Novo suđenje za zločin kod Lipljana iz 1998. godine
U seriji suđenja Albancima sa Kosova pre nekoliko godina u niškom sudu, gde je posle rata na Kosovu izmešten i Prištinski sud, suđenje za zločin u selu Klečka ostalo je upamćeno i zbog jezivih navoda iz optužnice. Nakon presude – po 20 godina zatvora braći Bekimu i Ljuanu Mazrekuu – advokat odbrane Čedomir Nikolić ocenio je da, na sreću optuženih, postoji viši sud koji će svoju odluku bazirati na činjenicama a ne konstrukcijama.
Optuženi se 17. marta na ponovljenom suđenju neće naći na optuženičkoj klupi jer su odavno na slobodi na Kosovu. Upravo njihovo vraćanje na Kosovo, koje je pre nekoliko godina izazvalo revolte raseljenih Srba sa Kosova i njihovih udruženja, jeste razlog za ponavljanje postupka.
„Oni nisu oslobođeni ovde već su prebačeni na Kosovo, gde je specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo Mihail Štajner, pošto je pregledao dokumentaciju, doneo odluku o njihovom oslobađanju“, rekla je predsednica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.
Ipak, „sud je sud“ i oni će opet biti u ulozi optuženih u Okružnom sudu u Nišu gde će im još jednom suditi novo sudsko veće, iako su 18. aprila 2001. godine već osuđeni zbog krivičnog dela terorizma, odnosno zbog učešća u otmici i streljanju srpskih civila u selu Klečka kod Lipljana.
Predsednica FHP-a smatra da neće biti moguće organizovati suđenje u Srbiji, već da će Ministarstvo pravde morati predmet da dostavi Međunarodnom odeljenju za pravosuđe na Kosovu. „To je jedini način da se taj predmet ponovo nađe pred sudom“, ocenjuje Nataša Kandić.
Ukidajući prvostepenu presudu, Vrhovni sud Srbije ocenio je da to čini „zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka“, i zbog toga što je prvobitna odluka „nerazumljiva i protivurečna razlozima presude“.
Prvostepenom presudom veća Okružnog suda u Nišu kojim je predsedavao sudija Milimir Lukić, braća Mazreku su proglašena krivim da su kao pripadnici OVK-a sa više članova bande učestvovali u napadu na Orahovac od 17 do 22. jula 1998. godine, kada su oteta 43 civila i odvedena u Mališevo, odakle su sa drugim otetim licima prebačeni u Klečku. Oni su proglašeni krivim da su u Klečki učestvovali u mučenju i streljanju otetih civila.
Sudija Lukić je tada, izričući presudu, rekao da su „činjenice neumoljivo dokazale da se u selu Klečka dogodio strašan zločin“ i da su Ljuan i Bekim Mazreku počinioci tog zločina. „Kada sam dobio predmet i pročitao opis dela za koje se terete Ljuan i Bekim, bio sam u neverici da iko može počiniti tako strašan zločin u ime bilo kakvog cilja“, rekao je sudija Lukić u niškoj sudnici aprila 2001. godine. On je tada ocenio da krivica optuženih nije iskonstruisana i podmetnuta, kako su se tokom suđenja branila braća Mazreku, već „da je individualna i precizno određena priznanjem optuženog Ljuana“. „To nije puko priznanje, već jasan i logičan sled događaja sa navođenjem preciznih detalja, opisom mesta, objekata, stvari i lica koje može dati samo učesnik događaja“, rekao je tada Lukić.
Ipak, obrazlažući odluku o ukidanju prvostepene presude, Vrhovni sud navodi da „nijedan od izvedenih dokaza ne ukazuje na to da se sa sigurnošću može zaključiti da su od strane optuženih bila kidnapovana 43 lica pa formirana grupa od 100 lica koji su likvidirani, niti ima pouzdanih dokaza da su optuženi silovali žene iz te grupe, da je Ljuan silovao jednu ženu a jednom dečaku od osam godina odsekao uvo“.
„Pored toga, iz nalaza specijalista za sudsku medicinu – finskih, beloruskih i naših stručnjaka – koji se nalaze u spisima, nema podataka da je likvidirano 100 lica u kritično vreme na kritičnom mestu, pa nije jasno na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud opredelio broj lica na stotinu“, navodi se u obrazloženju odluke Vrhovnog suda Srbije i dodaje da je prvostepena presuda doneta na osnovu priznanja datom istražnom sudiji, za koje optuženi tvrde da je dato pod fizičkom i psihičkom torturom. U obrazloženju se još navodi da tih zapisnika – nema u predmetu.
„U spisima predmeta ne postoji nikakva odluka o puštanju Ljuana i Bekima Mazrekua, niti znam kada su oni pušteni“, rekao je sudija Zoran Krstić, koji će predsedavati većem na ponovljenom suđenju, i dodao da će na početku pretresa 17. marta „videti da li možda branioci imaju odluku o puštanju optuženih“.
Bez obzira na mogućnost da advokati optuženih, ako se uopšte pojave pred sudom, imaju odluku o puštanju braće Mazreku iz zatvora, izvesno je da novo suđenje neće privući pažnju kao ono aprila 2001. godine. Prazne optuženičke klupe, ali i skoro neverovatna mogućnost da braća Mazreku postanu „dostupni srpskim organima“ sigurno neće privući preveliku pažnju javnosti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
