“; „Vreme“ br. 725;

institucionalno neutemeljenih apsurdnosti – citiram: „Dobra vest je da je skupštinski Odbor za poljoprivredu prihvatio ovu strategiju.“ (Neverovatan NONSENS: skupštinski resorni odbor prihvatio tzv. predlog Strategije pre završetka JAVNE RASPRAVE!? A naivni učesnici umišljaju da će tzv. JAVNA RASPRAVA imati eventualnog efekta na konačan sadržaj ovog „kukavičijeg jajeta“ – ubacio M.Š.). „Teorijski, preostaje samo da ga prihvati i vlada.“ (Žalosno je što gospođa ministar ne zna da Odbor za poljoprivredu nije pomoćno telo Vlade – kao izvršne vlasti, već Skupštine Republike Srbije – kao zakonodavne vlasti !?);

nihilističku skepsu totalne agrarne besperspektivnosti i podeljenosti na relaciji: AVANGARDNI MINISTAR POljOPRIVREDE – CELOKUPNA NAZADNA AGRARNA STRUKA, citiram njenu izjavu: „… pesimista sam jer nailazimo na strahovit oportunizam i otpor celokupne struke…“ (Pa zar nam, gospođo ministre, kao „stari“ član Otpora zamerate što smo i mi konačno prihvatili vašu nekada prepoznatljivu sentencu: Samo vas gledamo! P.S. Gospođo ministre, kad ste nasuprot celokupne struke jedina dobitna kombinacija, i za vas i za struku jeste – hitno podnošenje OSTAVKE. To možda nije u kontekstu vaših političkih i ambicija nekadašnje „ekspertske“ a potom jurišničke partije G17 plus, ali je sigurno na DOBROBIT STRUKE, AGROPRIVREDE i SRBIJE!

Poštujući javno iskazanu molbu g. Živkova da ih pustimo „na miru da započeti posao završe“, sačekali smo otvaranje JAVNE RASPRAVE i u nekoliko navrata oficijelno se i-mejlom obraćali resornom ministarstvu, aktuelnom ministru i g. Živkovu (kompletna prepiska je arhivirana u Dekanatu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i asocijaciji agrarnih ekonomista Srbije), s molbom i zahtevom da resorno ministarstvo kao predlagač jednu od JAVNIH RASPRAVA o STRATEGIJI POljOPRIVREDE SRBIJE i drugim pratećim dokumentima organizuju u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu (kao najstarijim, najvećim i fakultetom s najviše specijalizovanih obrazovnih profila za potrebe agrarnog sektora privrede u Srbiji – na kojem je i gospođa ministar doktorirala, a g. Živkov diplomirao! Da li se to oni stide svojih eventualno „nesposobnih ili nepodobnih“ profesora ili, pak, nemaju moralne kuraži da ih pogledaju u oči posle praktično jednomesečne promocije „kukavičijeg jajeta“ na nekoliko skupova organizovanih sa učesnicima jednopartijski programirane podrške svome JAT-u?), Savezom poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije(kao najsveobuhvatnijom strukovnom asocijacijom u agroprivredi Srbije) i Društvom agrarnih ekonomista Srbije (kao jednom od najmeritornijih asocijacija za validno naučno-stručno razmatranje nacionalno značajnih agrarno-političkih dokumenata poput predloga Strategije poljoprivrede).

Shodno obaveštenju dobijenom od g. Živkova, prisustvovao sam (26. XI t.g.) prezentaciji „kukavičijeg jajeta“ na Veterinarskom fakultetu u Beogradu i pažljivo odslušao prilično dobro naučeno i video-projekcijom kvaziefektivno potpomognuto izlaganje gospođe ministra (i svih članova njenog JAT-a!), uz vrlo kreativno potencirano njeno poređenje ovog tzv. predloga Strategije sa (Verovali ili ne!) – crtežom slagalice! Jadni NEKI NOVI JEDNOPARTIJSKI AGRARNI KLINCI – ostali su barem bez jedne slagalice u dečjem vrtiću „Work–shop-ović“.

Posle ponovljenog javnog odbijanja od strane gospođe ministra dr Ivane Dulić-Marković našeg predloga da se JAVNA RASPRAVA organizuje i zajednički sa agrarnim ekonomistima Srbije i profesorima i saradnicima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, bio sam prinuđen da prisutnima neposredno saopštim (mada sam, priznajem, kao šlag za tortu, to čuvao za eventualnu predstojeću raspravu na Poljoprivrednom fakultetu – za koju očigledno JAT-ovci gospođe ministra nemaju ni ljudske, ni stručne a ni profesionalne političke kuraži da prihvate raspravu sa onima koji im NE VERUJU!?) da je od nekoliko minuta ranije prikazane minijaturne slagalice (Made in gospođa ministar poljoprivrede Srbije) – preostala samo sredstvima naših poreskih obveznika iz reduciranog republičkog budžeta nesvrsishodno finansirana gromoglasna marketinška velika LAGALICA.

Uz možda (ne)iznenađenost promotera ovog „kukavičijeg jajeta“ (Pa valjda oni znaju kako su „pisali“ svoju tzv. Strategiju?) i verovatno čuđenje ili nerazumevanje većine drugih učesnika JAVNE RASPRAVE prisutnih u amfiteatru Veterinarskog fakulteta, javno sam pokazao kompletan dokumenat pod naslovom Master plan za poljoprivredu Srbije (Policy Advisory Unit, februar, 2003 – Dakle, urađen OČIGLEDNO znatno pre nego što su JAT-ovci gospođe dr Ivane Dulić-Marković preuzeli resorno ministarstvo!?) – čija nešto poboljšana verzija prevoda i inovirana stilizacija predstavljaju dominatni deo smisaono i/ili potpuno identičnog teksta prezentiranog kao navodno NjIHOV predlog STRATEGIJE POljOPRIVREDE SRBIJE i pokušaj obmane naučne i stručne javnosti i svih poslenika u agroprivredi i političkoj javnosti Srbije da je to „nacionalno izuzetno značajan doprinos šestomesečnog rada njenog JAT–a„.

Pored nacionalne moralne blamaže resornog ministra i njenog JAT-a (prosto ne verujem da gospođu Ivanu Dulić-Marković svojedobno na predavanjima iz Uvoda u metodologiju naučnog rada na magistarskim studijama Fakulteta poljoprivrednih znanosti u Zagrebu ili barem mentor njene doktorske disertacije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nisu edukovali kako se preuzimaju TUĐI TEKSTOVI, odnosno kako se koristi tuđa INTELEKTUALNA SVOJINA !?), naučnoj i stručnoj i posebno političkoj javnosti u Srbiji resorni ministar i njen tim JAT-ovaca duguju JAVNO OBJAŠNjENjE zašto su oni prihvatili a timovi dva prethodna takođe DOS-ova (a ne Miloševićeva!) ministra poljoprivrede (politekonomista prof. dr Dragan Veselinov i agroekonomista prof. dr Stojan Jevtić) nisu prihvatili da predmetni Master plan kao EU-donacija bude odgovarajući „materijal“ koji se može „pretočiti“ u nacionalno reprezentativan i u naučno-stručnom pogledu vrlo zahtevan dokumenat kao što je STRATEGIJA POljOPRIVREDE SRBIJE?

Ujedno, celokupna naša javnost, a i Kancelarija EU-a u Beogradu – kao reprezent DONATORA, imaju pravo da znaju KO, KOLIKO i ZAŠTO je dobio više miliona evra utrošenih tokom nekoliko poslednjih godina u Master plan za poljoprivredu Srbije – potenciram – odbijen od prethodna dva resorna ministra, a potom, nažalost, od strane gospođe dr Ivane Dulić-Marković i njenih JAT-ovaca kao „kukavičije jaje“ implementiran u više nego očigledno promašenu investiciju marketinški promovisanu kao njihov „predlog STRATEGIJE POljOPRIVREDE SRBIJE„.

Kada se u jednoj zemlji – pa makar ona bila i Srbija – ekipa JAT-a na čelu sa resornim ministrom dr Ivanom Dulić-Marković služi napred opisanim „naučnim metodom“ pisanja njihove tzv. Strategije, ne smem se više zaprepašćivati ni otkrićem pokušaja sticanja najvišeg naučnog stepena (doktora nauka) putem plagiranja tuđih tekstova od strane tzv. doktoranada, kao što sam nažalost u prošloj godini očigledno bespotrebno to dva puta otkrio – i to uz hladnokrvnu ravnodušnost dotičnih kandidata i čak „tihu osudu“ i „saglasnost nečinjenjem i odsustvom odgovarajućih sankcija“ od po prirodi stvari nadležnih organa Fakulteta, s kojima sam se godinu dana bezuspešno dopisivao u vezi prijave ta „dva slučaja“!