Tragični „restlovi“ istorije, pogotovo kada je reč o masovnim zločinima, bilo prema „tuđim“ etničkim zajednicama bilo prema sopstvenim građanima, aktuelna su tema u svetskim razmerama. U nemačkom Bundestagu prošle je sedmice usvojena deklaracija o turskom pokolju Jermena početkom prošlog veka – godinu dana pre toga rasprava na istu temu vodila se i u francuskoj Narodnoj skupštini; oba doma američkog Kongresa ovih su dana usvojili dokument o genocidu u Srebrnici koji se zbio pre deset godina; početkom juna roditelji i srodnici studenata poginulih na Tjenanmenu pre 16 godina, otvorenim pismom kineskom predsedniku Hu Đintaou založili su se za preispitivanje važeće zvanične ocene („kontrarevolucija“) o najtragičnijem događaju u povesti moderne Kine. Ovog meseca takođe, i Argentina je ponovo otvorila jednu od tamnijih strana sopstvene prošlosti – odlukom Ustavnog suda van snage su stavljena dva zakonska propisa koja su onemogućavala suđenja pripadnicima vojske odgovornim za masovna kidnapovanja, mučenja i ubistva civila tokom vladavine hunte pre više od četvrt stoleća.
Zločini ne zastarevaju – maksima je na kojoj već decenijama počiva međunarodno pravo. Sadašnje otvaranje ove traumatične teme i na političkom nivou prvenstveno je deo globalnog napora da se njihovim smeštanjem u kontekst savremenih merila i vrednosti kreira, kako kažu eksperti, nova kultura sećanja i tako doprinese stvaranju novog identiteta i naroda i država. O tome na svoj način svedoče dopisnici „Vremena“ iz Berlina i Južne Amerike.
Administracija Donalda Trampa naložila je kompanija NASA da obustavi satelitske misije za praćenje klime i zdravlja biljaka. Ako se planovi sprovedu u delo, jedna od misija bila bi trajno ugašena, jer bi satelit sagoreo u atmosferi
Više od 140 država priznaje Palestinu. Da će se njima pridružiti najavile su Francuska, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija. SAD i Nemačka za sada čvrsto drže stranu Izraela
Višegodišnji propusti u održavanju doveli su do ispuštanja radioaktivnog tricijuma u škotski zaliv Loh Long. Britansko Ministarstvo odbrane pokušalo je da sakrije ove informacije, ali su objavljene po nalogu škotskog poverenika za informacije
Vladimir Putin i Donald Tramp sastaće se 15. avgusta na Aljasci. Razgovaraće se, između ostalog, i o mogućoj razmeni teritorija između Rusije i Ukrajine, rekao je Tramp. Ukrajinski predsednik Zelenski, međutim, kaže da Ukrajina „neće dati zemlju okupatorima“
Sjedinjene Američke Države saopštile su da su povećale nagradu za hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koga su američke vlasti optužile za trgovinu drogom. Za informacije koje mogu da dovedu do hapšenja SAD plaćaju 50 miliona dolara
Farbanje srpske trobojke po zgradama novosadskog naselja Liman predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proglasio vrhovnim patriotskim činom. Pa, patriote, četke u ruke i pravac Andrićev venac
Pobuna građana Srbije nije revolucionarna jer ne zahtevaju promenu političkog sistema, već promenu kleptokratske ekipe na vlasti. Ali u ovoj pobuni jesu revolucionarni postupci ratnih veterana
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
