U Beogradu će se od 10. do 26. aprila održati drugi Festival igre, najznačajniji plesni događaj kod nas. Za razliku od prethodnog koji je više bio regionalnog karaktera, ovogodišnji festival ima slogan "Svet igra u Beogradu". Sudeći po programu, ovaj moto nije ni pretenciozan ni netačan – u Beograd stižu neka od najznačajnijih imena svetske igračke scene
„Pre nego dođe epoha, postoje najave“, rekao je u jednom intervjuu baletski igrač Milorad Mišković. Posle mnoštva takvih „najava“ u svetskoj igri još početkom prošlog veka, na ulasku u treći milenijum evolucija plesa na izvestan način doživela je svoju završnicu. Dvadeseti vek s pravom je proglašen vekom igre. Zbog nečega, ovde se evolucija plesa zaustavila na pola puta, pa se epoha igre kod nas zapravo tek očekuje – u XXI veku.
U tom smislu, Beogradski festival igre predstavlja jednu od najvažnijih „najava“ te buduće epohe. Prvo, samim svojim postojanjem, BFI je uspeo da se izbori za festivalski identitet grane umetnosti koja je i inače u mnogo čemu zapostavljena. Dok se baletske predstave, katkad i usput, provlače kroz repertoare bitefâ, bemusâ i ostalih uglednih festivala (na opšte oduševljenje baletske publike, ne uvek i one druge), Beogradski festival igre načinio je istorijski pomak u ovom segmentu osamostaljivanja naše plesne umetnosti, ujedno joj podižući značaj i ugled.
S druge strane, osnivač i selektor festivala Aja Jung, balerina, koreograf, ali i predsednik Saveta za igru Srbije i Crne Gore – CID UNESCO, ističe kako je „Beograd logično raskršće balkanskog regiona, a grad svoju konkurentnost na evropskoj festivalskoj mapi utvrđuje i prisustvom referentnog plesnog projekta“. Saradnja Aje Jung sa upravnikom Beogradskog dramskog pozorišta Nebojšom Bradićem, drugim osnivačem ovog festivala, dovela je do toga da naša prestonica još od prošle godine postane značajno mesto aprilskih okupljanja baletske publike. Uspeh tog prvog festivala, sagledan kroz 6000 posetilaca ali i kroz odlične reakcije iz inostranstva, dao je podsticaj da se ove godine ode i korak dalje.
Pored nužne informativnosti, drugi Beogradski festival igre u velikoj meri jeste i nosilac ekskluzivnosti. Za razliku od prethodnog koji je više bio regionalnog karaktera, ovogodišnji festival ima slogan „Svet igra u Beogradu“. Istina, slogan i nije baš originalan, ali sudeći po programu nije ni pretenciozan. U Beograd već pristižu vrhunski umetnici koji će izvesti svoje čuvene kreacije, a neki od njih imaće čak i svetsku premijeru. Za poznavaoce prilika kod nas, sve to odviše podseća na bajku, malo na realnost. Jer, tamo gde umetnička igra jedva da diše, tamo gde ne postoje ni akademija za igru, ni visoko znanje, ni obrazovanje, pa čak ni osnovna literatura, tamo gde su baletske premijere svedene na nivo incidenta, sjatiće se svetska plesna elita izvodeći svoje čuvene programe… pa ko bi u to poverovao?!
Doduše, Aja Jung se i na drugim svetskim festivalima pokazala kao uporan menadžer, jak frontmen. Možda je za nas velika sreća i to što se na čelu Saveta za igru UNESCO-a nalazi Alkis Raftis, predstavnik Grčke, po svemu sudeći prirodno naklonjen ovim prostorima. Ali, pomogli su mnogi: UNESCO, ambasade, kulturni centri, domaći mediji, brojne organizacije, a generalni pokrovitelj je banka Societe Generale.
Ipak, jedna od primedaba koja se sve glasnije upućuje festivalu tiče se toga što, evo po drugi put, na programu nema naših predstava. Bez obzira na nedostatak kvalitetnih domaćih koreografija, po mišljenju mnogih, bliža saradnja selektora festivala i naših umetnika bila bi neophodna. U pravu su, međutim, čak i ako smo opet samo srećni posmatrači, ne postoji li sijaset drugih šansi, čak i važnijih od samog učešća, koje treba znati iskoristiti na jednom ovakvom događaju par excellence. Zbog toga, naše čuvene uobrazilje i ljutnje ovde su sasvim nepoželjne.
Kada je reč o samom programu festivala, od 10. aprila očekuje nas osam predstava, mada je donedavno bilo planirano devet. Sredstva za Balet iz Hanovera, u kome igra i naš Zoran Marković, nisu se mogla obezbediti. Što se ostalih predstava tiče, za nas su sve premijerne. Prateći program takođe je veoma bogat i čine ga master klasovi, razgovori s umetnicima, filmovi.
Zvezde Pariskog baleta
(10. april, SC)
Otvaranje Beogradskog festivala igre rezervisano je za gala baletsko veče na kome će nastupiti prestižni solisti Baleta Pariske opere. Reč je o spektaklu, čak i za svetske prilike. Prema pravilima Opere Garnije u Parizu, ovakva gostovanja dozvoljena su četiri puta godišnje, pri čemu je jedno od ta četiri zakazano upravo za 10. april u Beogradu. Među 14 vrhunskih igrača iz Francuske, predstaviće nam se i dve najveće zvezde, po opštem mišljenju, ove najbolje svetske baletske trupe – Anjes Letesti i Hoze Martinez. Program koji ova trupa i inače izvodi u svečanim prilikama jeste kombinacija najpoznatijih odlomaka klasične, ali i savremene igre – koreografije Nurejeva, Bežara, Forsajta…
Plesni teatar Homunkulus
(13. april, BDP)
Na putu ka obećanoj zemlji naziv je predstave Plesnog teatra Homunkulus iz Beča. Tema ovog komada jeste problem odrastanja u zemljama Istočnog bloka. O detinjstvu i mladosti za vreme diktature u bivšoj ČSSR, svedoči i igra Betka Fislova. Koreografija – Manfred Ajhinger.
Plesna trupa Džodi Oberfelder
(14. april, BDP)
Iz njujorškog Linkoln centra stiže nam igračka kompanija Džodi Oberfelder, američkoj publici poznata po tome što u njihovim koreografijama igrači zapravo ne dodiruju pod. Uz pomoć veoma komplikovane scenografije, njihova igra se sastoji u virtuoznom i originalnom lebdenju. Zbog skupog i veoma teškog prenosa scenskih rekvizita „za lebdenje“, beogradskoj publici će se delimično predstaviti i u tom fahu. Pored koreografija Predeli snova i Duet, kuriozitet ovog gostovanja jeste i izvođenje svetske premijere njihovog najnovijeg komada LineAge.
Plesna trupa Korte Skonta
(16. april, BDP)
Predstava Maj italijanske plesne trupe Korte Skonta iz Milana važi za jednu od najpoetičnijih predstava ovogodišnjeg festivala. Prefinjene estetike i lirskih pokreta, predstava ima samo jedan rekvizit koji odražava svu dinamiku ljudskih odnosa – krevet. Koreograf Laura Balis.
Nacionalni balet Bugarske
(18. april, BDP)
Veoma interesantno gostovanje Nacionalnog baleta iz Sofije. Em ćemo se prvi put upoznati sa baletom iz susedne Bugarske, em ćemo prvi put videti izvođenje Balanšinovog Who cares, jednu od najvećih baletskih kreacija XX veka. Drugi, savremeni komad ove kompanije, Geto, bavi se značenjem egzila i marginalizacije, a na muziku Gorana Bregovića. Koreograf Geta je Mario Pjaca.
Jasmin Goder
(21. april, BDP)
Jasmin Goder, koreograf iz Izraela, dobitnica najprestižnijih svetskih nagrada, donosi svoju kreaciju 2 Playful Pink, o sudbini dve žene koje su pod stalnim nadzorom. Uvek direktna i opora prema društvenom i političkom okruženju, Goder je u Izraelu poznata kao umetnica koju svi poštuju ali malo ko voli.
Plesna trupa Filipa Sera
(23. april, BDP)
Predstava švajcarske trupe iz Lozane, koreografa Filipa Sera (Philippe Saire), (Ob)seen, ne preporučuje se mlađima od 16 godina. Koreograf se bavi granicama do kojih se može ići, a da publici i igračima ne bude neprijatno. Zajedno sa predstavom Jasmin Goder, (Ob)seen spada u najsavremenije kreacije ovog festivala.
Mladi balet iz Liona
(26. april, BDP)
Sam kraj festivala rezervisan je za Mladi balet iz Liona, izvrsne mlade igrače francuske baletske škole i njihove interesantne postavke koje donose nova viđenja i klasične i savremene igre.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
