Stanje u zatvoru standardno, Zvezdan Slavnić o’šo u Zabelu, ali novi SPS upravnik nema većinsku vlast, pa povremeno ima bodenja, čisto zbog mira u kući. Istina, bio Amfilohije Radović, u posjeti sinovcu, održ'o besjedu, pa je na osuđenicima da biraju, ‘oće budu ikona ili sjekira
Sredinom prošle nedelje, u Kazneno-popravnom zavodu Valjevo, desio se, još jedan, incident. Kako su mediji već javili, dvadesetogodišnji Atila Rajčanji iz Bezdana, sedam puta je ubo, u grudi i stomak, vršnjaka Marka Manića, romske nacionalnosti, iz sela Bučić kod Merošine. Manić je operisan u valjevskoj bolnici, stanje stabilno, a prema Atili su preduzete odgovarajuće mere. Kad smo, povodom slučaja, okrenuli upravnika Zavoda Vladana Jovanovića, ne bismo li saznali pojedinosti i pokušali da se upoznamo sa opštim zatvorskim prilikama, upravnik je odgovorio da nam ne može izaći u susret, jer saglasnost za posete Zavodu, kao i izjave, daje Ministarstvo pravosuđa, odnosno novi direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, netom postavljeni Dragoljub Lončarević. Upravnik nam je tek rekao da je povređivanje Manića standardna priča, štićenici se sporečkali i izboli, a da stanje povređenog nije ozbiljno, kako su u prvi mah mislili.
KAD SI ISPRAVAN: A stanje u KPZ-u je odavno, da ne bude vazda, standardna priča, takoreći obrazac funkcionisanja zatvora u Srbiji. A u Srbiji miran zatvor ne postoji jer on, kako u svom naučnom radu „Zatvorsko duplo dno“ (časopis „Sociologija“ iz 2002) objašnjava sociolog Željko Krstić, inače vaspitač u KPZ-u Valjevo, ne odgovara ni osuđenima ni upravi zatvora, i jednima i drugima odgovara kompromis od koga svi imaju koristi. Tako su na delu formalan (uprava) i neformalan osuđenički sistem (osuđenici). Da bi zatvor funkcionisao uprava toleriše postojanje osuđeničkih kolektiva, koji su neformalni centar moći, i poštuje njihove zakone, koji se pre svega tiču terorisanja i reketiranja marginalaca, osuđenika koji nisu u kolektivu. Krstić, u svom radu, pošto je imao uvid u pisma zatvorenika, citira pismo iz koga se vidi stanje u zatvoru: „Ako si u kolektivu, ispravan si momak i imaš sve, ako si sam, nećeš da budeš sa njima, onda te svi drugačije gledaju, ili si pička ili cinkaroš.“ Naravno, privilegovana je, uz članove kolektiva, i tzv. elita, koju čine osuđenici, deca poznatih i imućnih porodica i pojedinaca.
Recimo, za mandata prethodnog upravnika, koji je, da bi osigurao izbor i poziciju, bio i član Batićeve partije – Batićeve slike i kalendari njegove partije bili su svuda po zatvoru – pojedini zatvorenici, bila je javna tajna, imali su tretman i komfor ko kod kuće. Recimo, opet, Zvezdan Slavnić, koji je radio u razglasu koji nije funkcionisao, te Andrej Kovačević Tref, koji je bio redar u školi, imali su takoreći apartmane, sa televizorima, muzičkim linijama, foteljama, akvarijumima, ribicama…
TROSISTEMSKI ZVUČNIK: Promenom republičke vlasti Batićevog upravnika, zajedno sa slikama i kalendarima Lidera za Pravdu i Poštenje, u maju prošle godine, zamenio je Vladan Jovanović, penzionisani major policije, ranije komandir stanice policije u Osečini. Kao kadar partije (SPS) koja je podržava manjinsku vladu, Jovanović nije uspeo da ostvari većinsku vlast u zatvoru. Standardna priča je nastavljena. O tome je, pa u novinama, svedočio, Miloš Janković, do pre pola meseca direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Janković je, pri poseti KPZ-u Valjevo, u avgustu prošle godine, u zatvorskom krugu video zemunice u kojima su se marginalci krili od zatvorskih bandi i njihovih vođa, da ne bi bili šikanirani, prebijani, čak i silovani. Janković je video i jednu prostoriju, veliku, pored kotlarnice, u kojoj je zatekao ležaj, fotelju, ogromne trosistemske zvučnike, video-rikoreder, tri kasete prepune parfema, taoletnih voda i vrhunske kozmetike. Kad je pitao, čije je to, odgovorili su mu, Tu spava dežurni u zimskom periodu. Pitao dalje, a bio avgust, dobijao isti odgovor, dok od šestog zaposlenog nije saznao da to koristi Zvezdan Slavnić.
Posle tako oštre inspekcije, Slavnić je premešten u Zabelu, Tref je dobio prekid kazne zbog lečenja, a lideri vladajućeg Beogradskog kolektiva su zaradili izolaciju. No, mir je kratko trajao, lideri kolektiva su izašli iz izolacije, početkom januara ove godine su izboli svog člana koji se zalagao da se ne maltretiraju marginalci, opet prevladala destruktivna struja. Uprava je, nekako, uspela da oslabi Beogradski kolektiv, ali, ojačali Čačani, sad oni drže banku, i održavaju disciplinu. A trenutna disciplina tak’a da u dnevni boravak, gde su televizor i ostali sadržaji, a naročito kafić-kantinu, mogu da uđu samo članovi kolektiva, ostali, što će reći marginalci, mogu da budu u hodniku, gde je i došlo do incidenta kada je Rajčanji izbo Manića.
Od poznatih, gde je još od Arkana uvek bilo poznatih, u zatvoru su sin Onog Slobodanovog Miroslava sa Kosova Šolevića, i sinovac mitropolita, koji nije pukovnik, Amfilohija Radovića, obojica zbog razbojništva. Kao dobar čiča Amfilohije već dva puta posetio sinovca, čak održ’o besedu, za sve zaposlene i osuđene, kakvu nego poučnu, univerzalnu i u pravoslavnom duhu, rek’o, Od jednog drveta mogu da nastanu i ikona i sjekira. Sa takvim preporukama sinovac o’ma primljen u Beogradski kolektiv.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
