Neposredno pred početak Sajma automobila, dvanesti put po redu, udruženje novinara Srbije – Autoforum – tradiconalno je dodelilo nagrade najboljim kućama u različitim branšama auto-industrije. O značaju ove nagrade govori i činjenica da je ove godine ceo izbor održan pod pokrovitljstvom Minastarstva privrede i ministra Predraga Bubala. Od ove godine uvedena je i nova kategorija – Autolizing godine. Nova kategorija javila se kao potreba s obzirom na sve veću ekspanziju lizinga kao načina kupovine vozila na našem tržištu. O značaju ovog za naše auto-tržište novog vida finansiranja govori i podatak da je na domaćem tržištu novih automobila zabeležen rast od gotovo 45 odsto (u 2003. prodato 25.000 novih automobila, a u 2004. više od 36.000) uglavnom zahvaljujući činjenici da su novi automobili kupovinom na lizing postali pristupačniji građanima.
Dobitnik nagrade Autolizing za 2005. je austrijska kompanija S-Lizing, koja je u toku 2004. godine zabležila najveći rast i proboj na tržištu. Tim povodom razgovorali smo s gospodinom Johanom Heflerom, direktorom S-Lizinga:
Šta je to što vas je preporučilo za ovu prestižnu nagradu?
Pre svega moram da istaknem da je konkurencija na ovom tržištu izuzetno oštra, što je za vašu privredu i građane dobro. U ovom trenutku na tržištu postoji 15 lizing kompanija, i sve one klijentima nude manje-više slične uslove. Ono što je nas izdvojilo u odnosu na konkurenciju jeste odnos prema klijentima, transparentnost i fleksibilnost u poslovanju, a tu pre svega mislim na sposobnost da se razumeju potrebe i mogućnosti klijenata. Ovakav pristup nam je pomogao da u 2004. povećamo plasman za gotovo 12 puta i da sa 5.000.000 evra u 2003. povećamo plasman na 60.000.000 evra. Sličan rast na tržištu nije imala nijedna kuća.
Iza većine lizing kompanija na ovom tržištu stoje banke. Da li vam predstavlja problem to što nemate podršku banke?
Mi smo austrijska kompanija u vlasništvu Štajermerkiše banke AG iz Graca i Imorenta, jedne od najvećih lizing kompanija u Austriji čiji je osnivač Erste banka AG iz Beča. Erste banka je jedna od najvećih banaka u Srednjoj i Istočnoj Evropi, prisutna na tržištima Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Mađarske. Erste banka je veoma zainteresovana za prisustvo i na ovom tržištu kroz privatizaciju Novosadske ili neke druge banke. Podrška banke bi nam veoma olakšala poziciju na tržištu i obezbedila povoljniji pristup finansijskim sredstvima, a samim tim bili bismo u mogućnosti da našim klijentima ponudimo još povoljnije uslove. Činjenica da na tržištu nastupamo bez podrške banke dodatno govori o našem uspehu.
Kakvi su vaši planovi za ovu godinu?
Želja nam je da zadržimo trenutnu poziciju na tržištu i da klijentima ponudimo nove usluge. Trenutno je na tržištu zastupljen samo finansijski lizing. Ovaj model lizinga je po svojoj suštini veoma sličan kreditu. U toku su pripreme za uvođenje operativnog lizinga koji je u stvari oblik dugoročnog zakupa. Za klijente je ovaj model povoljniji jer se za razliku od finansijskog lizinga porez ne plaća odmah, već klijent plaća porez na svaku ratu. Mislim da će uvođenje operativnog lizinga dodatno pospešiti razvoj tržišta lizinga u Srbiji. Planiramo da otvorimo filijale u Novom Sadu (do kraja maja) i u Nišu (do početka septembra), što će nam omogućiti bolju komunikaciju s partnerima na ovom području.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
