Ponoć u Srbiji. Svaka od imaginarnih Srbija ulazi u novu godinu po sopstvenom vremenu. Prvi, uvek ispred svih, Pink, gotovo dva minuta ranije uz raspevano društvo iz produkcije Grand. Na natrpanoj bini, Lepa Brena i kompanija uz lajt motiv „harmonika svira disko“. Haljina sa izrezima nije bila pogodna, te ju je Brena zadigla i bacala noge čas levo čas desno. Čik da je sada Sale Popović digne na ramena, uz harmoniku, ko nekada u Slatkom grehu. Bio je i novogodišnji loto, kao prilika da neko u novogodišnjoj noći postane milioner, ali sedmica nije izvučena. Milionera nismo dobili ni na Božić, nedelju dana kasnije, nikako da u loto česnici neko izvuče paricu. Posle, Seka šou, sa obradama hitova. Esencija balkanske afrodite, simbol lepote za domaćinsku Srbiju.
Na RTS-u, od novoskupljene pretplate, Ceca nacionale – na nacionalnoj televiziji. Kakve smo joj sve haljine kupili za novaka – milina jedna. Prava novogodišnja sačekuša, uz humoristički program Đoše, Špica i kompanije. Servira se, kao i Pink, uz pečenje, rusku salatu i sarme.
Na B92 je oko ponoći dernečila Luna Lu, sa Peđom d’Bojem – Jugoslovenka u koreografiji šote. Jedna je Srbija.
Kod komšija se, na primer, kultura putem televizije uteruje u glave gledalaca. Severina je i tamo izvijala kukove do ponoći, ali je onda napaljenim gledaocima HRT-a emitovan bečki valcer i baletna točka. Poruka je jasna, jesmo Balkan, ali težimo toj Europi. Mora i jedno i drugo. Ne znam kako bi naši gledaoci reagovali na ovo mešanje žanrova.
BK je cepao starogradske cele noći, pomalo skromno, jer gazda nije kod kuće. Uopšte, jedina vest u pospanoj nedelji do Božića bila je potraga za Bogoljubom i afera oko Mobtela. Ako je Đinđićeva vlada napravila grešku sa izručivanjem Miloševića na Vidovdan, Koštuničina je bolje shvatila sedativni efekat novogodišnje trpeze. Obračun sa Bogoljubom izveden je tako da je u medijima delovao kao humoristički program, ili epizoda Nemoguće misije. Na kraju će odnekud da iskoče Bogi i Milanka, a ministri će da im kažu – a jesmo vas cimnuli, a?
Nacionalne televizije su ostale verne sebi i po novogodišnjim premijerama domaćih filmova. Videli smo Ivkovu slavu, a nakon toga i TV seriju Život je čudo. Kada gledate Kusturičine serije, to je prilika da vidite kompletan autorski trip, jer gledate integralni materijal sa svim autorskim preterivanjima. Ipak, lepota Šargana i nekoliko glumačkih bravura bilo je dovoljno da seriju odgledam do kraja. Samo nekoliko nedelja ranije, u emisiji „Putna torba“ na TV Politici, video sam seljaka koji je kukao da po selima nema više žena. Tamo lepo žive, ima sira i mesa koliko hoćeš, vazduh čist, ali nema žena, seljaci da izvinete zagoreli. Ne znam kako da se reši ovaj problem, niti ko je nadležan, ali nagomilana frustracija može da ima ozbiljne posledice.
Nova godina je donela i novu žensku emancipaciju na domaćoj estradi. Na BN televiziji je nastupila umetnica Alma Tucić sa numerom Gola. Gabaritno građena, u tigrastom dezenu i ultrakratkom miniću otpevala je:
I da gola skinem se pred tobom,
Sigurna sam pogledo me ne bi,
Samo gledaš al’ hrabrosti nemaš,
Pa se pitam šta je, šta je to u tebi?
Očigledno je da su ovdašnji muškarci paralisani pred eksplozijom eksplicitne ženske seksualnosti, dečaci su u frci.
Njena mnogo poznatija koleginica Jelena Karleuša otišla je korak dalje i u svom novom spotu inspirisana Madonom igrala se krstom. Autor spota je, pogađate – Dejan Milićević. Stvar je dospela i do nekih popova, a J. K. se za razumevanje obratila čak patrijarhu. Ovo je prvi put da neko iz SPC-a reaguje na upotrebu verskih simbola na estradi, tako da imamo lakmus papir za stanje duha i vere među obožavaocima i vernicima. Nekako paralelno sa ovim ekscesom odigrava se i završetak suđenja vladici Pahomiju, tako da nas tek očekuju estradno-verske polemike.
Ukupan utisak koji odaje TV program jeste čekanje, što verovatno ima veze sa srpskom Novom godinom, koja je pred nama. Ova prethodna sve se češće u medijima naziva „internacionalna“. Ona je za sada – na čekanju!
