Čitava prethodna nedelja prošla mi je u znaku izbora za najboljih 100 pesama na Radiju B92. Kada sam čuo konačan poredak, shvatio sam da naša TV-stvarnost ima malo rokenrola, ali su uticaji neizbežni. Gospodin Moma Rajin, čije mišljenje izuzetno cenim, na listu je predložio Žutu podmornicu, jer je istog dana prvi put čuo pesmu na radiju, zatim ju je devojčica iz komšiluka (ili reče čobanica) pevušila, a uveče je na televiziji gledao prepev u šou-programu Antona Martija. Rokenrol je bio internet pre interneta, globalni način komunikacije i jezik koji su svi razumeli. Protekle nedelje, uz određene priloge zato sam zamišljao i velike hitove. U emisiji Studija B „Dok anđeli spavaju“ videli smo razgovor sa vladikom Grigorijem, velikim ljubiteljem fudbala. Na igralištu pred manastirom on je pikao fudbal, a bili su tu i monahinja brazilskog talenta sestra Rebeka i vladika Atanasije. Odmah sam čuo Boba Marlija, uz čiju muzika možete da pimplate i igrate na male golove, prepoznao sam istu radost življenja i spiritualnu nit bog–lopta, koja ljude čini decom. Vladika je doduše priznao da ponekad startuje grublje, pa posle okajava svoje faulove.
BK televizija nas je naširoko infomisala o boravku Bogoljuba u Japanu. Umetnik u javnosti, ranije poznat kao Brka, tamo je dobio počasni doktorat na Univerzitetu Soka. Milanka je na prijemima pevala kosovske hitove, a počasni doktor je izrekao zen rečenicu: „Kad mogu Japanci, mogu i Pećanci!“ Glasine tvrde da je to nekakva sekta, da Karić nije nikakav mirotvorac, ali diploma je diploma, što bi rekli svačiji roditelji. Sa liste 100 najboljih, tu bi savršeno pristajala Boemska rapsodija grupe Kvin. Fredi je takođe puštao i brijao brkove, stadionski bend, savršen za politička okupljanja, popularan u Japanu.
Na Televiziji Politika gledao sam intervju sa pevačem Goranom Karanom. Vidi se da je čovek bivši roker, splitski frik, koji se upustio u zabavnjačke vode. Sačuvao je dalmatinsku prostodušnost, izvesnu dozu sujeverja i sklonosti ka hard roku. Iako danas na sceni lije Dalmatinske suze, poput svog sugrađanina Džibonija (eks hevi metal bend Osmi putnik) ostao je čupavac u tilu i duši. Popularan je i kod nas, baš kao i Cepelini, inače treće mesto liste B92. Stepenice za nebo, naravno, Plant go do pojasa naklaćen nad mikrofonom. Ajmo raja, ruke gori!
Televizija Pink u svom pohodu na nacionalne vrednosti RTS-a udarila je i na „TV Slagalicu“. Na Pinku se kopija zove – „Mozgalica“. Tamo takmičari navodno mozgaju, sklapaju nekakve foto-robote, i od razbacanih slova slažu, pardon, mozgaju – poslovice. Poslednji put ostali su bez poena jer nisu izmozgali narodnu mudrost – Nema raka bez mokrih gaća! Lepo kaže naš narod, zar ne? Nekada je grupa Supetramp bila TV-muzika za kvizove, danas bi sa liste tu pristajao Pink Flojd i pesma o cigli u zidu. Pink kao edukativna televizija, mašina koja melje ružičasto meso.
Na Studiju B potpuni hit u emisiji „Srbotomija“ bilo je predstavljanje Vrnjačke Banje. Videli smo Rašku oblast u ove jesenje dane, ali i žurku sa kolcem, gde je jedan od gostiju bio drug Ivica Dačić. Oznojiškana ekipa cepala je kombinaciju lambade i kolca, a oko Ivice se opasno motala snajka u belim pantalonama. Ispod tange, slika se samo otpozadi, vrcka ko navijena i samo podiže majičicu preko grudi, jer ‘oće da iskoče napolje. Ivica u džemperku na V izrez, otkinuo na Mitra (ne može nam niko ništa) jest narodnjačka atmosfera, ali mogu i Dorsi – Žena iz Los Anđelesa. Erotski naboj, ko u Banji!
Na kraju, moram da kažem da je najviše glasova dobila pesma Yesterday, koju je obično na koncertima izvodio Pol Makartni, a najavljivao ga Lenon rečima – dame i gospodo, Pol Makartni iz Liverpula! Ispade da naš narod baš voli balade i baš voli da živi u prošlosti, što je potpuno tačno. Uz pesmu su svi bar jednom igrali, po pravilu sa dragom osobom. Ipak, ta okrenutost ka prošlosti je opšta karakteristika našeg društva i uklapa se u najviše TV-slika koje gledamo. Eto, gazda Jezda je naširoko opisivao svoj život nekad i sad, snimio je čak i sopstveni dokumentarac gde nam je opisao šta se zaista dešavalo proteklih desetak godina. Danas je podstanar u Čačku, ostavljen od svih. Ipak veruje u pravdu koja će pokazati da je on samo kolateralna šteta ovdašnjih političkih sukoba. Bez ikakve zlobe, onako nezgrapan zaličio mi je u trenutku na bakteriju iz reklame koja s tugom priča kako ih je bilo na milione i kako će ponovo doći njihovih pet minuta. To je trenutak kada se začuje Nirvana i oduva sve.
