Hronična boljka naše televizije, ali i društva u celini jeste nejasna granica između lokalnog i globalnog. Dok su glavne vesti protekle nedelje dolazile iz Egipta, gde su ponovo nevini turisti stradali u terorističkim napadima, naša glavna TV-tema bila je zlostavljanje dece. Smrt devojčice koju je silovao majčin ljubavnik i ogroman odijum javnosti pokazali su način funkcionisanja ovdašnjih medija. Treba doduše priznati da su televizije pokušale da ovoj izuzetno osetljivoj temi priđu sa taktom, što se nikako ne može reći za štampane medije i dnevne tabloide. U novinama je javnost pozvala na linč „monstruma“ koga se redom odrekla porodica, ostali zatvorenici pa čak i advokat. Očigledno imamo ozbiljan problem u društvu, koji ne može da se rešava kampanjama koje iniciraju novi primeri porodičnog nasilja. Na svim TV-programima neophodno je pojavljivanje spotova sa telefonima na koje bi građani prijavljivali slučajeve zlostavljanja u porodici ili okruženju. RTS i B92 su za sada jedini sistematičnije počeli kampanju koja edukuje građane da prepoznaju nasilje i reaguju na njega. Mislim da je suštinski važno da se održi suđenje čoveku koji je optužen za ovako strašan zločin (ubistvo i seksualno zlostavljanje deteta), jer ćemo pogledati zlu o oči i kasnije ga prepoznati pre nego što dovede do ovako groznih posledica. Bojim se da ćemo otkriti da među našim komšijama ima mnogo potencijalnih monstruma.
Sledeći TV-primer odigrao se u Skupštini Crne Gore, gde je puna dva dana trajala živopisna debata o životno važnoj temi – kombi taksi prevozu. Poslanica iz DPS-a Beba Žaković (ako sam dobro čuo) ustala je u odbranu taksi kombija, jer su esencijalno važni za život sjevera Crne Gore. Autoprevoznici i „mali taksisti“ bune se zbog nelojalne konkurencije, ali kombisti su jeftini, uslužni i odvažni jer izlaze putnicima u susret. Naizgled lokalna i trivijalna tema dovela nas je do otkrića da su kombisti vozila kupili od kredita za samozapošljavanje koje je delila Vlada (čitaj Milo), ako ih ukinu – biće dužničke krize i socijalnih nemira. Otvorilo se pitanje centralizacije Crne Gore, da ne kažem podgorizacije, pa zatim pitanje avio–prevoza Kolašin–Podgorica (a nema đe da sleti) i autonomnog statusa Bijelog Polja koje koristi prednosti željezničkog saobraćaja (al’ kasne vozovi iz Beograda). Verovali ili ne, kombi prevoz, toliko poznat turistima na Crnogorskom primorju, postao je političko pitanje, a vraćanje kredita gotovo pitanje samostalnosti. Da li će do pošljednje rate Crna Gora konačno steći suverenitet, ili će ostati u privremenom zajedništvu? Očigledno će i problem kombi prevoza sačekati rezultate referenduma.
Ovu neizvesnu situaciju možda može da reši pogled u zvezdano nebo. Na televiziji Košava, u emisiji „Astrologos“, uvek upoznam nove astrološke discipline. Poslednji put, bio je to gospodin Bojan Vujošević, stručnjak za nešto što se zove horarna astro–numerologija. Čovek je predstavio astrološki profil suverenih država, na primer Nemačke. Ko biva, Zapadna Nemačka je Lav, a Istočna valjda Vodolija, pa im je nešto u znaku Urana, sa kvadratićima (to nešto nije dobro), pa zato ne razvijaju informacione tehnologije nego klasičnu industriju. Kad su se ujedinili, „klecnuli su“, ali su se povratili, samo ovi na istoku, koji sa progresivnim socijalističkim nasleđem ne mogu da se naviknu na rad. Prema horoskopu, razviće se hemijska industrija (Bajer) i automobilska (to je sve pod uticajem Merkura), a robotika će kaskati za Japanom i Amerikom. Gospodin Bojan ističe da je svaki astrolog obavezan da objavi na osnovu koje baze podataka daje svoja predviđanja, jer je i astrologija nalik na statistiku, odnosno na bikini – selektivno pokriva i sakriva određene oblasti. To mu dođe kao parapsihološko pravo na dostupnost informacija. Zvezde su dakle u Srbiji (da citiram Adorna) sve bliže zemlji, pa se (da citiram vidovitu Zorku) svakoga dana sretnite sa svojom sudbinom.
