Nije lako, al’ ako

Nova fascinacija Srbijice u tranziciji je „zdrav život“, ili češće velnes. U modi je živeti zdravo, ići u spa, baviti se fitnesom i držati dijete. Da citiram velnes gurua Snežanu Dakić – najvažnije je biti lep! Stigli smo do tačke kada je važno biti lep i zdrav, otresti se viška kilograma koje smo stekli tokom decenije nezdravog života. Činjenica je da smo se zapustili, a proleće je neumoljivo godišnje doba kada se prave velika spremanja. Perjanica ovog trenda je emisija „Zdravlje, lepota i još ponešto„, koja se svakog dana emituje na televiziji Pink. Prošle nedelje gledao sam gostovanja Kebe i Goce Božinovske i mnogo saznao o načinu života ovdašnjih zvezda. Keba je uveo vojničko ogledalce kao muški modni detalj, šminkanje i besprekornu frizuru gde svaka dlaka ima svoje mesto. Čovek preporučuje post, zbog „boga“ i zdravlja iliti čišćenja organizma. Imam utisak da se post pojavljuje kao početak katarze, svojevrsne pokajnice, ili pročišćenja. Nismo imali mnogo uspeha sa duhovnom katarzom, pa smo se očigledno okrenuli telu. Goca Božinovska je nešto obazrivija u prihvatanju zdravog života, koji shvata kao emitovanje i primanje pozitivne energije. Mit o „pozitivnoj energiji“ takođe je omiljena TV tema. Iz Gocine eksplikacije saznajemo da je kafica sa drugaricama osnova dobrih vibracija. Onda neka od njih (po sistemu rotacije) spremi ručak ili večeru, onda teretana i posle opet zezanje. Posao se obavlja na vikend gostovanjima po klubovima u dijaspori, a onda se ostatak nedelje provodi u „zaboravljanju šta se radilo vikendom“. Eto otkrića, jer sam prvi put čuo kako se pevanje shvata kao kuluk. Nije lako al’ ako. Dok običan svet vikendom odmara, naše zvezde moraju da se pentraju po stolovima, primaju šuške u dekolte i harmoniku, rade u nehigijenskim uslovima i ispunjavaju hirove gastosima. Posledice posredno snosimo svi mi. Računica je jednostavna. Srpska estrada je daleko veća od realnih potreba Srbije (po prilici kao i vojska), jer pokriva potrebe naših ljudi u rasejanju. Našim umetnicima je neophodan slobodan promet ljudi, roba i usluga – šengenski režim, pa bi time estrada bila motor za integracije. Gastarbajteri tu uleću sa svojim novcem, jer finansiraju umetnike – pa tako logički stižemo do zaključka da naša emigracija pomaže promene u Srbiji. Problem je samo u tome što smo kolateralne žrtve mi ovde, prezasićeni količinom izdanja. Tako se istog dana održavaju Dani estrade i objavljuje da li će Srbija dobiti famoznu Studiju o izvodljivosti. Sa pesmom u Evropu!

Zdravlje se na našim televizijama promoviše i putem telešopa. Neke dve cice obučene ko medicinske sestre na TV Palmi nam stalno reklamiraju fantastične preparate iz čuvenih svetskih instituta. Po meni su hit šumeće tablete protiv ćelavosti, koje promoviše i izvesni Marković Miloje, prosedi brkati čika. Deda je što se kaže držeći, al’ se uplašio kad mu se istanjila dlaka i proredili pramenovi. Žena kupila te… (na engleskom smulja ime) tablete i bujna kosa nikla ko nekad. Miloje govori odsečno u maniru penzionisanog vojnog lica, kao da podnosi raport – očigledno ga prekomandovali u kulturno–zabavnu četu. Ako ovde narod još uvek najviše veruje vojsci i crkvi, ovaj civil sa vojničkim manirima nije loš marketinški potez.

Jelena Karleuša je protekle nedelje bila veoma često na televiziji, najčešće na Pinku. Pre samo nekoliko nedelja je u istoj emisiji pričala o srećnom braku, kad eto đavola, već se razvodi. Voditelji znaju sve pikantne detalje, a J. K. poručuje da je bivšem mužu sve rekla pesmama sa novog CD-a. Na primer, hit se zove Ide maca oko tebe, tekst je duboko ličan i višeslojan, već na prvo slušanje shvatite da je predubok za vaš nepripremljeni um. Tešim se – razumeće ko treba.

Koliko je estrada postala deo politike govori i nastup umetnice Saške Karan u emisiji „Pod sjajem zvezda“, u kafani Mali korzo na televiziji Palma. Žena je prvo objasnila svoju vezanost za Velju Ilića i Novu Srbiju, prvo preko kumovske veze, a potom i kao politički afinitet. Velja je domaćin, nije dig’o nos (ko neki), ume da dočeka čoveka. Iako smo u eri estradnog neokonzervativizma, pa Saška priznaje da je najsrećnija u kuhinji, uz velike količine domaće klope, najveću vrednost za nju imaju putovanja. Širom sveta proba različita jela, vode je po kojekakvim restoranima, čovek se tako najbolje upoznaje sa kulturama i običajima.

Na kraju – „Insajder“ i ispovest Čedomira Jovanovića. Znamo mi da je zdrav život naše politike i estrade ponekad opsesivna potreba za pranjem ruku. Zato sam čekao Čedinu priču o tome kako se u politici obavljaju ti „prljavi poslovi“ bez očekivanja da ću posle emisije progledati. Tu nema magičnih tableta istine posle kojih vam je sve jasno. Ipak, imao sam osećaj nedorečenosti i konfuzije, svojevrsne „oprljenosti zlom„, jer je Istina po Čedinim rečima „kontraverzna“. Istina se krila u detaljima, a o njima smo najmanje čuli, tada smo mogli da vidimo samo grimasu gađenja na Jovanovićevom licu. To su onda sećanja – koja ne želite da imate. Ni Čeda ni mi još ne znamo šta da radimo sa njima – još ništa od velnesa.