Trijumf bogataša

Sintagma „ostrvo s blagom“ na ovim našim prostorima asocira na Kipar, Devičanska ili Kajmanska ostrva: putevi novca ukazuju da su tamo naši bogataši deponovali, sakrili, oročili ili „štekovali“ ogromne sume novca za vreme „godina raspleta“, ratova i krvi. Ali i kasnije.

Prema mišljenju svetskih finansijskih eksperata, slika ostrva s blagom, pozajmljena od Roberta Luisa Stivensona i njegovog čuvenog romana, danas se odnosi na Britansko ostrvo. Najbogatiji ljudi sveta, od ruskog tajkuna Romana Abramoviča do magnata čelika Lakšmija Mitala, Indusa i pop zvezde Madone, rođene Amerikanke, danas biraju Veliku Britaniju za svoju domovinu i London za svoje mesto stanovanja. Neke upravo objavljene liste najbogatijih ljudi na svetu pokazuju da je London magnet koji neodoljivo privlači najbogatije, ali i da na svetsku finansijsku scenu u velikom stilu izlaze superbogataši koje u mnogim kulturama prezrivo nazivaju nouveau riche. Upravo ti novobogataši su poslednjih godina trijumfovali na Britanskom ostrvu, gurnuvši u drugi plan britansku aristokratiju, pa je mlađani Abramovič (36) zamenio na prestolu najbogatijeg Britanca, vojvodu od Vestminstera, koji ima imperiju nekretnina vrednu pet milijardi funti. Britanski plemić se morao zadovoljiti drugim mestom na listi superbogatih.

Socijalna anatomija najnovije liste superbogatih „Britanaca“ otkriva da je među njima veoma mnogo stranaca: Rusa, Skandinavaca, Italijana, Indusa, Grka, čak i Francuza.

Ako se pažljivo prelista spisak 1000 najbogatijih ljudi u Velikoj Britaniji, ohrabruje podatak da je više od 700 ovih srećnika selfmade man, što bi rekli Englezi. Dakle, bogatstvo nisu nasledili već ga sami stekli, pa su se tako ove „nove pare“ našle u društvu „starih para“: supermodel Eli Mekferson, poznata kao the body (telo), nekadašnji rudar Džon Miligan ili En Vud, mama „teletabisa“, sada su u društvu aristokrata i naslednika, Rotšilda i Mohameda al Fajeda.

Na listi najbogatijih je malo žena (oko 12 odsto): Džoan Roling, autorka Harija Potera, sa imetkom od 435 miliona funti (jedna funta vredi 1,5 evra), zvanično je bogatija od kraljice, dok se sa više od dve milijarde funti Slavica Eklston, bivša manekenka iz bivše Jugoslavije, sada supruga Bernija Eklstona (kralja mototrka), ubraja u najbogatije stanovnike Britanije.

Većina novajlija u ovom visokom društvu ogroman imetak je stekla baveći se najrazličitijim granama biznisa, finansijama, trgovinom, kompjuterskim tehnologijama, nekretninama, ali i modom, muzikom, sportom, ugostiteljstvom… Među superbogatima je i nekadašnji tajni agent 007, ser Šon Koneri, pa njegov kolega ser Antoni Hopkins, ali i kuvar Džejmi Oliver, Dejvid Bekam i njegova supruga, bivša spajsica Viktorija, muzičari ser Pol Makartni, lord Lojd-Veber, ser Mik Džeger, Kit Ričards, Ringo Star, Dejvid Bovi, Tom Džons, Inglbert Hamperding, Van Morison… Danas su, izgleda, mnogi muzičari mudriji od sirote Dženis Džoplin, koja je umrla sa desetak dolara u džepu…

MIRIS NOVCA: U čemu je diskretni šarm Londona za ovu superbogatu svetsku buržoaziju? Poznato je da London još od XIX veka privlači parajlije. Voleli su oduvek da ovde žive i „gaje“ svoj imetak. Kris Hamnet, autor studije Nejednaki grad: London u globalnoj areni, kaže da se iz Londona diriguje globalnim finansijskim tokovima čak i ako investitori nemaju nikakve veze sa Londonom. Indikativno je da su se poslednjih decenija na ulice Kensingtona i Mejfera sručili novi, ogromni talasi bogataša i njihovih dragocenih tovara. Istina, ovi finansijski talasi imaju svoje plime i oseke, ali izgleda da u ovom gradu uvek ima dovoljno novca i posla preko glave za stanovnike Londona koji su u biznisu pravljenja para od para.

Blerova vlada, naravno, ne objavljuje zvanične podatke o težini privatnih bankarskih računa, ali možda su nekretnine jedan od najznačajnijih pokazatelja kako putuje novac i ko danas u Velikoj Britaniji ima ogromne pare. Za stanovanje najskuplji delovi Londona, kao na primer Kensington Pelis Gardens, još pre samo desetak godina izgledali su preskupi čak i za multimilionere. U onim divnim, senovitim vilama iz ranog viktorijanskog perioda nisu stanovala privatna lica, osim ako su vile pretvorene u apartmanske stanove. Većina agenata za nekretnine smatrala je da su vile preskupe za individualnu prodaju. I danas su tu uglavnom ambasade: Rusije, Libana, Kuvajta, Saudijske Arabije, Francuske, Finske… Tek poneka bogata institucija može sebi da priušti sedište na ovoj adresi. Danas, međutim, u ovom prestižnom delu Londona žive superbogataši, poput kralja čelika Lakšmija Mitala koji je kupio kuću barona Rojtera, osnivača čuvene agencije vesti. Prema zvaničnim podacima iz zemljišnjih knjiga grada Londona, mister Mital je za velelepnu kuću 2004. godine platio 57 miliona funti, što i nije tako mnogo s obzirom na to da je iste godine za šestodnevnu ceremoniju venčanja svoje ćerke i njenih 1000 zvanica dao više od 30 miliona funti.

Mitalov prvi sused je ruski tajkun Len Blavatnik, koji se prošle godine doselio u London. Prethodno je diplomirao biznis na Harvardu, napravio nekoliko miliona na Vol stritu, a onda skokunuo do Rusije i tamo vrlo uspešno poslovao sa naftom i aluminijumom. U Mitalove komšije mogao bi se ubrojati i Roman Abramovič, ali njegovi agenti tvrde da on zapravo ne živi u Londonu. Jeste, tu ima kuće, ali ima kuće i u Francuskoj, i u Rusiji gde mu je zvanično „prebivalište“.

Zašto je London poslednjih godina postao omiljeno mesto boravka superbogatih sa svih meridijana? Finansijski analitičari kažu da glavni razlog treba tražiti u povoljnom poreskom okruženju za superbogate, osobito one rođene u inostranstvu, što Britansko ostrvo zapravo čini divnom, mirnom poreskom lukom. Stara snobovska britanska podela na rase i klase sada se demokratizovala i socijalna anatomija pokazuje novu snobovsku podelu na lepotu i novac. Toliko o sociološkim opisima ovog fenomena.

LEPOTA I PARE: Hladno oko finansijskih eksperata koji znaju kako pare dišu ocenjuje da je Britanija postala magnet za superbogate kombinacijom raznih atrakcija: u zemlji vlada politička stabilnost, privreda je vrlo zdrava, gotovo da nema inflacije, zaposlenost je velika, a državne službe relativno nekorumpirane. Bogatima su na usluzi čitave armije sofisticiranih stručnjaka za delikatnu veštinu umanjivanja poreza, ali i pravljenja para. Da ne govorimo o luksuznim radnjama, najboljim restoranima na svetu, uzbudljivom noćnom životu. Uz sve to London ima i kulturnu energiju bez premca. Da bi se u svemu tome uživalo ne treba zanemariti ni jeftinu, često vrlo kvalifikovanu radnu snagu sa svih meridijana. Sve ovo doprinelo je da London ponese titulu boom town of the new millenium.

Znalci tvrde da se sa Londonom može meriti samo Njujork. Istina, Bušova administracija je galantno dala superbogatima razne olakšice, ali američke poreske vlasti i Vol strit regulatori imaju reputaciju vrlo strogih i nezgodnih „uterivača poreza“. Finansijski stručnjaci ocenjuju da je za čuvanje novca možda Švajcarska prava adresa, ali da je za pravljenje para kombinovano sa joie de vivre London pravo mesto. London ima još jednu prednost nad Njujorkom: bolje razume ostatak sveta i različite kulture. Jedan tamnoputi Arapin koji rukovodi arapskim fondom od šezdesetak milijardi dolara kaže da već 30 godina investira u Americi, ali svaki put kad ode tamo vlasti ga tretiraju kao da je osuđenik koji je pobegao iz zatvora, maltene na svakom sastanku mora da pokaže pasoš.

Madona, tipična Amerikanka, rođena kao Luiza Čikone, danas se privatno trudi da ima imidž „prave engleske ruže“: tvid, šeširi, „Vilijem Moris“ letnje haljinice? Da li su svi ti multimilioneri sa pasošem NjKV stvarno Britanci? Neki sada postavljaju pitanje koliko je sve ovo velika šarada superbogatih koji mogu da se igraju sa dokumentima, zakonima, pa i porezima, kako im drago.

„Kad je čovek multimilioner, on i njegove pare nigde ne žive, nemaju državljanstvo. Ili, bolje rečeno, žive svuda, gde im srce zaželi, a London je izgleda njihov logičan izbor“, kaže Rori Šerman, vlasnik američkog magazina „Fondovi i imanja“.

Činjenica da neki od najbogatijih „Britanaca“ žive zapravo negde drugde, na nekom dalekom ostrvu ili u trouglu London–Moskva–Monako, ili da zapravo nemaju stalnu adresu, skriva dublju istinu: bogate ne brine geografija, već vreme, piše u „Gardijanu“ Džejms Mik, stručnjak za finansije. Za superbogate glavna briga je kako da sačuvaju bogatstvo za svoje potomke, a da u toku ove tranzicije njihovo bogatstvo ne pojedu porezi, razne takse, kasino-mašine i skupi razvodi. Najveći simbol aktuelnih superbogataša nije rezidencija u Kensington Park Gardensu, nije ni dijamant veći od jajeta, već „porodična kancelarija“ koja zapošljava čitav tim advokata i knjigovođa čiji je jedini cilj da zaštite porodično bogatstvo od proždrljive države, ali i nezgodnih članova porodice.

Velika bogatstva mogu brzo i da se istope: čuvena britanska familija Benzon, čije je porodično blago stvorio trgovac čelikom Ernest Benzon, kod koga su na čaj i večere dolazili Feliks Mendelson, Džordž Eliot i Robert Brauning, ovekovečena je u knjizi Kako sam potrošio 250.000 funti za dve godine. Autor, unuk Ernesta Benzona koji je nosio dedino ime, opisuje kako je u rekordno kratkom roku potrošio imetak koji bi u današnjim parama iznosio oko 110 miliona funti. Nazivi poglavlja sažeto govore o istoriji propadanja: „Punoletstvo“, „Iskustvo sa trka“, „Kockanje“, „Monte Karlo“, „Londonski berzanski agenti“…

VELIKI KAJMANI: Bogati su na ostrvu s blagom postali početkom novog milenijuma još bogatiji, poslednjih godina njihov imetak je godišnje rastao po stopi od 30 odsto godišnje. Finansijski analitičar „Sandej tajmsa“ govori o eksploziji bogatstva. Istina, nisu se ostvarile sumorne marksističke prognoze o divljem kapitalizmu: neki britanski analitičari ukazuju da nejednakost nije isto što i polarizacija. Broj siromašnih žitelja Londona sada nije veći nego što je bio pre 30 godina, ali većina žitelja Londona je relativno siromašnija kada se uporedi sa svojim najbogatijim sugrađanima.

U međuvremenu, jaz između superbogatih i siromašnih radikalno je produbljen s obe strane okeana.

U Americi, čak i neki konzervativni komenatori ne kriju neraspoloženje što su bogati postali još bogatiji, što srednja klasa stagnira ili osiromašuje, što je jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju sve dublji. U Britaniji i njenom glavnom gradu za sada se ne čuju ovi tonovi: oko milion Britanaca radi u biznisu koji se bavi novcem, Britanija ima trgovinski suficit od više od 25 milijardi dolara u finansijskim uslugama. Svakog ko bi digao glas da upozori kako je neprihvatljivo da Britanija postaje svojevrsna off–shore luka za finansijske transakcije, dočekaće brojni lobisti koji će argumentovano dokazivati da Britanija to i treba da bude. Kerolin Garnam, stručnjak ugledne finansijske kuće Simons&Simons, poručuje:

„Britanija treba da bude neka vrsta velikog Kajmanskog ostrva: u ovom kompetitivnom svetu sa najbogatijim ljudima na planeti treba da igramo igru sa procentima i kamatama. To znamo da radimo. Britanija i treba da postane svojevrsna off–shore luka. Mi smo već tu negde na pola puta. Zašto da ne iskoristimo priliku koja nam se pruža? Na kraju krajeva, mi smo jedno malo ostrvce!“

Štedljiva kraljica

Za englesku kraljicu Elizabetu Drugu, jednu od najbogatijih žena na svetu, kažu da je vrlo štedljiva i da pazi na svaki peni: kraljica doručkuje iz plastičnih tanjira, navodno je posluzi u Bakingemskoj palati naređeno da ne ide uvek sredinom dugačkih hodnika, već sa strane, da se tepisi ne bi habali. Neke novinarke su zapazile da tapete u sobi princa Endrjua nisu menjane od sedamdesetih.

Istina, i kraljica, za koju se procenjuje da lično ima oko 300 miliona funti sterlinga, izgubila je znatne sume novce kada se pre nekoliko godina berza opasno ljuljala. Njena velika imanja, od Balmorala do Sendingrema, i više kuća u raznim delovima Velike Britanije procenjuju se na stotinak miliona funti. Prostori u kojima boravi kraljica opremljeni su kraljevskom kolekcijom (9000 slika, 3000 minijatura i drugih umetničkih predmeta) vrednom basnoslovnih deset milijardi funti. Kraljevska kolekcija, međutim, ne pripada kraljici.

Elizabeta Druga, koja je nedavno proslavila 80. rođendan, ima između ostalog i najveću i najvredniju kolekciju poštanskih maraka na svetu, nakit basnoslovne vrednosti, brojna kola, ergele konja… pa neki pakosni Englezi primećuju da njihova kraljica nema mnogo razloga da bude preterano štedljiva i da bi mogla da promeni tapete u unukovoj sobi.