Od politike do GSB-a

Tekst sam čitao s pažnjom barem četiri puta i poslao ga svim prijateljima za koje znam da su pošteni, ali i neinformisani, pa čak pogrešno gledaju na naše „patriote“! Čestitam „Vremenu“, uredništvu i Tatjani Tagirov.

A sada bi bio red da se napiše nešto i o tajkunima, koji su našoj deci uzeli zlatan deo života (mladost) i koji su, sigurno, pored pobrojanih likova dobrim delom uzrok prelaska „srednje klase“ u pretraživače kontejnera. Takođe valja pisati i o imovini pojedinih partija i njihovih funkcionera (sećam se da je Zoran Anđelković, zvani Baki, bio po profesiji kolega Gorana Hadžića, a sada!?)

Takođe i o političarima – onima koji su zločince nazivali gospodom, i odobravali pobune zločinačkih grupa, onih koji su tako krvoločno, javno komentarisali ubistva Ćuruvije i Đinđića. Treba pisati i o tome da stanovnici Haga još vode politiku u Srbiji, kao i o prognozama kada će naše društvo, i hoće li uopšte, moći da se izleči jer su čak i na kioscima počeli da prodaju falsifikovane karte GSB-a! Da ne zahtevam da ocenite etičko stanje u pravosuđu, policiji, zdravstvu, pa čak i sportu. Klica kriminalizovanja društva počela je sa komunizmom, kada je sekretar komiteta komandovao javnom tužiocu u stilu „to je naš čovek, progledaćemo mu kroz prste“.